Čuli ste kako je skončao Sokrat

MATHEMATIKOS

jer dva su izvora

i tri razgovora

:

Aleksandar, kad srete Dinostrata,

upita: postoji li prečica prema

geometrijskom znanju: ovaj reče:

postoji samo jedan put za sve

:

i Ptolomej, u Aleksandriji, kad je tražio prečicu

do matematike: o, nema carskih puteva: reče

Euklid: težak je ovaj put

:

i liričar Simonid sa Sirakuze, kad srete

Pindara, na dvoru ga srete: i upita: postoji li

prečica prema poeziji?

:

ne,

ne postoji čak ni put:

ka poeziji niko ne odlazi, iz nje niko ne izlazi,

ako već nisi tamo, ne idi tamo.

KAKO BI IZGLEDALE ZGRADE, KUĆE, ŠTALE I HALE,

kako bi izgledao svet da nije mene?

to se zapitao ekser: i reče: ja sam

nadživeo Rimsko carstvo, a stariji sam od njega

:

a ja sam mlađi brat ekserov,

reče zavrtanj:

po ugledu na ekser, mene je izumeo Arhimed.

(20.11.2023.)

ARHIMED BI PITAO TALESA:

tačka iz koje nema povratka

i tačka u koju nema dolaska.

Da li su blizu te dve tačke?

ARHIMED JE SANJAO DVA IDEALNA UČENIKA

i reče:

tebi je potrebno znanje

jer si glup. a

tebi je potrebno znanje

jer si pametan.

MUTNA SLIKA

noć u Sirakuzi: tiha i strašna noć:

čujem huk mora, na tren,

vidim:

u nekom gradu:

u nekoj ulici:

u nekom dvorištu:

ja, zadihan,

primičem se nekim vratima,

a vrata se udaljavaju.

kao zrno soli živi u meni

ta mutna slika:

bejah li ikad tamo?

ili sam sanjao to

ili me neko sanjao

ili sam sanjao da me neko sanja.

TRAČ STIIŽE NA SICILIJU

čuli ste kako je skončao Sokrat

ali

Metrokle: zadavio samog sebe.

Diogen iz Sinope: ubio se zadržavajući dah.

a Streton, javljaju istoričari: bio je toliko mršav,

nije ni osetio kad mu je naišla smrt.

ZAPIS NA ČESMI U SIRAKUZI

izbrisano

davno, jos kad je cev bila samo ideja o cevi, bila je potrebna šupljini kroz koju prema ustima teče voda zato što postoji žeđ koja postoji kao sećanje na vodu

čak ni Sicilija ne bi bila ostrvo da nije okružena vodom

O PRAZNINI

: u detinjstvu, ništa me nije plašilo kao pomisao na prazninu

: Horror vacui: kad se iz cevi izvlači vazduh, voda se penje; na osnovu tog fizičkog principa Aristotel je tumačio kako voda beži od praznine

: kupih svesku: otvorih je i zaplakah nad prazninom: zato moram da pišem

: Parmenid je odbacio prazno, ali nije odbacio ružno

: Solon, predak Platonov, reče: ako neko izbije oko čoveku koji ima jedno oko, da mu se iskopaju oba oka: to je ravnomerna proizvodnja praznine

: Demokrit, veliki putnik, nakon mnogih godina lutanja vratio se kući praznih džepova kako i dolikuje onom koji meditira o praznini

: čovek je izmislio konzerve, ali mu je 50 godina trebalo da izmisli otvarač za konzerve; važne su bile te godine kad si mogao osetiti prazninu nečeg što će doći

O PRAZNINI, OPET

nema danas Arhimeda: i to boli.

a kako je njemu bilo: kad zub

postane šupalj zub, onda boli praznina

:

Arhimed uzima klešta i izvadi svoj zub

:

ostane rupa u mesu i poveća se bol: bol za onim čega nema.