„Zašto bi strani prosjaci dolazili ovamo?“, bila je reakcija Kang Dži-hjan kada je prvi put videla nekoga ko nosi pocepane farmerke.
Tada je imala 15 godina i sa ocem je bila u blizini Rajskog jezera na planini Baekduu u Severnoj Koreji.
Videli su grupu turista, a neki su nosili poderane farmerke.
Pošto su je učili da su farmerke simbol američkog imperijalizma i da su ljudi koji nose pocepanu odeću sigurno siromašni, Kang je bila šokirana onim što je videla.
„Nema šanse da je stranac koji može da priušti da putuje prosjak, možda je to moderno,” rekao je njen otac.
Zahvaljujući tom prvom susretu sa pocepanim farmerkama shvatila je šta znači sloboda.
„Bio je to bio trenutak koji mi je promenio život”, kaže Kang za BBC korejski servis.
- Prebegli iz Severne Koreje o životu pod vlašću Kima Džonga Una
- Zašto se Severna Koreja bori protiv belih venčanica i južnjačkog slenga
- Život u južnokorejskom selu na par metara od granice sa Severnom Korejom
'Žuti vetar'
Stroga zabrana stranih informacija i kulture u Severnoj Koreji nije ništa novo.
Ipak, Kang je od malih nogu mogla da vidi raznovrsnu odeću, jer je odrastala u periodu kada represija nije bila toliko snažna kao poslednjih godina.
Sredinom 1990-ih, njena majka je na granici kupovala odeću prokrijumčarenu iz Kine i Japana i prodavala je na pijaci da sastavi kraj s krajem tokom masovne gladi u Severnoj Koreji koja je je bila posledica ekonomske krize u zemlji i poplava i suša, i trajala je od 1994. do 1998. godine.
Kang je mogla da nosi kapuljaču i bluze od fine čipke.
„Vlasti nisu kontrolisale šta smo nosili, ali stvari su počele da se menjaju sredinom 2000-ih.
„Često smo počeli da čujemo izraz ‘žuti vetar’ i bilo je više kontrole”.
„Žuti vetar” je izraz koji severnokorejski zvaničnici koriste za označavanje „vulgarnog i dekadentnog trenda”, posebno u kontekstu kapitalističke kulture.
„Bilo je inspektora koji su vršili kontrolu.
„Kada bi ugledali nekog u farmerkama, makazama bi odsekli donji deo pantalona, ili bi ih oduzeli”, priseća se Kang.
Po završetku škole, Kang je neko vreme radila u računovodstvu, a zatim je postala bibliotekarka.
Ali ono čime je zaista želela da se bavi bila je moda.
Na kraju se uputila u Kinu, gde su pocepane pantalone i haljine bez rukava bili uobičajeni.
„Na početku sam samo želela da probam nešto drugačije, nisam planirala da pobegnem iz zemlje.
„Ali posle nekog vremena, počela sam da shvatam da ako želim da ostvarim moj san, moram da odem u Južnu Koreju”.
Kang je 2009., kada je imala 20 godina, zauvek napustila Severnu Koreju.
„Htela sam da slobodu i radost pronađem u odeći”.
Pritvor zbog nošenja zvoncara
„Moje telo je bilo u Severnoj Koreji, ali moje srce i um su bili negde drugde”.
Kvon Bom opisuje kako se zbog drama koje je kao tinejdžerka gledala na DVD-jevima pitala kakav je život izvan Severne Koreje.
„Moj deda je bio ratni zarobljenik u Južnoj Koreji.
„Zbog toga moj otac nikada nije mogao da dobije dobar posao u Severnoj Koreji”.
Srećom, njena majka je uspevala dobro da zaradi uz pomoć rođaka u Kini.
Porodica je mogla da kupi DVD plejer, jedini u njenom selu.
„Komšije su počele da donose južnokorejske drame da ih zajedno gledamo.
„Navukli bismo smo debele zavese i uronuli u serije kao što su Stairway to Heaven, Winter Sonata…
„Zamišljala sam kako oblačim garderobu koju su nosili glavni likovi u tim serijama”.
Grupa inspektora je zaustavila na ulici i propitivala je zašto nosi takvu odeću.
U pritvoru je provela tri dana.
Kvon je konačno puštena nakon što su njeni roditelji platili kaznu.
Međutim, Kvon su i kasnije više puta ispitivali zbog odeće koju je nosila.
Pobegla je kada je imala 17 godina.
Prvo je preko reke Tumena prešla u Kinu, a posle dugog i teškog putovanja stigla je do jugoistočne Azije odakle je ušla u Južnu Koreju 2012. godine.
„Konačno sam na mestu gde mogu da izrazim moju strast”.
Predrasude o prebezima
Nakon što je diplomirala modni dizajn na Hanjang univerzitetu u prestonici Seulu radila je neko vreme u modnoj industriji, a danas Kang Dži-hjan ima sopstveni brend ‘ISTORI” u Južnoj Koreji.
Ona sarađuje sa dizajnerima koji imaju sličnu životnu priču i deo dobiti njenog brenda daje za pomoć ljudima koji prebegnu iz Severne Koreje.
„Severnokorejci se često prikazuju kao bezdušni komunisti ili se poistovećuju sa severnokorejskim režimom”, piše na njenoj internet stranici.
„Zbog toga mnogi koji prebegnu nerado otkrivaju njihov identitet i imaju mnogo problema da se prilagode društvu u Južnoj Koreji”.
Kang želi da kroz modu pošalje poruku da se ljudi poput nje ne razlikuju od običnih Južnokorejaca.
„Shvatila sam da se kroz moj rad pridružujem nekim pokretima, kao što su ljudska prava”.
Kvon Bom trenutno radi kao glavni dizajner za brend odeće.
Pored toga, pokrenula je sopstveni brend ‘GB (Giieokbi-eup)’, koji promoviše elemente hanboka, korejske tradicionalne nošnje, na modernoj garderobi za svaki dan.
Pojačana kontrola
Farmerke u Severnoj Koreji nisu dozvoljene još od 1990-ih, ali je usled pojačanog obračuna sa stranom kulturom poslednjih godina, zabrana pooštrena.
Režim je 2020. godine doneo „Zakon o odbijanju reakcionarne ideologije i kulture“ kojim se na smrt osuđuje svako ko distribuira kulturu ili proizvode stranog porekla.
Ranije ove godine objavljeno je da je tinejdžer koji je gledao i distribuirao južnokorejske drame osuđen na 12 godina teškog rada.
A 22-godišnji Severnokorejac je javno pogubljen jer je gledao i delio južnokorejske filmove i muziku, piše u Izveštaju o ljudskim pravima u Severnoj Koreji za 2024. godinu, koji je u junu objavilo Ministarstvo za ujedinjenje Južne Koreje.
Kvon kaže da je njena majka, koja je još u Severnoj Koreji, sada mnogo opreznija kada razgovaraju telefonom, jer se plaši da je prisluškuju i da bi mogla da ima problema.
Stručnjaci smatraju da režim Kima Džonga Una pokušava da blokira upliv zapadne i južnokorejske kulture u severnokorejsko društvo.
„Režim je pod ogromnim spoljnim pritiskom zbog podrške Rusiji, a domaća ekonomija stagnira, tako da je režim u kritičnoj situaciji”, kaže Džeon Jang-Sun, istraživač na Institutu za humanističke nauke na Konkuk univerzitetu u Seulu.
„Uticaj strane kulture bi mogao da predstavlja pretnju ideologiji koja zahteva apsolutnu odanost Severnokorejaca dinastiji Kim.
„Dakle, ne mislim da će stvari popraviti još neko vreme”.
Kang i Kvon imaju nove snove.
„Nadam se da će moja mama jednog dana moći da obuče odeću koju dizajniram i da je pokaže njenim komšijama“, kaže Kang.
Kvon želi da stvori novi trend u svetu prema koji bi sadržao elemente tradicionalne korejske nošnje.
„Razmišljam da li bi se moj glas više čuo ako postanem uticajna?“.
- Beg čamcem iz Severne Koreje pod stalnom pretnjom smrti
- Severna Koreja iznutra: „Zaglavljeni smo ovde, čekamo da umremo“
- Kako je propagandna pesma o lideru Severne Koreje postala hit na TikToku
Bonus video:
