Nije moglo biti veće uvrede za latinoamerički sport od one koju joj je uputio Žair Bolsonaro. Predsednik Brazila je svom idolu Donaldu Trampu, prilikom nedavnog susreta uručio žuti fudbalski dres sa brojem deset na kojem je pisalo Tramp.
Desetku su zna se, nosili magovi južnoameričkog fudbala, nezaboravni Pele, razbarušeni Maradona, nenadmašni Mesi… A Tramp, on zna samo za faule i njih izvodi nemilosrdno pogotovo kad igra sa Latinoamerikancima.
Tramp i Bolsonaro, predsednici dva giganta na severnom i južnom delu američkog kontinenta, dva prijatelja koji zajednički postižu „fantastične radne uspehe“ objavili su pobedonosno da je na „njihovoj hemisferi nastupio sumrak socijalizma“. Ali „sunce se ponovo rađa“ u vidu trampizma. Dva Trampa, ovaj pravi i njegov tropski dvojnik, smislili su projekat po svojoj meri.
Na stranu to što su ljubitelji fudbala povređeni jer je dres najboljeg fudbalera poneo Tramp, simbol prljavih faula, kao što je primerice izgradnja zida na sredini terena (između Latinske i Severne Amerike).
Na stranu to što se Bolsonarov sin (Eduardo Bolsonaro) upućuje u Vašington da obavlja funkciju ambasadora Brazila, a iz brazilskog Ministarstva spoljnih poslova procurela je priča (kako piše brazilski Globo) da bi zauzvrat Trampov sin Erik mogao da postane ambasador SAD u Braziliji. Preko svog spoksmena ovu brazilsku vest najstariji sin američkog predsednika je demantovao.
Erik Tramp, inače potpredsednik „Tramp organization“ ovih dana je na brojnim televizijama podržao očevu poruku kongresmenkinjama tamnije puti „da se vrate tamo odakle su došle“. Sin tvrdi da se njegov otac bori za ponosnu Ameriku, a da ovaj kvartet parlamentarki (Aleksandria Okazio –Kortes, Ilhan Omar, Ajana Presli i Rašida Tlaib) zaista treba da ode u zemlju svog porekla.
Sve četiri parlamentarke su američke državljanke, pa se strahuje da će Trampova familija već na samom početku trke za drugi predsednički mandat pojačati retoriku diferencijacije na podobne i nepodobne građane, pri čemu se diskvalifikuju pripadnici rasnih manjina. Oni koriste glasački rezervoar, „ljutite belce“, koji veruju da je njihov poredak vrednosti ugrožen prodorom drugih rasa: Azijata, Latinosa i Afroamerikanaca.
Bunar belog besa
Isti taj bunar belog besa, (zlo)upotrebljava se i na južnoj strani Trampovog zida, samo što je tropska rasistička retorika u Brazilu uperena trenutno protiv indijanskih starosedelačkih naroda.
Ako iz Vašingtona stanar Bele kuće poručuje da je susedni Baltimor (gde Afroamerikanci pretežu nad belcima) „pacovsko i glodarsko zaraženo gnezdo“, onda je on svakako prevazišao svog dvojnika Bolsonara koji autohtone narode, stanovnike Amazonije, naziva ljudima „iz praistorijskog doba“ ili „bićima iz zoološkog vrta“.
Predsednik Brazila, već na početku svog mandata dao je do znanja da je Amazonija plen za njegov projekat. On hoće da najveću svetsku džunglu otvori za rudarstvo, drvnu industriju, stočarstvo i poljoprivredu. Očekuje „pomoć“ od prijatelja sa severa.
Ali, ako sa ovakvom brzinom nastavi da potstiče seču i krčenje amazonske džungle, čije se postojanje smatra jednim od retkih saveznika u borbi za usporavanje klimatskih promena, istoriju sveta neće imati više ko da piše… Nije to nikakvo kataklizmitično proročanstvo ili „marksistička izmišljotina“ kakvom je proglašavaju trampovi.
Zbog profita ostajemo bez amazonskog daha
Otkad je Bolsonaro postao predsednik Brazila, pre sedam meseci, više od 3.700 kvadratnih kilometara Amazonije je sasečeno i iščupano iz korena.
U junu je, uz blagonaklono odobravanje Bolsonara i njegovih ministara, zaorano 88 odsto amazonske zemlje više nego u istom mesecu prošle godine.
Čak je i Norveška, zemlja koja ulaže milijarde za očuvanje, kako svoje tako i prirodne okoline u globalu, upozorila da će ukinuti priliv novca u fond za očuvanje Amazonije, gde je ova država uz Nemačku jedini darodavac. Otkako je pre 15 godina osnovan ovaj Fond, u čije se transparentno raznovrsno delovanje može uveriti svako ko ode na njihov sajt, devastacija Amazonije je više nego trostruko umanjena.
Ali otkako je Bolsonaro došao na vlast, i po svojim kriterijumima smenio ljude koji su stručno vodili Ministarstvo za očuvanje sredine, nastaju novi problemi. Brazilski Nacionalni institut za istraživanje svemira nedavno je objavio satelitske snimke iz kojih se vidi da se Amazonija neobuzdano uništava, kako bi se što više prostora obezbedilo za komercijalno uzgajanje soje. Svakoga dana tokom prve polovine jula, nastaje u Amazoniji, spržena teritorija veličine jednog fudbalskog igrališta.
Kao što Donald Trump opovrgava fotografije koje pokazuju da je na njegovoj inauguraciji bilo znatno manje ljudi nego na Obaminoj, tako i Bolsonaro objašnjava da nacionalni institut „laže“ i da je podlegao „ekološkoj psihozi“. Njegovi idolopoklonici više veruju njegovim rečima nego satelitskim snimcima.
Vredi li podsećati da je još mnogo malih trampova diljem sveta, a jedan takav evo ga i u Srbiji gde se gotovo svakodnevno odvoze natovareni kamioni posečenih stabala. Na mestima gde je do juče bila šuma, grade se navrat-nanos betonske grdosije. Da li su to ogromni trgovinski centri ili luksuzni stanovi za novostvorenu elitu - nije ni važno. Bitno je da javno dobro pređe što pre u privatni profit.
Socijalizam je strašilo kojim mašu desničari
Projekat zatiranja socijalnih mera ide uporedo sa dramatičnim rastom nejednakosti. Na latinoameričkom kontinentu gde je jaz između ekstremno bogatih i krajnje obespravljenih siromaha najdublji, za vreme dva mandata levičara Lula da Silve, 40 miliona Brazilaca uzdiglo se specijalnim programima i podsticajima iz ekstremne bede u srednju klasu.
Desničari sa obe strane Trampovog zida, čija izgradnja je već odnela milijarde dolara, mašu socijalizmom kao strašilom koje „uništava ljudsku slobodu i privatnu svojinu“.
Po novijim podacima, 26 najbogatijih pojedinaca danas imaju bogatstvo jednako onom koje je raspoređeno na 3,8 milijardi najsiromašnijih stanovnika planete. Samo pre tri godine 2016. ekskluzivnom klubu ultrabogataša pripadalo je njih šezdesetak.
Dok diže zid kako bi sprečio „silovatelje i kriminalce“ da sa juga pređu u obećanu zemlju i zatvara čak i decu hiljada Latinosa u ograđene logore, Tramp glumi humanitarca jer želi da pomogne narodu Venecuele da ostvare „demokratiju i slobodu“. A zemlja uhodane demokratije, koja je nastala na radu imigranata, na ivici je ambisa.
Nije cilj ovog teksta da odbrani Nikolasa Madura, sadašnjeg predsednika Venecuele, niti da opovrgava njegovu ulogu u stvaranju haosa i bede u naftonosnoj Venecueli. Niti je prodor Putinove Rusije i njegovih militarističkih oligarhijskih trupa dobro rešenje za Latinsku Ameriku. Ali ne pamti se vreme kada je neko od diktatora Južne Amerike, a bivalo ih je onoliko, bio toliko nagrđen kao Čavesov naslednik.
Ni Pinoče, ni Videla ni Truhiljo, koji su u smrt poslali desetine hiljada svojih sunarodnika i pod pretnjom pogubljenja ukinuli svaki disonantni glas, nisu sa toliko strasti prozivani tako strašnim zlikovcima, kao što je to Nikolas Maduro.
U SAD je počela Trampova predizborna kampanja, u Brazilu je počeo mandat krajnjeg desničara Žaira Bolsonara. Obojica bi morali biti svesni da se put ka zdravijem društvu može utrti stvaranjem države sveobuhvatnijeg socijalnog staranja, što i predlažu njihovi oponenti.
A da rasizam, islamofobija, uništenje indiosa, raspirivanje mržnje prema imigrantima, poništavanje rodne ravnopravnosti, ukidanje prava žena na izbor, divljački grabež za profitom, položajem i privilegijama vodi ovaj vek natrag u robovlasništvo. U kojem vladaju Familije, u sicilijanskom značenju ovog pojma.
Bonus video:
