Pobede jačaju. Iz sukoba u Moskvi između državne sile i opozicije, ova poslednja izašla je kao moralni pobednik. Jer ko je na strani policajca koji palicom tuče devojku koja leži na zemlji samo zato što ona zahteva poštene izbore? Ko aplaudira pripadnicima tajne službe koji odvoze mladiće već krvave od policijskih udaraca zato što koriste svoje pravo na protestovanje? Ko će stati na stranu maskiranih policajaca koji svoje agresivne pse puštaju na demonstrante?
Simpatije su na strani demonstranata. I to uvek. Slike nemilosrdnih nasilnika koji tuku po volji Kremlja odbojne su. One jasno pokazuju da u Rusiji sila ima prednost pred pravom. U demokratiji je to obrnuto. Milioni su videli slike na kojima biju demonstrante. Ljudi su se zgražavali, u Rusiji i širom sveta. Zapadna preduzeća, između ostalih i Simens, Vinteršal ili Dajmler, koja i dalje investiraju u Rusiji, trebalo bi to da pogledaju. Onaj ko sada pomaže tamošnjem režimu, moraće na Zapadu za to da se opravdava.
Zapravo nebitni izbori
Kako je u Rusiji moglo do toga da dođe? Radi se o izborima za moskovski gradski parlament koji se održavaju 8. septembra. To iznenađuje. Jer, taj parlament odlučuje o malo toga. Zbog njihove beznačajnosti, niko se za te izbore nije interesovao. Čak ni birači. Pa ipak su se desetine opozicionih kandidata htele da se kandiduju. Kremlj to sprečava prozirnim argumentima. Zato je došlo do protesta. Ali, ako vlada bije već kod relativno nevažnog političkoga glasanja, šta će se tek dogoditi kad se jednoga dana bude stvarno radilo o vlasti: prilikom izbora za poslanike Državne dume, ili kod predsedničkih izbora?
Elita moćnika koja vlada zajedno sa predsednikom Putinom sve više se boji naroda. I za to ima dobre razloge. Državni aparat je korumpiran. On je odgovoran za to što je životni standard Rusa već godinama sve niži, što privreda stagnira, infrastruktura van velikih gradova propada, a obrazovana omladina napušta zemlju. Nakon takozvane penzione reforme milioni starijih građana imaju osećaj da ih je država prevarila.
Predsednik Putin svojim sunarodnicima već godinama obećava poboljšanje, ali mu gotovo niko više ne veruje. Preti opasnost da birači napuste vladu. Zato ne sme da se dozvoli da se opozicioni političari kandiduju. Zato se kontrolišu mediji, progone nezavisni novinari. Kremlj se boji protesta kao đavo tamjana.
To je tipičan refleks moćnika u zemlji bezakonja.
Kraj straha
Sadašnja elita moćnika još uvek se drži. Ona se boji da će izgubiti svoje privilegije. Ali nju izazivaju opozicioni političari koji su izgubili bilo kakav strah: koji žrtvuju svoje karijere, dopuštaju da budu zatvoreni i kriminalizovani, da budu progonjeni. Ne štede ni svoj, ni život svojih saboraca.
Njima autoritet raste naročito onda kada državni aparat protiv njih upotrebljava silu. Kao što je to bilo ove subote.
Bonus video:
