Kvartet “Talija”, koji čine flautistkinje Tamara Knežević, Dunja Nikolić, Angela Mijušković i Andrea Živković, nastupiće večeras u Kamernoj sali Muzičkog centra Crne Gore od 20 časova u okviru ciklusa Kamerne muzike.
Još kao srednjoškolke, njih četiri često su svirale zajedno, a samo ime nastalo je na jednom takmičenju, otkriva Tamara Knežević.
”Tada smo Angela, Andrea i ja nastupale kao trio i trebalo je da imamo ime. Cura koja je trebalo da nas prozove da izađemo na scenu pitala nas je za ime trija i tada smo odlučile da se zovemo ‘Talija’ (sreća). To ime se provlačilo i kasnije kad smo nastupale, a kad smo upisali Akademiju i kad nas je profesorica kamerne muzike Žana Lekić pitala hoćemo li da formiramo kvartet flauta, pristale smo i odlučile da ‘Talija’ bude naše ime. Od tada kvartet postoji”, priča na početku razgovora za “Vijesti” Knežević.
Sve su iz Kotora i Tivta, učile su zajedno u Kotoru, druže se čitavog života, pa im nije bilo teško da se odluče da dijele scenu zajedno.
”Zajedno smo išle na takmičenja, svirale zajedno kao dua, trio, družile se, pa je bilo logično da zajedno sviramo jer se dobro poznajemo. I dan-danas je jedna od najvećih vrlina ovog sastava to što smo dobri prijatelji. Mislim da to nijedan drugi sastav nema. Kada se napravi jedan sastav, tu su različiti karakteri, zahtjevi, ljudi, plus sve obaveze koje nosi život. Naravno da je lakše svirati i vježbate dok ste student, nego kasnije. Posebno ovo važi za žene kad postanu majke, a sve četiri smo se ostvarile i u toj ulozi, tako da ti kompromisi koje jedni drugima pravimo i način na koji se dogovaramo i uspijevamo da sve uskladimo i opstanemo je isključivo što smo privatno jako dobre prijateljice”, napominje Kneževićeva.
Trudile su se da svih ovih godina odgovore izazovima, te se sastav “Talija” nije mnogo mijenjao.
”Nijesmo razmišljale da se neko drugi priključi sastavu, pokušavamo da ostanemo originalno kvartet flauta jer ne postoji nijedan kvartet flauta u Crnoj Gori. Nekad su sa nama svirale neke kolege jer nas četiri imamo zasada šestoro djece, pa je šest puta i postojao razlog zašto je kvartet bio na ivici da li da nastavi ili ne. Teško možete da vježbate i idete na probe kad imate bebu. Zbog toga su uskakali ljudi da pomognu da bi kvartet održao svirke i koncerte, ali u biti kvartet je uvijek bio u ovom sastavu”, ističe ona i dodaje da su tokom svih ovih godina prošli razna stanja, svirke, takmičenja, koncerte i uspjeli da savladaju sve ‘prepreke’.
”Nekad smo svirali i kao trio, kad bi neka bila na porodiljskom i trudničkom, ali svaka je svirala koliko je mogla i što prije bi se vratila nakon porođaja. Eto i sad Andrea Živković ima baš bebu od sedam mjeseci, ali uspijeva da uskladi sve obaveze”, dodaje.
Članice kvarteta su diplomirale i magistrale u klasi profesora Ljubiše Jovanovića na Cetinju sa najvišim ocjenama. Svirale su na brojnim scenama u Crnoj Gori i u okviru festivala kao što su: Kotor art, Purgatorije, te u sklopu projekta “Crna Gora jedna kulturna adresa”. Usavršavale su se kod uglednih internacionalnih flautista.
Kako se u svakom sastavu zna ko ima koju ulogu, tako je i u kvartetu flauta “Taliji”.
”Svaki glas je podjednako bitan. Uloge su podijeljene slično kao u gudačkom kvartetu. Naravno da prva flauta ima najviše tema, a da četvrta ima ritma i bazu, ali kao i kod gudačkog kvarteta gdje je druga violina, viola, a nekad i čelo imaju temu, tako i kod nas svaka ima temu i smjenjujemo se. Samo što svako svira u svom opsegu. Svaka od nas aktivno podjednako dobro svira jer bez toga kvartet ne može da bude dobar. Uostalom, tako je u svakom sastavu. Ne može solista da bude dobar, ako ga prati loš orkestar, tako da svaka ima podjednako značajnu ulogu svirala temu ili pratnju”, napominje Knežević.
Tokom svih ovih godina trudile su se da na svakom nastupu repertoar bude pažljivo sastavljen, a večeraš će svirati djela P. Maskanjija, Đ. Rosinija, F. Mendelsona, P. I. Čajkovskog, A. Pjacole, J. S. Baha.
”Repertoar se dosta mijenjao. Mislim da smo odsvirali sve što je u originalu napisano za kvartet flauta. Sada smo još proširile repertoar, pokušavamo da nađemo što više nota. Što se tiče klasične muzike ima dosta repertoara za kvartet flauta. Ono što nam teže ide je da nađemo obrade popularnih pjesama poput ‘Libertanga’ i neke muzike koja je prijemčivija za slušanje širokim narodnim masama. Stvarno se trudimo, plaćamo ljude za aranžmane, neke smo čak i same pisale, trudimo se da nam repertoar bude što raznovrsniji”, napominje Knežević, te ističe da nije svaki repertoar za svaku priliku.
”Na večerašnjim koncertu sviraćemo nešto što je teže odsvirati, i što nekome ko nije iz sfere klasične muzike neće biti toliko zanimljivo, ali je bitno da odsviramo Rosinijevu uvertiru ‘Seviljski berberin’, ili kompoziciju ‘Arkadija’ koja se premijerno izvodi u Crnoj Gori. Tu je i Mendelsonov ‘Skerco’ iz ‘Sna ljetnje noći’, tako da je repertoar koji smo izabrali veliki izazov. Mislim da smo odabrali najteža djela za kvartet flauta, ali se nadamo da će i publika uživati i znati da cijeni naš trud”, nada se ona.
Svjesne su činjenice da u Crnoj Gori biti samo solista nema dobru prođu.
”Ne možete svakog mjeseca da svirate solo program, a i to vas ograničava samo na klasičnu muziku. Nema toliko festivala i mogućnosti za soliste ovdje, pogotovo ako si žena i majka kao što smo nas četiri. Ja radim u Simfonijskom orkestru Crne Gore, njih tri rade u školama u Kotoru i Tivtu, pri tom imamo privatnih obaveza, tako da je bolje i ljepše svirati kamernu muziku”, napominje, te ne krije da je za nju kamerna muzika poseban vid uživanja.
”Posebna je i zbog saradnje sa drugim ljudima, iskustva koje razmjenjujmo, prijateljstva koje nas povezuje, ali i zajedničke energije koju dijelimo sa kolegama na sceni. Možda je čak i veće uživanje svirati u kamernom sastavu, nego kad sam solista. A možda je i razlog što sam navikla da sviram u orkestru, pa mi je to velika čast i zadovoljstvo jer tada grupa ljudi zajedno šalje energiju publici. To je neopisiv osjećaj. Mislim da je svirati kamernu muziku možda i teže nego kad ste solista, jer tu morate da znate da se uklopite u boju onoga pored vas ili sa onim koji svira temu, ili da osjetite kad je kolegi pored vas teško u momentu. Šta god da se desi morate da reagujete u momentu i da se prilagođavate drugim ljudima. Kada ste solista, mislite samo o sebi i lakše vam je biti odgovoran samo za sebe nego za druge ljude”, objašnjava razliku Kneževićeva između sviranja u kamernim orkestrima u odnosu na to kad je solista ne krijući da je kamerno muziciranje jedno od najtežih.
”Svakako treba posebna sposobnost i poseban senzibilitet da bi se kamerna muzika izvodila. Uživam u bilo kojoj vrsti kamerne muzike. Imam priliku da sviram i u orkestru, da mi je to posao, imam priliku da sviram u flautskom kvartetu ‘Talija’, da sarađujem sa gitarama, harmonikom u duetu, da sviram uz matricu sa mojoj koleginicom violinistkinjom iz orkestra. Svako kamerno muziciranje je specifično na svij način i teško i lijepo”, zaključila je Tamara Knežević.
Bonus video:
