Republikanci su se izveštili u proizvodnji kriza za skretanje pažnje javnosti sa stvarne krize našeg doba, činjenice da malobrojna družina na vrhu cedi prihode, bogatstvo i moć većine Amerikanaca.
Pogledajmo lažne strahove koje republikanci raspiruju:
1. Woke
Guverner Floride i predsednički kandidat Ron DeSantis objavio je „rat protiv woke kulture“.
Neposredno nakon zbrzanog lansiranja svoje predsedničke kampanje, DeSantis je za Fox News izjavio da je „virus woke uma u osnovi oblik kulturalnog marksizma“.
Šta?!
Šta je tačno woke? Termin je stekao popularnost na početku pokreta Black Lives Matter 2014, posle ubistva Majkla Brauna u Fergusonu u državi Misuri, kada su se mnogi Amerikanci – uključujući bele Amerikance koji su prvi put videli razmere problema – probudili za realnost policijske brutalnosti prema crnoj zajednici.
Vlastiti DeSantisov savetnik definisao je woke kao „uverenje da u američkom društvu postoje sistemske nepravde i potreba da se one reše“.
U pravu je. Svi moramo da budemo budni.
2. Trans ljudi
Bivši predsednik Donald Tramp kaže da će jedan od njegovih glavnih prioriteta, ako bude ponovo izabran 2024, biti „opšte smanjenje prava transrodnih osoba na federalnom nivou“.
DeSantis i drugi republikanski guverneri su poslednjih meseci potpisali niz zakona kojima su na meti prava transrodnih ljudi.
Najmanje 10 država zabranilo je rodno-afirmativnu zdravstvenu negu maloletnika, a u još 21 državi na stolu je predlog zakona za takvu zabranu, iako brojne studije pokazuju da pristup rodno-afirmativnoj nezi smanjuje rizik od depresije i samoubistva kod trans dece.
Drugim zakonima na meti je briga o rodno-afirmativnoj zdravstvenoj nezi odraslih. Usvojeno je i nekoliko zakona za zabranu drag nastupa.
Zašto republikanski zakonodavci ciljaju transrodne osobe kao opasnost za javnost? Ne postoji ni trunka dokaza da trans ljudi predstavljaju pretnju bilo kome.
Ovakav napad na trans osobe služi dodvoravanju evangelistima. Takođe je sredstvo za usmeravanje ogorčenosti birača; ljudi koji odstupaju od propisanih normi istorijski se koriste za mobilizaciju fašističkih pokreta.
3. Kritička teorija rase
Izvršnom naredbom prvog dana na funkciji, guverner Virdžinije Glen Jangkin zabranio je nastavu kritičke teorije rase. DeSantis i Greg Abot, guverner Teksasa, takođe su je zabranili u školama.
Međutim, ni ovde nema dokaza o ugrožavanju javnosti. Kritička teorija rase naprosto podučava decu i mlade američkoj istoriji rasizma, koju treba da razumeju da bi bili informisani građani.
Zabrana je taktika zastrašivanja koja se obraća uglavnom beloj, kulturalno konzervativnoj biračkoj bazi.
4. Dangube
U borbi za podizanje gornje granice duga, republikanci iz donjeg doma su bonovima za hranu i socijalnoj pomoći dodali uslov zaposlenja, tvrdeći da previše „danguba“ uživa državne beneficije.
Na tragu izjave Ronalda Regana o takozvanim „kraljicama socijale“, mit o „dangubi“ je okrutan rasistički signal. Uslovljavanje pomoći zaposlenjem opteretiće mnoge građane suočene sa problemom da nađu dovoljno plaćen posao.
Prosta je činjenica da većina siromašnih korisnika javnih davanja već radi izuzetno naporno.
Sem toga, dokazi ukazuju da uslovljavanje socijalne pomoći zaposlenjem ne dovodi do dugoročnog povećanja zaposlenosti niti do stabilnijeg zaposlenja. Većina ljudi koji podležu ovom uslovljavanju i dalje su siromašni. Neki postaju siromašniji.
5. Državna potrošnja se otela kontroli
Zapravo, diskreciona potrošnja je opala za više od 40% u poslednjih 50 godina kao procenat nacionalnog bruto domaćeg proizvoda (sa 11% na 6,3%).
U poslednje vreme, rastuće deficite podstiču socijalno osiguranje i Medicare (što se moglo i očekivati, pošto bumeri idu u penziju). Takođe ih podstiče potrošnja za odbranu.
Ali glavni uzročnik velikog duga SAD nalazi se u ogromnim smanjenjima poreza za vreme administracija Džordža Buša mlađeg i Donalda Trampa, koja su uglavnom išla u korist bogataša i velikih korporacija – a što će do kraja fiskalne godine 2023. dodati dugu 8, odnosno 1,7 triliona dolara.
Republikanci u parlamentu čak predlažu da se smanji finansiranje Poreske uprave, što bi poreskoj agenciji otežalo istragu poreskih utaja bogatih i posledično sprečilo smanjenje duga.
Svih ovih pet takozvanih kriza proizvela je Republikanska partija. Potpuno su izmišljene.
Zašto? Da skrene pažnju sa skoro rekordnog udela u nacionalnom dohotku i bogatstvu koji sada ide najbogatijim Amerikancima.
Dok super-bogataši i džinovske korporacije ulivaju novac u politiku – posebno u Republikansku stranku – ne žele da ostatak Amerike primeti kako nameštaju ekonomiju u svoju korist, niti koliko njihova neobuzdana pohlepa otežava klimatsku krizu i potkopava demokratiju.
Odvraćanje pažnje izmišljenim krizama je glavni adut republikanaca i njihovih donatora – rasizmom i lažima kriju od javnosti šta se zapravo dešava.
Autor je profesor na Berkliju i bivši američki ministar rada
(The Guardian; Peščanik.net; prevod. M. Jovanović)
Bonus video:
