Prošlo je pet godina od kada je u maju 2012. Demokratska stranka (zasluženo) izgubila vlast. Naš budući Vođa prvo je postao PPV, potom nekoliko puta premijer, za samo pet godina vlasti. Onda je odlučio da, pored svega, postane i predsednik Srbije i nastupila je priprema za novu fazu - za drugih pet godina njegove vladavine. To je takozvana četiri P faza: premijer, predsednik, patrijarh, prestolonaslednik. Moglo bi da se doda i peto P: pukovnik. Ali onda bih morala da nagovestim i treću fazu koju će (kako ko) dočekati: Vođa će postati maršal, kralj, imperator.
Zadržimo se na četiri P fazi i prisetimo se drugih pet godina Miloševićeve diktature. Nakon godina ratova u bivšoj Jugoslaviji i ‘ničim izazvanih sankcija’, nastupila je faza petogodišnjeg obračuna na domaćem terenu: likvidacija političkih protivnika, neistomišljenika, bivših prijatelja i saradnika. Preskačem sve demonstracije i momenat kada je Vulin tvrda srca bio i suzu nije pustio, dok su tenkovi išli na narod i polivali ga ledenom vodom. To je manje važno ali ne i nebitno za poentu: faza obračuna. Naravno, došao je i još jedan rat, onaj za Kosovo.
Sve šta se događalo, a naročito šta se poslednjih nedelja događa, finalna je priprema za novu fazu obračuna. I tu moj ateizam upada u ozbiljnu krizu – u sebi se prečesto molim da nas bog sve sačuva od drugih pet godina Vođine vladavine. Jer, Vođa je postao i vrhovni komandant, pomenuti Vulin je ministar odbrane, Gašić je šef BIA… a opozicija spava snom pravednika.
Imali smo inauguraciju Vođe u Vođu, a ubrzo opet nešto što su nazivali inauguracijom, a zapravo je bila predstava sa pevanjem i pucanjem. Pucanjem po svim šavovima te mrsne, neukusne, privatne Vođine zabave, na kojoj se našla masa ‘elitnih odreda’, u čaršiji poznata kao ‘Željkova lista’.
Međutim, nekoliko skupih vinskih boca ranije, isti Vođa koji je medijima zabranio da objave tu zaista normalnu stvar, da se ponovo oženio (porodično stanje čoveka koji vodi državu tiče se svih građana) – obznanio je iznebuha veoma intimnu stvar Ane Brnabić - njeno seksualno opredeljenje, koje se ne tiče svih građana. Bizarno, kao što sve u Srbiji već odavno jeste, prvo smo saznali da će nam neki novi ministar biti gej, potom da je taj gej žena, a tek naposletku ko je ta žena, šta je uradila u životu i koji resor će voditi. Sada nam je Ana premijerka i ja sam bila među onima koji su odmah rekli da je ona samo još jedna Vođina marioneta. Pogrešila sam, ali o tome ću nekoliko reči na kraju, pred molitvu.
Idemo dalje, ne nužno hronološkim redom. Optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije odlukom suda su pušteni iz pritvora, a određena im je mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor. Znalci kažu da je to priprema javnosti za oslobađajuću presudu. Novinarki Mreže za istraživanje korupcije i kriminala - KRIK, Dragani Pećo, obijen je i ispreturan stan, ukradeno nije ništa. Priprema za obračun sa istraživačkim novinarima ili opomena poslušnicima da se slučajno ne predomisle? Novinar Dejan Anđus, uhapšen je pod optužbom da se bavio iznudom, a to je čovek iz Vođinih redova, pa je i to priprema za finalni obračun među svojima. Ne zbog samog čina hapšenja, već zbog načina na koji je ta vest plasirana, uz snimke i izjavu ministra policije, iz koje možemo zaključiti da čovek nije samo optužen, već i osuđen.
Ima dalje: posle deset godina advokat traži ponavljanje suđenja ubici Ivana Stambolića i atentatoru na Vuka Draškovića. Građevinski inspektor priveden je dok je pokušavao da utvrdi ko i zbog čega izvodi neprijavljene radove ispred kuće u kojoj živi ministar policije. Slučaj “Savamala” prebačen je iz Višeg u osnovno tužilaštvo, kao priprema da se zapravo nije dogodilo ništa i da su nam se fantomke samo priviđale. Ili, pak, priprema da će nam se priviđati češće. Radnici Goše najavljuju štrajk glađu a ministar prosvete otpuštanje 1200 prosvetnih radnika. I to nije sve, ali ko bi se setio svega u poslednje dve nedelje.
Ali ovo se neće zaboraviti: rusko ministarstvo spoljnih poslova obavestilo nas je da je premijerka Srbije Ana Brnabić predala ruskom ambasadoru Čepurinu stenogram svog intervjua za američku agenciju Blumberg, te da je pogrešno interpretirana u izjavi da će se Srbija opredeliti za EU a ne za Rusiju, ako bude morala da bira. Celokupna srpska javnost stala je u “kadar nevera” zbog ovakvog poniženja Srbije. U trenutku kada sam pročitala ovu vest, mislila sam da je Njuz. Sve vesti iz Srbije izgledaju kao izmišljene. Jer zašto bi se premijer jedne države pravdao bilo kom ambasadoru, pa još ruskom? Nije se pravdala, kaže. Ali ne spori da je predala stenogram. Odvojeno od ovog nesvakidašnjeg izopačenog postupka premijerke je pitanje autorizacije intervjua. Razume se, taj intervju morao je biti autorizovan. Stoga su, između ostalog, smešni ti cirkuski gutači vatre. Evo tražim vest u kojoj piše da je zbog svog postupka premijerka podnela ostavku, ali je nema.
I zato priznajem, pogrešila sam. Premijerka Srbije nije nikakva marioneta, ikebana, lutka, nije fikus. Ona je svesni saučesnik u Vođinom pogubnom poduhvatu. I verujem da se ona nije pravdala ruskom ambasadoru. To bi bilo ekstremno glupo a ona je inteligentna osoba, na Vođu. Cenim da je ovaj dvojac smatrao da će nadmudriti ‘zapadne ucenjivače’ i tradicionalna ‘ruska očekivanja’ – ako izrežira igrokaz predaje stenograma, koji će svi osuditi kao pravdanje. Samo da vide oni sa zapada, a i ovi sa istoka, šta može da bude. Ako im se bude htelo. Njima, vlasnicima Srbije.
Istovremeno, dok traju navedeni događaji, Željko Mitrović, iz dana u dan, piše Otvorena pisma. Ne znam za šta je to priprema, ali za nešto jeste. Ne potcenjujte Željka Mitrovića, ma koliko se smejali ili zgražavali nad njegovim pismima. Mene zanima da pročitam samo jedno koje će kad-tad uslediti: Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću. Jer će nakon tog pisma doći kraj četiri P faze ili ćemo preko noći ući u treću fazu, pa ko preživi – pričaće.
I eto krize ateizma, molim se u sebi.
(Bojana Maljević je glumica i producentkinja, u slobodno vrijeme "tviteraš, ološ, strani plaćenik")
Bonus video:
