Da li je Zapad, dakle NATO , imaginarni neprijatelj rusko-beloruske vojne vežbe nazvane „Zapad-2017“? Rusko ministarstvo odbrane to negira. Manevar je „potpuno defanzivne prirode i nije usmeren ni prema jednoj zemlji, niti grupi zemalja“. Oleg Vojnov, savetnik beloruskog ministra odbrane za svaki slučaj dodaje: „Izabrali smo vojna uporišta koja su dosta daleko od granice Ukrajine, Poljske, Litvanije i Letonije.“
Dve vojske imaju fiktivne neprijatelje kojima su čak dali i imena: Vajšorija, Lubenija i Vesbarija. Međutim baltičke zemlje i Poljska strahuju da bi to mogla da budu i njihova imena. Još uvek se dobro sećaju poslednje ruske vojne vežbe koja se takođe zvala „Zapad“ iz 2013. godine. Nekoliko meseci kasnije, Rusija je zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim i tamo je , kao što je poznato - i ostala.
Nepoverenje na NATO strani počinje već kada je u pitanju broj učesnika vežbi. Prema navodima Moskve u vojnoj vežbi učestvuje oko 12.700 vojnika. Zapadni stručnjaci za bezbednost veruju da broj vojnika nije slučajno ispod granice od 13.000, jer su za veći broj i Rusija i NATO obavezni da jedni druge informišu, kao i da pozovu posmatrače druge strane. Zapadni stručnjaci veruju da se navodi znatno manji broj od stvarnog. Londonski vojno-naučni Institut Džejns procenjuje da je vežbi učestvuje od 80.000 do 100.000 vojnika.
Stručnjak nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za bezbednosna pitanja i bivši oficir generalštaba Roderih Kizeveter, u intervjuu za radio Dojčlandfunk objasnio je da se navedene brojke odnose samo na vojnike u Belorusiji. To je „samo deo mnogih drugih vežbi“ kojih je istovremeno bilo između Crnog mora i poluostrva Kola. Bivši general Bundesvera Karl-Hajnc Later, takođe za Dojčlandfunk je izjavio: „U Savetu NATO -Rusija jesmo bili obavešteni“, ali je u Savetu „narušeno poverenje“ i sumnja se u tačnost navedenih informacija.
U istočnim NATO zemljama širi se strah. Pavel Soloh, šef poljske nacionalne službe za bezbednost, za privatni radio Zet izjavio je da je vežba demonstracija „sposobnosti ruske države za velike ratne akcije“ kao i da je „stepen mobilizacije zaista impresivan“. I Aleksandar Graf Lambsdorf, političar nemačkih Liberala (FDP) i zamenik predsednika Evropskog parlamenta, kaže: „Veliki ruski manevri su povod za zabrinutost.
General Later doduše ne veruje da je pritom reč o simulaciji napada na Poljsku ili Baltik. Ipak, on smatra da je uznemirenost Baltika „normalna“, kao i da bi Rusija mogla da uradi „nešto slično“ onome što je uradila u Gruziji, na Krimu ili na istoku Ukrajine. I Roderih Kizeveter ocenjuje da je „ malo verovatan“ napad na neku od NATO -zemalja. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, za rusku novinsku agenciju Ria novosti izjavio je da manevri ne predstavljaju „neposrednu opasnost za nekog saveznika“, ali i dodao da bi Moskva trebalo kroz transparentnost „da otkloni napetosti i spreči nesporazume“.
Ali upravo to Rusija ne želi - u tome se slažu gotovo svi zapadni političari zaduženi za bezbednosna pitanja. Političar CDU Kizeveter smatra da je strategija Rusije ta da se „permanentno stvara nesigurnost i šalje signal nedovoljne uračunljivosti“, kako bi se NATO države uznemiravale. Uz to, predsednik Putin upravo u vreme nemačke predizborne kampanje želi da unese razdor među istočnim članicama NATO koje se osećaju ugroženo i nemačkog društva, „koje više ne zna šta znači kada preti jedna visokonaoružana zemlja“.
Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite ukazuje na to da istočne NATO -članice danas više nisu toliko ranjive kao nekada: „Sada smo bolje pripremljeni“, kaža ona. Uz to, SAD su krajem avgusta u Litvaniji stacionirale sedam borbenih aviona. Američka vojna vozila raspoređena su i u Poljskoj.
Međutim, to koliko je slaba korist od NATO -članstva i prisustva par američkih lovačkih aviona, pokazalo je pre godinu dana istraživanje američkog trusta mozgova RAND. Ono ukazuje da je Ahilova peta u odbrani Baltika takozvana „rupa Suvalki“. Ako Rusija napadne Baltik, pokazuje studija, potrebno je samo da zauzme taj uzak koridor između Poljske i Litvanija koji se na istoku naslanja na Belorusiju, a na zapadu na rusku eksklavu Kalinjingrad. Time bi se sprečilo NATO snabdevanje na severu.
Studija na kojoj su radili bivši glavni komandant NATO Vesli Klark i bivši komandant Egon Rams, dolazi do zaključka da pešadija NATO „ne bi bila u stanju da se povuče - na licu mesta bi bila uništena“. Ostala bi jedino mogućnost ponovnog osvajanje Baltika, ali to bi završilo „katastrofalno“. Za stanovnike Baltika to nisu nimalo ohrabrujući zaključci.
Bonus video:
