Viktorija Arakelijan i Dijana Kuriško
BBC
Kad je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, Marina Perederi je pobegla iz njene kuće u Ugledaru.
Posle dve i po godine borbi, ruske snage su nedavno zauzele čitav grad u istočnoj Ukrajini.
Tokom duge bitke, ona nije očekivala da će videti snimke ruskog vojnika kako prelistava njen porodični foto-album ili ranjenog ukrajinskog vojnika dok ga oslobađaju iz njenog podruma.
- Rusi ušli u Ugledar, strateški važan grad na istoku Ukrajine
- Strah od mobilizacije i maglovita budućnost: 17-godišnjaci napuštaju Ukrajinu
- Ukrajinska Buča dve godine kasnije: Rane nisu zalečene
Kuća Marine Perederi u malom rudarskom mestu Ugledar u istočnoj Ukrajini bila je njen ponos i dika.
Kuća broj 17 u ulici Sadovaja bila malo više od ljuske kad su je ona i njen muž kupili.
Oni su s ljubavlju renovirali kuću, iscrtavši trešnjine cvetove i golubice - simbole ljubavi i blagostanja - u njihovoj spavaćoj kući.
Iskopali su bazen u bašti i ugradili saunu u podrumu.
„Sve je bilo planirano sa velikom strašću", kaže ona za BBC.
Ali miru nije bilo suđeno da potraje.
U februaru 2022. godine, Rusija je pokrenula totalnu invaziju na Ukrajinu - Marinin muž je otišao da se bori, dok je ona uzela decu i dala se u bekstvo.
Pre bekstva, snimila je ono što je mislila da bi mogao da bude poslednji pogled na njihov dom.
„Moja draga kućice, ne znam da li ćeš ostati čitava ili ne. Ne znam da li ćemo se ikad vratiti ovamo… ili da li ćemo uopšte ostati živi", kaže ona na snimku.
Sledeći put kad je videla kuću bilo je godinu dana kasnije, u februaru 2023. godine, očima ruskog vojnika, preko snimka sa njegove telesne kamere postavljenog na društvene mreže.
Marinac zvani Fima nalazio se u njenoj dnevnoj sobi i pregledao je fotografije Marine i njene porodice.
„Prelepa", rekao je on, gledajući njenu fotografiju.
Bila je to jeziva scena koja ju je naljutila.
„Žao mi je što nisam ponela albume", kaže Marina.
Ukrajinske snage su dve i po godine branile Ugledar pre nego što je Rusija zauzela grad početkom oktobra 2024.
Tokom duge bitke, krajem januara 2023. godine, Fima je poveo grupu vojnika do predgrađa i našao se pod žestokom vatrom u ulici Sadovaja.
On i neki drugi vojnici ušli su u Marininu kuću.
Nakon što je snimak sa njegove telesne kamere postao viralan u Rusiji, Fima je bio proglašen herojem.
U zvaničnim dokumentima vidi se da je bio opozvan sa fronta u februaru 2023. godine zato što je bio ranjen u nogu.
Ali ono što se na tom snimku nije videlo bilo je da su Rusi držali zarobljenog ukrajinskog vojnika u Marininom podrumu, koji je gladovao i očajnički mu je bila potrebna medicinska nega.
Njegovo ime je Aleksej.
Pre rata, Aleksej je radio kao IT specijalista.
Kad je Rusija izvršila invaziju na njegovu zemlju, on se dobrovoljno prijavio da se bori i kasnije postao operater drona u Ugledaru.
Zbog njegove ljubavi prema plesu dobio je nadimak Plesač.
Kad su se Rusi probili kroz ukrajinske linije krajem januara 2023. godine, Aleksej i njegovi drugovi su pokušali da se povuku, ali su neki od njih, među njima i Aleksej, bili ranjeni.
Tako ranjene, ruski vojnici su ih vodali od kuće do kuće, a Aleksej je na kraju završio u podrumu Marinine kuće.
Držali su ga u zarobljeništvu skoro mesec dana - na ruskom snimku postavljenom na internetu vidi se kako je umotan u jedan od Marininih tepiha.
Na kraju su se ruski vojnici povukli ostavivši Alekseja u kući.
Sveukupno je bio 46 dana u Marininoj kući, a samo povremeno je dobijao hranu i vodu.
Ranjen, izgladneo i dehidriran, nije mogao da izađe iz kuće.
„Uspeo sam da nađem malo mrvica na podu", kaže on za BBC svetski servis iz Kijeva.
„Bio je tu komadić krekera, koji mi je miš ukrao tokom noći. Sakrio sam ga, ali ga je onda miš verovatno ukrao, pošto više nisam mogao posle da ga nađem."
Ali glad nije bila ništa u poređenju sa žeđi.
Jednog dana, nakon što su Rusi otišli, očajnička potreba za vodom skoro je ubila Alekseja.
Iščupao je panele sa saune u nadi da možda ima vode u cevima.
Uspeo je da otvori jednu i popio je malo tečnosti iz nje, ali to je bio antifriz.
Tih nekoliko kapi izazvalo je unutrašnje opekotine i zamalo su bile smrtonosne.
Potom, u martu iste godine, kad su Ukrajinci ponovo zauzeli delove Ugledara i stigli do ulice Sadovaja, još jedan snimak iz Marinine kuće postao je viralan.
Na njemu se vidi bivši novozelandski vojnik Kejn Te Tai kako ulazi u kuću broj 17 i pronalazi Alekseja.
„Novi Zelande, Novi Zelande, to sam ja!", govori Aleksej kolegi, koji je došao da se bori za Ukrajinu.
Te Tai je poginuo u borbama samo dve nedelje kasnije.
Aleksej je iznet iz kuće i prebačen na sigurno.
Da je ostao tamo samo još nekoliko dana, Aleksej kaže da sigurno ne bi preživeo.
Zna se da je nekoliko drugih ukrajinskih i ruskih vojnika poginulo u ulici Sadovaja i oko nje tokom bitke za Ugledar.
„Hvala Bogu da je Aleksej preživeo. Ali činjenica da su ljudi umirali u mojoj kući me je šokirala.
„Tamo unutra sada ima samo smrti."
BBC Svetski servis je pitao rusko Ministarstvo odbrane za ophođenje prema Alekseju, ali nije dobio nikakav odgovor.
Pola godine posle Aleksejevog spasavanja, njegov ruski tamničar bio je slavljen kod kuće.
Više ga nisu nazivali po njegovom nadimku Fima, već po imenu Andrej.
Na snimku sa državne televizije vidi se kako on rekonstruiše napad na Ugledar i deli iskustva sa decom iz osnovne škole, gde ga nastavnici predstavljaju kao heroja.
BBC je uporedio ovaj snimak Andreja sa fotografijama sa više stotina profila na društvenim mrežama i pronašao poklapanje - isti zalisci, isti mladež na vratu i jasni dokazi o povredi noge.
Njegovo puno ime i prezime je Andrej Efimkin - 28-godišnjak rođen na ruskom Dalekom istoku.
Kontaktirali smo ga i pitali za snimak iz ulice Sadovaja, posebno onaj gde je prelistavao fotografije Marinine porodice.
On nam je rekao da je izvodio „psihološki trik" na samom sebi zbog puščane vatre kojoj je bio izložen.
„Zgrabio sam album i počeo da gledam fotografije da bih skrenuo sebi misli", rekao je on.
„Znate, osećao sam se prilično bezosećajno. Na sekund, da budem sasvim iskren, te misli su mi prošle kroz glavu o tome ko je nekada živeo ovde."
Ali kad je bio upitan za Marinu direktno, Efimkin je rekao da ne želi više da odgovara na pitanja i okončao razgovor.
Marina sada živi u Nemačkoj.
Kako vreme prolazi, ona pokušava da izgradi novi život, nauči novi jezik i pronađe malo posla tu i tamo, ali još žali za izgubljenim domom u Uledaru.
„Mnogo je teško. Još mi se priviđa naša kuća u snovima, stalno mi je u mislima. I dalje se nadam da će Ukrajina pobediti i da će sve biti u redu, da ćemo se vratititi", kaže ona.
„Moja zemlja je tamo, taj vazduh je moj."
Ali u ulici Sadovaja, nije ostalo skoro ništa od njene voljene kuće, koja je ponovo svedena na ljusku.
Može da se prepozna na snimcima sa drona nastalim iz vazduha po plavoj tački, tamo gde se nekada nalazio njen bazen, ističući se na pozadini od sivog krša.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
