Dužnička kriza se pretvorila u najozbiljniju krizu povjerenja u istoriji Evropske unije. Građani i investitori se pitaju: da li Evropa čini dovoljno da spriječi dodatnu eskalaciju krize? Da li ćemo uspjeti da dovoljno brzo transformišemo EU u uniju stabilnosti? Da li, naročito mi Njemci, tražimo previše od naših partnera postavljanjem strogih uslova sa ciljem obezbjeđivanja veće budžetne discipline? Zaista, da li zanemarujemo rast i konkurentnost u Evropi kao rezultat toga?
Jedno je jasno: Evropska kriza je rezultat dužničkog mentaliteta koji se širio tokom posljednjih nekoliko decenija. Nekoliko država je takođe izgubilo veliki dio svoje konkurentnosti tokom tog perioda. Svi ovi faktori su nas pritisli i otežaće prevazilaženje krize.
Sada smo na pravom putu da se odlučno pozabavimo suštinskim uzrocima krize i tako povratimo povjerenje građana i tržišta. Naši zajednički napori da još jednom postavimo evropske finansije i ekonomiju na čvrste osnove sada počinju da daju rezultate. Fiskalni sporazum, koji je trenutno predmet intenzivnih pregovora, postaviće na trajnu osnovu obavezujuća pravila za jačanje budžetne discipline na trajnoj osnovi. Strukturalne reforme koje je uvela Grčka i druge države zaslužuju poštovanje i moraju biti rigorozno primijenjene.
Iako je budžetna konsolidacija od ključnog značaja, to je samo polovina priče. Svi napori ka uspostavljanju stabilnosti biće uzaludni ako se naše ekonomije ne vrate na put održivog rasta. Stoga je od ključnog značaja da našu strategija ne usredsredimo samo na štednju već da ona obezbijedi promišljen zamah za dobar i održiv rast. Ključ za to je jačanje konkurentnosti. Moramo se koncentrisati na njeno jačanje a ne na podsticanje brze ekonomske ekspanzije koja bi se uskoro istrošila.
Ekonomske posljedice su evidentne: bez rasta, postoji rizik da će ekonomije potonuti u recesiju, nezaposlenost će porasti, dužnička kriza će se pogoršati i, na duži rok, Evropa će sebe marginalizovati. Međutim, postoje i politički razlozi zbog kojih je nama u Evropi potrebno više rasta. Zdrava ekonomija koja svakom građaninu nudi realne mogućnosti čini osnovu za društvenu koheziju i pomaže da društvo privati neophodne reforme.
Pored neophodne dodatne konsolidacije, naš zadatak ove godine zato mora biti pokretanje ambiciozne agende za više rasta i konkurentnosti. Evropa konačno mora da skine okove koje je sebi stavila i iskoristi veliki potencijal koji ima da ponudi u tri oblasti:
Unutrašnje tržište: nekada – 80-ih i 90-ih godina, ostvarenje „četiri slobode“ pokrenulo je ogromne snage. Danas ekspanzija unutrašnjeg tržišta kako bi se pokrile nove sfere još jednom nudi velike mogućnosti. To posebno važi za digitalizovanu ekonomiju i trgovinu na internetu, sektor energije, gdje će dodatna konkurentnost dovesti do snižavanja cijena i veće sigurnosti zaliha, kao i jačih malih i srednjih preduzeća zahvaljujući smanjenju obima birokratije i olakšavanju pristupa rizičnom kapitalu.
Evropska komisija je iznijela nekoliko predloga o ekspanziji unutrašnjeg tržišta; sada se svi mogući napori moraju uložiti u njihovu primjenu. Generalno, trebalo bi sprovesti test rasta kako bi se identifikovali prioritetni projekti i ubrzala procedura za njihovo usvajanje u parlamentu.
Budžet za budućnost: „Više konkurentnosti" mora biti naša maksima kada dođe do pregovora o budućem budžetu EU. Moramo investirati tamo gdje najbolje možemo promovisati održivi rast. Strukturalna politika EU se stoga mora detaljno proučiti. Trebalo bi uspostaviti fond evropskog rasta u kojem se neiskorišteni resursi iz strukturalnih fondova mogu ciljano upotrijebiti kako bi se stvorio zamah za rast u problematičnim državama. Od vitalnog značaja je da obrazovanje, istraživanje i inovacija budu prioriteti našeg budžeta.
Slobodna trgovina: godine 2015, 90 odsto globalnog rasta proizvodiće se u Evropi, u Aziji, kao i u Sjevernoj i Južnoj Americi. Mi Evropljani moramo se više nego ikad truditi da povećamo naš udio. Slobodna trgovina će biti sve važnija. EU stoga mora učiniti sve što može kako bi zaključivala više sporazuma o slobodnoj trgovini sa starim i novim globalnim silama. To se odnosi na SAD, kao i na pregovore sa Japanom. Takođe moramo što prije zaključiti pregovore sa Indijom, zalivskim državama i Brazilom.
Međutim, države članice moraju same stvoriti ključne uslove za rast – preko ambicioznih reformi na tržištu rada, u penzionim sistemima i u pogledu infrastrukture. To se ne odnosi samo na države koje su najteže pogođene dužničkom krizom. Zato što su reforme posebno efektne – i manje bolne – ako se primijene prije a ne tokom krize. Niko to ne zna bolje od naroda koji trenutno snosi teret dalekosežnih reformi koje su postale neophodne usred krize.
To takođe znači da svi moramo uraditi naš domaći zadatak. Uprkos njenoj trenutnoj povoljnoj ekonomskoj situaciji, čak ni Njemačka ne može pojačati rast i konkurentnost bez kontinuiranog programa reformi za jačanje rasta i konkurentnosti. U isto vrijeme, mi Njemci bi trebalo da radimo zajedno sa ostalim partnerima čije su ekonomije u relativno dobrom stanju i damo sve od sebe da pomognemo našim prijateljima u nevolji na teškom putu koji predstoji.
U trenutnoj debati se povremeno tvrdi da konsolidacija i rast nisu kompatibilni. Ne slažem se s tim. Moguće je kombinovati to dvoje – Njemačka, kao i mnogi naši sjeverni i istočni susjedi, to su impresivno demonstrirali. Ako odredimo pravi kurs prije kraja godine, možemo pronaći održivi izlazak iz krize. Na taj način ćemo takođe postaviti kamen temeljac za Evropu koja će biti politički ujedinjena i govoriti jednim glasom prilikom suočavanja sa globalnim izazovima.
Bonus video:
