Vreme koje je nastupilo posle utrke u pisanju memoara aktera istorijskih događaja na Balkanu obeležio je iskorak u filmski i televizijski medij. Nedavno je veliki filmski projekat pompezno najavio Bogoljub Karić, spektakl u duhu sage o Karingtonovima. On i supruga Milanka su, kako prenose beogradski mediji, izrazili želju da ih tumače holivudski glumci Mel Gibson i Šeron Stoun. Za ostale članove porodice Karić preliminarno su odabrane glumice poput Ketrin Zita Džons i Džulije Roberts. Ipak, ovaj najavljeni blokbaster sa dinamičnim sižeom, koji bi se snimao na više kontinenata, ubrzo je predstavljen i kao filmski projekat domaće produkcije sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi, koji bi zveckajući lancima i mašući salatom, izgovarao rečenice iz scenarija Gordana Mihića i Milovana Vitezovića. Sve je ovo, međutim, neproverena glasina baš kao i priča o Karićevom prvom „zarađenom“ milionu, koju bi trebalo ispričati na filmu. Uostalom, mnogo je kandidata koje je Karić zadužio dodelivši im nagradu, koji bi se mogli oprobati kako u pisanju scenarija, tako i u glumi ili produkciji. Dobar deo elite je okupljen oko projekta „Karić“, koji traje već tridesetak godina, stopljen sa državnim tajnim i javnim fondovima, namenjenim za „ispisivanje zlatnih slova jedne drugačije istorije Srbije“. Ova rečenica, koju je kao obrazloženje za osnivanje Nagrade Braće Karić zapisao njen utemeljivač Bogoljub, mogla bi poslužiti kao moto mnogih filmskih i serijskih projekata koji su danas u procesu produkcije. Razume se, u drugom kontekstu.
Nedavno je u Ambasadi Turske u BiH najavljen početak snimanja televizijske serije o životu i delu prvog predsednika Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića, koju bi producirala Turska državna televizija. Ta vest je izazvala konsternaciju u Republici Srpskoj, ali i u Beogradu. Odmah su organizovani razgovori sa ekspertima za bosansku političku stvarnost, dok su na naslovnim stranama beogradskih novina osvanuli komentari o „uticaju turske meke moći na Balkan“, kao i mogući odgovor Dodika u vidu snimanja serije o Radovanu Karadžiću. Bosanski režiser Ahmed Imamović (poznat po filmu Go West iz 2005) i turski scenarista Ahemt Tezcan najavljuju, međutim, „ozbiljan serijal koji ne bi bio hit samo jedne sezone već bi imao svoju vrednost i za generacije koje će ga gledati za četrdeset godina“. Plan je ambiciozan a realizacija je već počela. Snimaće se tri meseca u BiH, a naracija će teći tradicionalno, hronološki, od rođenja do smrti (1944-2003). Autorska intencija je da se ne predstavi Izetbegović kao političar, odnosno ne samo kao političar već i kao „otac, roditelj i suparnik u šahovskoj partiji i pregovorima“. Na scenario je imala komentare Sabina Berberović, ćerka Alije Izetbegovića, koja je izjavila da se u početnim verzijama scenarija susrela sa „pomalo idealističnom slikom“ svoga oca, „koju je morala ublažiti“: „On je izgledao kao jedan veliki dobrica, jedan čovjek koji je sav satkan od ogromnog strpljenja i veoma emotivan. Mi smo tu sliku pokušali učiniti realističnijom“, rekla je Sabina. Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, koga će u seriji igrati mladi turski glumac Berke Üzrek, takođe se zalaže za što preciznije i realističnije prikazivanje lika i dela svoga oca na filmu. Stiče se utisak da je i porodica Izetbegović, kao i javnost BiH, zatečena ovim projektom Turske državne televizije, tako da se njihove izjave kreću u registrima između zabrinutosti i zadovoljstva.
Projekat „Alija“ odmah je politički podržao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je ne tako davno dobio film o svojoj mladosti i počecima na ulicama Istanbula. Naime, nešto malo pre odlučujućeg referenduma u aprilu ove godine, na kojem se glasalo za ili protiv proširenja njegovih predsedničkih ovlašćenja, prikazan je prvi deo filmskog serijala pod nazivom Vođa (Reis). Koncept ovog filma, koji podseća na uzornu političku hagiografiju, unosi sumnju u mogućnost realizacije autorskih pretenzija koje su iskazali Imamović i Tezcan povodom projekta „Alija“. Naime, i pored komercijalnog neuspeha Vođe, producenti ovog filma najavili su njegove nastavke u kojima bi se filmski rekreirao pobednički put Erdogana od momenta kada je postao gradonačelnik Istanbula sve do današnjih dana. Ovaj film je snimljen u vanrednom stanju koje je uveo Erdogan posle neuspelog puča protiv njega. Od tada je drastično narušeno stanje građanskih i ljudskih prava kao i sama demokratija u Turskoj. Erdogan je na mestu predsednika akumulirao ogromnu moć, priskrbivši sebi sva prava i ingerencije u vođenju državne politike, formiranju vlade i biranju premijera. Uostalom, ovaj proces je Srbija doživela mnogo tiše od Turske, bez filmskih blokbastera i TV serijala. U produkciji RTS-a moguće je snimati serije ali sa temom iz daleke prošlosti, kao što je to slučaj sa Nemanjićima. Svaka bliža prošlost bila bi pogubna za vlast Aleksandra Vučića. U Srbiji bi se eventualno mogla snimiti edukativno-propagandna serija o osnivaču Ikee Ingvaru Kampradu, i to po scenariju samog predsednika.
Reis i Alija predstavljaju komplementarne filmske projekte. Jedno je baza a drugo nadgradnja i oba su namenjena domaćoj, odnosno turskoj publici, istoj onoj koja je na referendumu predstavljala tanku proerdoganovsku većinu. Reis je priča o rađanju nove turske države sa Erdoganom a Alija, koga još zovu i kraljem mudrosti, priča o superiornosti islama nad vrednostima Zapada. Komentarišući seriju o svom ocu, sam Bakir Izetbegović kaže da se „radi o jednom posebnom osjećaju koji Turci imaju prema Aliji, jer oni prepoznaju u njemu neki sistem vrijednosti koji oni vole“. Za razliku od porodice Izetbegović, Erdogana ne interesuje bilo kakva priča o realističnosti narativa, već pre svega naracija o veličini njegovih državnih ideja. To dobro zna onaj deo građana Turske koji je poražen na referendumu, a još bolje desetine hiljada uhapšenih, prognanih i otpuštenih s posla koji ne veruju u Erdoganovo ispisivanje „zlatnih slova jedne drugačije istorije Turske“.
Bonus video:
