U Crnoj Gori, osim šarke i poskoka, nema prirodnih neprijatelja.
Ne pamti se da su međed i vuk nekad pojeli neko čeljade.
Krokodili, one smrtonosne meduze, tigrovi i razni drugi predatori nikad se kod nas nisu zapatili.
Jedino nisam siguran računaju li se u te prirodne neprijatelje Turci, Austro-Ugari, Njemci i svi ostali od kojih smo kroz istoriju stradavali.
Ali, svejedno, kad dođe zli čas nije više bitno je li prirodni ili nadprirodni.
Sjedim kući, na gornji boj, i u ovoj situaciji, kad crno čeljade konačno može da se bavi sobom i ovim svijetom što ga okružuje, velike sam se teme do’vatio.
Veli naš mudri narod - kome je suđeno da bude j*ben same mu gaće spadaju.
Tako je i sa ovim neprijateljima - ko je toga i toga ćero da ide u pečurke pa ga pečio poskok. Ili, baš toga i toga zapalo da zapane u rov na prvu borbenu liniju.
Do’vatim se ja istorijskih primjera da malo utvrdim o čemu se radilo u takvim situacijama i, nevjerovatno, svaki put je sirotinja postradala. Šta će gazda čo'ek ili predsjednik komiteta u šumu da bere pečurke, ili na neki front.
E, izgleda da u tome zecu leži grm.
Vlas’ propiše da su porezi toliki i toliki, a buljuk đece, pa se mora u pečurke.
Vlas’ izda proklamaciju da je otadžbina u nevolji, te da se brani rodna gruda, i trk na prvu borbenu liniju.
Za ovo prvo, vele - pošten čoek, roditelj, izgubi glavu da sirotinju spasi. I na tome ostane.
Za ovo drugo - patriota, heroj, prvoborac... Ranije bi dali, posmrtno, nekakav orden, a u poslednje vrijeme ni to. I na tome i ovo ostane.
Konkluzija, konkluzija pa zaključak, kako bi definisali ovi što se bave logikom.
I dok dumam uz ove konkluzije i konkluzije, jedino što mi pada na pamet, je da je i vlas’ prirodni neprijatelj u ovoj nam napaćenoj, ali ponositoj i dostojanstvenoj Crnoj Gori. Od 80 odsto ljudi napravili sirotinju. Repu za potkusurivanje.
Sad i u ovoj nevolji, kad spašavaju nesretnji narod, vele, između ostalog - finansijsku pomoć mogu dobiti samo oni čiji su, u protekloj godini, podržani projekti od Ministarstva kulture. A, junače, podržani su bili samo oni za koje je vlas’ odredila da budu podržani. Tako da svi ostali koji prošle godine nisu dobili pare - neće ni ove krizne.
A raznim piscima, umjetnicima, NVO-ima, koje vlas’ prošle godine nije pomilovala, u ovoj muci fali za ‘ljeb. Primjera je đuture. Ko će se time još baviti. E, zlatna je šarka. I zlatni su bili Turci. Završiš životni pos’o očas posla.
A ne ovako duša ti ispada, iz godine u godinu, a ništa da se stekne. Sve ode komšiji, uglednom članu ovoga društva. Drugu članu. I sad se pojavi ovaj virus. Novi neprijatelj. A, oće muka na muku.
I taman se sirotinja ponada, evo konačno zemaljske pravde, virus ne zna ko je drug član - udara na sve redom. Kad vlas’ sklopi koaliciju sa njim. Ko sa Bošnjačkom ili Liberalnom partijom. Naiš’o ko kec na desetku. Niko mu se više nije obradovao.
Te vanredne mjere, te ograničeno kretanje, te izolacija, samoizolacija, u kolima samo dvoje, na javnoj površini samo jedno...
I napuniše zatvore...
Ove sirotinje što je neđe jeknula. Po fejsbuku ili pošli da selo spašavaju. E, brate, viruse... I ti se prodade.
Bonus video:
