Dobitnik Ninove nagrade za 2018. za roman „Zabluda Svetog Sebastijana“ Vladimir Tabašević, promovisao je preksinoć u Tivtu ovu zanimljivu knjigu, u organizaciji tivatskog Centra za kulturu.
Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u ovom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji “činimo dobro”, zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše “spasiteljske misije” imale “publiku”. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sjećanja neprestano preobražavaju.
“Sveti Sebastijan je bio zanimljiv kao figura kao motiv. On je imao tu neku vrstu dvostruke uloge - bio je vođa Pretorijanske garde koja je progonila hrišćane, a s druge strane duboko u srcu je njegovao veru u hrišćanstvo. I ta vrsta podvojenosti bila je zanimljiva kao motivišući faktor, da izdradim jednu priču o aktuelnosti, o tome kako smo zapravo primorani da igramo neke dvostruke uloge, društvenu, intimnu ulogu koju igramo pred samima sobom ili pred drugima. Pokušao sam da kroz fenomen žrtve ispričam priču o građanskom ratu devedesetih. S jedne strane to je biografska činjenica, ali se trudim da to ne bude presudno u određivanju mog književnog rada”, rekao je ovaj mladi pisac, rodom iz Mostara.
Tabaševičev prvi roman “Tiho teče Misisipi” (2015) štampan je samostalno i našao se u užem izboru za Ninovu nagradu. Roman “Pa kao” našao se u najužem izboru za Ninovu nagradu (2016), a roman “Zabluda Svetog Sebastijana” dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 2018. godini.
“Sa prva dva romana bio sam nominovan za Ninovu nagradu, a ovaj posljednji je dobio. Nagrada je podstrek, ohrabrenje, podrška, da je taj put istraživanja jezika, odnosno put književnosti kojim sam odlučio da se bavim, smislen i književno relevantan”, istakao je Tabašević koji pored proze, piše i poeziju. Objavio je naime, knjige poezije “Koagulum” (2010), “Tragus” (2011), “Kundak” (2012), i “Hrvatski kundak” (2014). Na pitanje koliko je poezija uticala na njegovo fromiranje kao proznog pisca, Tabašević kaže da je lirika presudno uticala na njegove romane.
“Poetsko iskustvo jezika je ono na čemu presudno gradim književnu priču. Ovu tzv. lirsku prozu pišem sa jednim pjesničkim iskustvom svijeta”, ističe on.
“Ako me pitate šta dalje reći ću - istražujem jezik. Interesujem se za jezik, književnost, poeziju. Ne ovim putem, ali vidjećemo - ne znam još kuda”, zaključio je autor “Zablude Svetog Sebastijana”.
Bonus video:
