Sinoć smo gledajući televiziju saznali da među nama žive bića koja su na prvi pogled nalik na ljude, ali se na neki suštinski način od njih ipak razlikuju. Ova bića, kako smo takođe saznali, nemaju kičmu, ličnost, karakter, ali uprkos tim nedostacima uspevaju ne samo da normalno žive i rade među pripadnicima ljudske vrste, već i da u ljudskom društvu napreduju do najviših pozicija moći. Ali ne, nismo gledali reprizu Karpenterovog klasika, već dokumentarni film „Oprostite mi moju prošlost“. Bića o kojima je reč nisu vanzemaljci, već popularni „preletači“ – ljudi koji grade političku karijeru menjajući stranke.
Jedan sagovornik je „kao psiholog“ zaključio da je u pitanju problem karakterne strukture: „Ljudi sa karakternom strukturom ne preleću“. Reklo bi se da psiholog zna o čemu govori, ne samo zbog svog obrazovanja, nego i zbog svog nezanemarljivog političkog iskustva – u pitanju je, naime, bivši predsednik republike. Ali ne lezi vraže, i iskusnom psihologu se desi da se prevari – ispostavlja se da je i njegova desna ruka i stranačka uzdanica (ne, ne te stranke, nego one druge! psiholog je, naime, i sam promenio stranku, to jest osnovao novu) – bio preletač! Nije psiholog to uspeo da uvidi na vreme i nije stigao da odseče ruku koja ga je sablaznila. Odsekla je ona njega: ko radi taj i greši; ni pokojni premijer se nije proslavio sa kadriranjem, zaključuje on.
Funkcionerka nekada vladajuće, a danas opozicione stranke (da, to je ona stranka na čijem čelu je bio psiholog, ali ne nova, nego stara) zaključuje da „u društvima koja sebe tek grade kao zaista strukturisana društva, vi imate ogroman problem sa ljudskom prirodom koja nije tako stukturisana“. Drugim rečima, sistem je dobar, ama ljudi ne valjaju. Slaže se i psiholog: „Ljudi koji tako lako okrenu ćurak imaju velikog saveznika u ljudskoj prirodi“. Možda problem ipak nije u tome što su preletači nedovoljno ljudi, već u tome što su to previše?
Čuli smo i bivšeg haškog zatvorenika koji ne može da se načudi tome kakvi su to ljudi bez morala, bez časti, bez obraza: „To su ljudi koji ne zaslužuju nikakvo poštovanje i ja na njih gledam sa najvećim prezirom, najvećim gađenjem“. Treba razumeti bivšeg zatvorenika: u pitanju je čovek kome je poštenje oduvek bilo na prvom mestu.
Posebno šokantna za sve sagovornike je činjenica da su preletači spremni da promene ideologiju. Neki su recimo bili spremni da pređu iz stranke čiji je slogan „I Kosovo i EU“ u stranku čiji je slogan „I EU i Kosovo“. Pa gde to ima? Kakvi su to ljudi? Zar im ništa nije sveto?
Šta nam je činiti nismo saznali. Ali nije teško pogoditi. Pošto je sa srpskim parlamentarizmom i stranačkim organizovanjem načelno sve u redu, ostaje nam samo da izmislimo one specijalne naočare pomoću kojih se bez greške prepoznaju potencijalni preletači. Nakon toga, ni promena ljudske prirode neće biti preveliki izazov.
(Peščanik.net)
Bonus video:
