Čitanje romana “Ostaci sveta” književnika Igora Marojevića iz Srbije moglo bi da doprinese skidanju ideoloških flastera i da otvori mogućnost za neke druge perspektive za jednu potpuno drugačiju i pošteniju komunikaciju s prošlošću. To je istakao magistar književnosti Milorad Durutović tokom književne večeri Igora Marojevića na Trgu pjesnika, u ponedjeljak na festivalu Grad teatar.
Upravo za knjigu “Ostaci sveta” Marojević je prošle godine dobio nagradu “Meša Selimović”, nagradu grada Beograda “Despot Stefan Lazarević”, nagradu “Zlatni beočug” i mnoge druge, a moderator Durutović je otkrio da ga je knjiga inspirisala tako da je počeo da piše esej o njoj s naslovom “Ostaci sveta: Instrukcije za psihoterapiju jugoslovenskih naroda i narodnosti”.
”Roman obuhvata period od 1936. do 1999. godine, možda koji mjesec početka 2000. Tema je stradanje u različitim vremenima 20. vijeka. Tema Španskog građanskog rata je površno obrađivana u SFRJ. Nakon odlaska u Barselonu, susreo sam se s nečim sasvim novim i drugačijim od onoga što sam zamišljao. Vladalo je ubjeđenje da se većina stranaca borila na strani ljevice, što je apsolutno netačno. Španski rat je veoma značajan, donio je puno ratnih inovativnih metoda. Tamo sam naišao na ‘maštovitost’ u činjenju zločina, koji su započeli ljevičari kada su osvojili Barselonu. Palili su crkve, okomili se na sveštenstvo. Kada su desničari osvojili sve više terena, shvatili su da je to pravilo ponašanja u ratu, pa su ga prihvatili i digli na kub. Odlučio sam da pišem roman u kome bih spojio Španski građanski rat i Jasenovac. Kovid mi je u tome dodatno pomogao, budući da je blizina kovidu značila blizinu smrti”, istakao je Marojević obrazlažući izbor tematsko-motivskog polazišta djela.
On je dodao i to da se odlučio da obradi temu koja ga kopkala tridesetak godina, a koja nije jedina tema romana. Tema je stradanje u različitim vremenima 20. vijeka. Ipak, sama tema Jasenovca ga je najviše zainteresovala zbog, kako je rekao, “kreativnosti zla”. Dodao je i to da, iako ovo jeste “najkrvavija” knjiga koju je pisao, ona završava najorganskijim hepiendom, diskretnim, i ponovo nekako ujedinjuje dvije žrtve. Samim tim, roman mora da ima pozitivni orijentir iz dramatičnih razloga i to su momenti u kojima bi čitalac mogao da se poistovijeti sa žrtvama, kaže Marojević.
On dodaje da se tema odnosa žrtve i dželata nastavlja i na teme i nekih ranijih Marojevićevih romana, objedinjenih pojmom etnofikcije.
”Etnofikcija govori o tri evropska naroda, koji su zbog svog etnocentrizma bili izolovani tokom 20. vijeka. To su prije svega njemački, španski i srpski narod, a gdje je srpski narod tu su i neki okolni narodi. Pravilo je da njihovi pripadnici doživljavaju i poziciju žrtve i dželata, odnosno prikazivani su i kao žrtve i dželati”, istakao je autor obrazlažući svoj poetički stav.
Govoreći o recepciji svog književnog rada, Marojević je otkrio da je do ovog romana imao 90 odsto ženske publike, što se s ovim djelom, kaže, potpuno promijenilo. On dodaje i da je s “Ostacima sveta” svoju karijeru stavio “na kocku”.
”Očekivao sam da ću da ostanem bez čitalaca, da će me napasti i lijevi i desni. Jedni su mi govorili kako mogu da stavim Jasenovac i Srebrenicu u istu knjigu, drugi su mi govorili kako mogu da pišem o Jasenovcu i da sam revizionista i što ne pišem samo o Srebrenici. A ja sam pisao i o Srebrenici i o Jasenovcu. To je ostalo na nivou kuloarskih priča, možda nekih zluradih provokacija”, istakao je Marojević naglasivši da ga “mišljenje čaršije ne interesuje jer razmišljati o tome je razmišljati šta misle oni koji ne misle”.
Zaključio je da iza ove knjige “stoji sto odsto”, a njenu aktuelnost, atraktivnost, svevremenost tema, kao i dinamičan razgovor s moderatorom izazvali su i veliko interesovanje publike, koja je svojim učešćem i pitanjima zaokružila veče.
Bonus video:
