Izbornog pobednika Džoa Bajdena i još aktuelnog predsednika Donalda Trampa kao da povezuje samo njihov prethodnik na čelu SAD Barak Obama. Bar utoliko što su se oko dotičnog pomno svađali, pošto je, dobrim delom, njihova politička sudbina zavisila od njegovog imidža.
Tokom celog svog mandata Tramp se trudio, i prilično uspevao, da demontira Obamina postignuća, dok je Bajden, koji je bio Obamin potpredsednik, pozivao da se ona remontuju. Poodavno se nije dogodilo nešto tako - da se dolazeći i odlazeći lider ponaosob profilišu prema učinku pretprošlog lidera.
Najednom kao da je usred tranzicije vlasti koju Tramp vanredno komplikuje počela specifična igra nasleđa. Iako do zvanične primopredaje kormila u Beloj kući mora da se popričeka, rasplamsala su se nagađanja oko čak tri - tekuće, bivše i buduće - liderske zaostavštine.
Svaki predsednik se trudi da sunarodnicima ostavi nešto dobro po čemu će ga pamtiti, a Tramp je izabrao da to bude, uz ostalo, podrivanje Obaminog nasleđa istupanjem iz međunarodnih sporazuma i nipodaštavanjem multilateralne saradnje. Dok osporava izborni poraz, računa da tako gradi platformu kojom će buduću administraciju celog njenog mandata etiketirati kao “pljačkaše glasova”, a sebe isturati kao žrtvu koja je zaslužila da na sledećim izjašnjavanjima bude ponovo izabrana za predsednika. Da opet prebriše nasleđe prethodnika i oživi svoju zaostavštinu, zasnovanu donekle na forsiranju opravdavanja straha belaca od gubljenja demografske i dominacije na vlasti.
Bajden pak ne spori da bi nastavio politiku svog nekadašnjeg šefa, da dovrši zajednički započete poslove, uz izmene u skladu s novonastalim tumbanjima. Ali, kako je u poodmakloj dobi (78) i navodno ne pretenduje na novi mandat, njegove kolege iz Demokratske partije već probiraju ko bi mogao da ga nasledi, ako ustreba i pre vremena. Zasad je favorit njegova izabrana potpredsednica Kamala Haris, ali bi se mogle istaći i druge kandidature.
Obama pak pečatira svoju zaostavštinu. Upravo mu je objavljena treća biografska knjiga “Obećana zemlja” (A Promised Land), u kojoj opisuje svoju vladavinu, svemu što je tome prethodilo, kao i šta je usledilo. Mnogi mu prebacuju da je svojom kolebljivošću olakšao uspon autokratiji sklonog Trampa, ali ga on kritikuje kao lidera koji je narušio institucije i koji je njega (Obamu, prvog crnca na čelu Bele kuće) zloupotrebio kao povod za rast rasizma.
S obzirom na književni talenat i originalnost Obaminih mandata, procenjuje se da će “Obećana zemlja” (štampana, kažu, na 25 jezika) biti bestseler. Pa i poboljšati situiranost bivše “prve porodice” jer su Barak i supruga mu Mišel ispisali svaki svoje memoare, unapred plaćene sa ukupno 65 miliona dolara. A verovatno se računa i da bi mogla da nadahne glasače u Džordžiji koji tek treba da odluče da li će Trampova Republikanska partija zadržati makar minimalnu prevlast u Senatu (Predstavnički dom ostaje u rukama rivala) i tako onemogućiti svevlašće demokrata.
Rasplitanje “naslednog čvora” potrajaće i duže od Trampovog odlaganja da prizna izborni poraz. Predstoje preračunavanja unutar obe partije - da li su predsednički kandidati, kako pobednik tako i gubitnik, više doprineli rezultatima stranaka ili one njihovim.
Bajden važi za umerenjaka, ali on ne bi pobedio bez podrške levog krila, koje je partijski establišment sputao da bi isforsirao pretendenta za koga je, ispada s pravom, smatrao da može da pobedi. Sledi delikatno uravnotežavanje i oko Trampa - jedno krilo republikanaca traži da prizna poraz, dok drugo insistira na osporavanju izbornih rezultata i ostajanju na njegovom kursu, koji je postigao rezultate bolje od logičnih usred pandemije i njom izazvanih ekonomskih klecanja.
Ono što Bajden nasleđuje od Trampa gore je nego što je Tramp nasledio od Obame. U najkraćem: Obama je stabilizovao zemlju posle finansijskog haosa, a Tramp ju je destabilizovao potcenjivanjem pandemije. Tramp, doduše, nije poveo nijedan novi rat, ali je radikalno poremetio međunarodne odnose (koje je Obama uravnotežavao), iz kojih mogu da proiziđu i veliki sukobi.
Ostaje, međutim, jedno tamošnje nasleđe koje zabrinjava svet, bar onaj njegov demokratski deo. Izborni sistem u Americi je klimav i već treći put u 2000-im godinama zapada u nevolje. Pre tačno dve decenije sud je odlučio da se obustavi prebrojavanje glasova i tako omogući trijumf kandidata koji ih je dobio manje, ali izvojevao višak elektora (koji po posrednoj računici odlučuju o pobedniku). I Tramp je pre četiri godine postao predsednik s manjkom glasova birača, a s viškom elektora, da bi sada on osporavao ishod u sistemu kojem je bio na čelu.
Ispada da su u ovom veku tamo bile sasvim nesporne - i po dobijenim glasovima, i po elektorima, i po priznavanju rezultata, pa i po principima (a s njima je u raskoraku bio Džordž Buš mlađi kada je reizabran 2004. iako je neopravdano napao Irak) - pobede Obame 2008. i 2012. A time je opet pisac memoarskog bestselera izveo originalni književni udar i protiv Buša, koga je nasledio, i protiv naslednika mu Trampa jer obojica nisu bili ljubitelji čitanja.
S tom razlikom što je Buš dovoljno pročitao da mu promptno i bespogovorno preda na izborima izvojevanu vlast, kao i on Trampu, koji ne pokazuje spremnost da prema Bajdenu primeni to zaista vredno nasleđe, čije bi neuvažavanje bilo nova vrsta puča protiv demokratije…
Bonus video:
