Kris Hjuz, jedan od osnivača Facebook-a, nedavno je primijetio da FB-u “već od poodavno” zahtijeva društvenu kontrolu; “Šokiran sam što na slična pitanja nisu morali da odgovaraju ranije”, rekao je on. Lideri u oblasti informacionih tehnologija, posebno u Evropi, već mnogo godina upozoravaju na zloupotrebe na Facebook-u (i drugim internet portalima), a njihovi zaključci i praktične preporuke danas su posebno aktuelni.
Svjedočenje generalnog direktora FB-a, Marka Cukerberga, pred Senatom SAD neznatno su povećala povjerenje društva prema kompaniji koja trguje ličnim podacima svojih korisnika. Najmarkantniji monemant na tim saslušanjima bio je onaj kada je senator iz Ilinoisa Ričard Drubin pitao Cukerberga da li bi on bio spreman da sa svima dijeli naziv hotela u kojem je odsjeo, imena ljudi s kojima se dopisivao tokom sedmice. Upravo tu vrstu podataka prosljeđuje i koristi FB. Cukerberg je odgovorio da bi bilo neprijatno davati takvu informaciju. “Smatram da je to upravo to o čemu ovdje govorimo”, rekao je Drubin. “Vaše pravo na privatnost”.
Kritičari FB-a o tome govore već mnogo godina. Stefano Kvintareli, jedan od glavnih IT eksperata u Evropi i vodeći zaštitnik privatnost na internetu (donedavno je bio član italijanskog parlamenta) uporno je i proročki krirkovao FB zbog zloupotrebe svoje tržišne pozicije i ličnih onlajn podataka. Kvintareli odavno istupa sa jakom idejom: svako od nas mora da uspostavi kontrolu nad svojim profilom na internetu, a taj profil bi se mogao lako prenositi između raznih portala. Ako odlučimo da više ne volimo FB, moramo imati mogućnost da pređemo kod njegvog konkurenta ne gubeći pritom kontakte s onima koji su ostali na FB.
Za Kvintarelija je zloupotreba podataka, koje je kompanija Cambridge Analytica dobila od FB-a, postala neizbježna posljedica neodgovornog FB biznis-modela. Ta društvena mreža sada priznaje da Cambridge Analytica nije jedina kompanija koje je koristila lične profile korisnika, dobijene od FB-a.
U ličnoj prepisci sa mnom, Kvintareli je rekao da “Opšti propisi o zaštiti podataka” (GDPR) Evropske unije, koji će nakon šest godina priprema i debata stupiti na snagu 25. maja ove godine “u nekim aspektima mogu poslužiti kao orijentir”. On primjećuje da, prema GDPR, “organizacije koje ne budu poštovale propise mogu biti kažnjene velikim iznosima - do 4% njihovih prihoda”. Da je GDPR stupio na snagu ranije, tada bi FB, u namjeri da izbjegne slične kazne, bio prinuđen da upozna vlasti sa odlivom podataka čim je kompanija za to saznala, to jest mnogo ranije od posljednjih izbora u SAD”.
Kvintareli podvlači da je “efikasna konkurencija moćan instrument za povećanje zaštite biodiverziteta u digitalnom prostoru”. I u tom smislu GDPR mora pomoći jer “uvodi koncepciju prenosivosti profila: korisnik može prenositi svoj profil s jednog provajdera na drugi, kao što prenosimo telefonski profil - broj mobilnog telefona - sa jednog operatora na drugog”.
Ipak, nastavlja Kvintareli, “sličan oblik vlasništva nad ličnim podacima ljudi, naravno, nije dovoljan”. Nšta manje nije važna “uzajamna povezanost: operator, kojem prenosimo naš profil, mora biti povezan sa prethodnim kako mi ne bismo gubili kontakte s prijateljima onlajn. Danas je to moguće zahvaljujući tehnologijama kao što su IPFS i Solid, koje je razvio pronalazač veba Tim Berners-Li”.
Sara Spikerman, profesorica Bečkog univerziteta ekonomije i biznisa (WU) i predsjednica Instituta za upravljanje informacionim sistemima, još je jedan zagovornik zaštite ličnih onlajn podataka. Ona je odavno upozoravala na opasnost tih formi zloupotreba koje se sada vide kod FB-a. Spikerman, globalni autoritet po pitanjima trgovine našim onlajn profilima za ciljanu reklamu, političku propagandu, državno i privatno praćenje, podvlači da je neophodno odlučno suzbiti “tržište ličnih podataka”.
“Od kako su 2011. na Svjetskom ekonomskom forumu počeli da govore o ličnim podacima kao o novoj klasi aktive”, rekla mi je ona, “tržišta ličnih podataka procvjetala su na idejama da ti podaci mogu postati ‘nova nafta’ u digitalnoj ekonomiji, a takođe, kao što vidimo, i u političkom životu”. U rezultatu, “više hiljada kompanija sada učestvuje u proizvodnom lancu digitalne informacije, sakupljajući podatke o bilo kojoj onlajn aktivnosti i postavljajući ciljani sadržaj mobilnim ili samo internet korisnicima otprilike za 36 sekundi nakon izlaska u digitalni prostor”. “FB, Google, Apple ili Amazon nisu jedini koji sakupljaju i koriste naše podatke u najrazličitije svrhe koje možete zamisliti. Platforme upravljanja podacima raspolažu hiljadama ličnih karakteristika i socijalno-psiholoških profila stotina miliona korisnika”, kaže ona.
Spikerman smatra da “tržišta ličnih podataka i korišćenje podataka na tim tržištima u današnjem vidu treba - zabraniti”. Ipak, po njenom mišljenju, propis GDPR svakao će biti “dobra motivacija da kompanije u čitavom svijetu preispitaju svoju praksu rada s ličnim podacima”. Ona takođe naglašava da “bogati ekosistem onlajn servisa koji podržavaju privatnost počinje da raste i dobija na snazi”. U istraživanju postdiplomaca WU “upoređuje se praksa sakupljanja podataka top onlajn servisa (npr. Google, Facebook i Apple) i praksa njihove nove konkurencije, koja podržava privatnost i povjerljivost.” Prema njenim riječima, istraživanje “daje svakome šansu da momentalno zamijeni servis koji koristi”.
Zahvaljujući ogromnoj lobističkoj snazi, kompaniji Facebook sada uglavnom polazi za rukom da odbaci praktične ideje vezane za tu kompaniju koje dolaze od Kvintarelija, Sare Sprikerman i njihovih kolega. Ali, posljednji skandal otvorio je javnosti oči za prijetnju demokratiji koja se pojavila zbog nedostatka takvih aktivnosti.Evropska unija je odreagovala prva donijevši nove standarde zaštite ličnih podataka i predloživši da se povećaju porezi za FB i druge trgovce ličnim onlajn podacima. Ali potrebno je uraditi više i te mjere moraju biti realizovane. Kvintareli, Spikerman i njihove kolege koje štite onlajn etiku predlažu nam praktični put ka internetu koji će biti transparentan, pravedan, demokratičan i koji će uvažavati lična prava.
Autor je profesor održivog razvoja na Univerzitetu Kolumbija
Copyright: Project Syndicate, 2018.
Bonus video:
