Svetska zdravstvena organizacija sigurna je da će iskoreniti dečju paralizu zaustavivši sva zaražavanja do kraja 2029. godine, uprkos skoku novih slučajeva ove godine.
Svetska inicijativa za iskorenjivanje dečje paralize pokrenuta je 1988. godine, kad je divlji poliovirus zarazio 350.000 ljudi u 125 zemlje.
Trenutno su divlji slučajevi dečje paralize prijavljeni u samo dve zemlje: Avganistanu i Parkistanu, a obe su prijavile po šest slučajeva 2023. godine.
Ove godine prijavljeno je 39 slučajeva u Pakistanu i 22 u Avganistanu.
Hoće li skok broja novih infekcija osujetiti ambiciju o stvaranju sveta lišenog dečje paralize?
- Lečenje dečije paralize: Od „čeličnih pluća" do vakcine
- Prvi slučaj dečije paralize u Africi posle šest godina
Mladi pacijenti
Džavad je dečak star 30 meseci iz pakistanskog severozapadnog grada Kvete.
On je među najnovijim žrtvama divljeg poliovirusa.
U novembru prošle godine, imao je vrlo visoku temperaturu i zapaljenje pluća.
Kad se moj sin probudio ujutro, videli smo da mu jedna noga ne funkcioniše. Nije mogao da stane na nju“, priseća se Džavadov otac Džalil Ahmad.
Doktori su potvrdili da je Džavad pretrpeo paralitički napad.
„Ovo je veoma stresno za moju ženu i mene. Vodio sam ga kod drugih doktora, ali su mi rekli da ne mogu ništa da urade.“
Ne postoji lek za dečju paralizu, ali može da se spreči vakcinacijom.
„Kad je rođen, nismo mu davali nikakve kapi, ali posle tri meseca jesmo. Ali mu nismo dali injekciju.“
Džalil Ahmad često vodi sina u svoju bakalnicu i pokušava da ga oraspoloži.
Ali on sam padne u depresiju kad god pomisli na sinovljevu budućnost.
„Kad pokušava da hoda, ne može da ispravi nogu. Deformisana je.“
Neprekinuti optimizam
Uprkos skoku broja slučajeva dečje paralize, SZO nije zabrinuta.
„Poliovirus, dok se ne zaustavi, ponovo se javlja periodično, što smo videli ove godine“, objašnjava doktor Hamid Džafari, direktor Iskorenjivanja dečje paralize, SZO za Istočno-mediteransku oblast.
Iskorenjivanje dečje paralize u Avganistanu i Pakistanu podrazumeva davanje svakom detetu mlađem od pet godina dve kapi vakcine protiv dečje paralize u redovnim intervalima.
„Lokalni timovi za imunizaciju prate, mapiraju i odlaze u nomadske populacije koje često propuštaju vakcinu protiv dečje paralize i druge rutinske vakcine“, kaže Džafari.
Vakcinatori putuje motociklima do zabitih oblasti da bi stigli do ljudi u pokretu.
Iako su slučajevi u porastu, Džafari kaže: „Genetski diverzitet virusa ostaje na najnižoj stopi sa samo dva genetska grozda u cirkulaciji, za razliku od 12 koliko je bilo 2020. godine.“
Šta je dečja paraliza i kako se širi?
Dečja paraliza je infekcija koju izaziva poliovirus.
Virus se širi preko kontakta za fekalijama (izmetom) zaražene osobe ili manje često preko kapi kad ona kašlje ili kija.
Dečja paraliza najčešće pogađa decu mlađu od pet godina.
„Jedna na svakih 200 infekcija dovodi do neizlečive paralize. Među paralizovanima, pet do 10 odsto njih umre kad njihovi mišići za disanje postanu imobilisani“, kaže SZO.
Programi imunizacije uspešno su iskorenili dva od tri divlja soja poliovirusa, ali bitka još nije okončana.
„Dok god jedno jedino dete ostane zaraženo, deca u svim zemljama su u opasnosti da dobiju dečju paralizu“, kaže SZO.
Ali dečja paraliza može biti i izazvana vakcinom.
Vakcina sadrži oslabljeni, živi oblik virusa koji može da se razmnožava bezopasno u crevima i potom bude izbačeno u izmetu. Zatim se može raširiti kroz kanalizacionu vodu do nevakcinisanih ljudi.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti američke vlade kaže da su se velike epidemije poliovirusa nastalog od vakcine dešavale primarno u Africi.
Između januara 2023. i juna 2024. godine, CDS javlja da je bilo 74 epidemije poliovirusa izazvanih vakcinom koje su pogodile 672 ljudi u 39 zemlje.
U ratom razorenoj Gazi polio izazvan vakcinom delimično je paralisao 10-mesečnog dečaka u avgustu ove godine.
Tamo je momentalno bila pokrenuta masivna kampanja vakcinacije.
Vakcinacija
Inicijativa za iskorenjivanje dečje paralize kaže: „Tokom proteklih deset godina, više od deset milijardi doza OPV-a (kapi polija) dobilo je skoro tri milijardi dece širom sveta.“
Pakistan redovno sprovodi kampanje vakcinacije od vrata do vrata.
Najnovija kampanja sprovedena je u septembru.
Posle pauze od pet godina, u junu 2024. godine, u Avganistanu je sprovedena kampanja vakcinacije od vrata do vrata na nacionalnom nivou.
Ali program oralne vakcinacije zakazan za septembar otkazale su talibanske vlasti.
Talibansko Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja BBC-ja o budućnosti kampanje protiv dečje paralize.
Nasilje protiv vakcinatora
Strah, sumnja i dezinformacije su dovele do otpora i otvorenog nasilja u Pakistanu i Avganistanu.
Program za iskorenjivanje dečje paralize u Pakistanu kaže da su, samo ove godine, ubijene 22 osobe koje su učestvovale u projektima vakcinacije.
U Avganistanu, poslednji smrtonosni napad dogodio se u februaru 2004. godine, u kome su osmorica radnika poginula u četiri zasebna napada istog dana.
Kampanju u životu održavaju neverovatna otpornost vakcinatora kao što su Gulnac Širazi i Amir Ali.
Širazi je počela da radi kao radnica za vakcinisanje od dečje paralize u Muzafarabadu, prestonici Kašmira pod administracijom Pakistana 2011. godine.
Četvoro članova njene porodice radili su u kampanji, a poginulo ih je dvoje.
„Videla sam i moju nećaku i snaju na nosilima. Madeha (18) je izgledala kao da spava, bila je tako mlada. Moja snaja Famida (46) je bila na drugim nosilima. Bilo je mnogo krvi, umrle su na licu mesta.“
„Bilo je brutalno. Raspala sam se na komade.“
Širazi ne može da razume zašto se napadaju radnici koji rade na vakcinaciji.
Ona zna da su radnici na meti, ali se i dalje posvećuje radu na vakcinaciji od dečje paralize.
Amir Ali je bio zaražen dečjom paralizom sa četiri godine, od čega mu je jedna noga ostala paralisana.
On se preselio iz doline Svat u Karači, gde sada radi kao vakcinator.
„Dok sam odrastao, prošao sam osam operacija, ali nije bilo leka. Morao sam da naučim da živim s tim.“
Zbog problema sa pokretljivošću, izostao je iz sportova, a potom je imao problema i da putuje.
Njegova majka je pretrpela emocionalni slom.
„Jednog dana sam video upražnjeno mesto za radnika i odlučio da se prijavim. Moja ambicija je da se iskoreni dečja paraliza.“
Ovom 36-godišnjaku su potrebne štake da bi se kretao, a on koristi vlastitu životnu priču da bi motivisao ljude.
„Kažem im ako se njihova deca ne vakcinišu, moraće da žive kao ja.“
On se priprema za sledeću fazu kampanje vakcinacije, koja će započeti 28. oktobra.
Svet bez dečje paralize
SZO radi na rešavanju glavnih razloga za odbijanje primanja vakcine.
Dezinformacije o vakcinama, koje se šire preko digitalnih medija, glavni su problem.
Kampanja za vakcinaciju protiv dečje paralize koristi čitav dijapazon taktika od pružanja tačnih informacija do korišćenja lokalnih influensera i ambasadora među slavnima na razbijanju mitova.
„Imamo ozbiljna politička obećanja obe zemlje da će zaustaviti širenje zaraze do kraja 2025. godine, a uz potpuni pristup i dosledno visoki kvalitet kampanja koje stižu do sve dece na obe strane granice možemo da ostvarimo istorijski rezultat“, kaže Džafari.
Ako bude bila uspešna, dečja paraliza će postati druga bolest iskorenjena ljudskim naporima posle velikih boginja.
- Kako su antivakcinaši vršili uticaj na svet kroz istoriju
- „Bojama obojen svet“ - likovna dela obolelih od cerebralne i dečije paralize
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
