Puno je stvari koje nikako ne treba činiti tokom razgovora za posao - od pušenja, koketiranja sa „kadrovicima" do žvakanja žvake.
Ipak, kako su utvrdili saradnici ruskog portala za zapošljavanje „superdžob", glavna zabrana odnosi se na kašnjenje. Svaki peti menadžer za ljudske resurse u istraživanju je naveo da nikako ne treba zakasniti i ući sa rečenicom: „Dok vas čovjek nađe...!"
Onaj koji kasni odmah se predstavlja kao neorganizovan i čovjek koji nije u stanju da isplanira svoj dan, a pritom ne cijeni ni svoje, ni tuđe vrijeme, smatraju predstavnici poslodavaca.
Na drugom mjestu "zabrana" je pokušaj obmanjivanja kadrovika (19 odsto) u pogledu iskustva, obrazovanja, znanja stranih jezika i slično - jer, kako smatraju, razabrati istinu od izmišljanja u većini slučajeva i nije tako teško. Zaposleni u kadrovskim službama uvjereni su da će se laž otkriti, prije ili kasnije.
Ne valja, takođe, ni ružiti svog prethodnog poslodavca, jer kako smatra 17 odsto ispitanika, moguće je da ste konfliktna osoba i da ćete poslije otkaza i njihovu firmu negativno okarakterisati.
„Čak i ako su vas perfidno varali, godinama nijesu isplaćivali platu, moralno unižavali, lišavali nagrada, tukli ili mučili - ne treba ružno govoriti o prethodnim poslodavcima", misle neki od 17 odsto ispitanih, koji su uvjereni da je prvi razlog zbog kog se kandidat odbija upravo negativna izjava na adresu bivše firme.
Menadžeri nedopustivim na intervjuu smatraju i grubost (14 odsto), razgovor mobilnim telefonom („Rekord je bio kada je kandidatkinja 10 minuta pričala mami kako je bilo na prethodnom intervjuu, a generalni direktor je čekao da ona završi", navodi jedan od ispitanika) i žvakanje žvake (po 12 odsto).
Osim toga, nepoželjno je i prekidati kadrovskog službenika (10 odsto), izgledati aljkavo (devet odsto), psovanje i pijanstvo (po osam odsto), čačkanje nosa ili grickanje noktiju (šesto odsto), pušenje ili neprikladna odjevenost (po pet odsto), familijarno obraćanje menadžeru (tri odsto), žijevanje (dva odsto) ili odbijanje da se ispuni anketa ili zaboravljanje dokumenta (jedan odsto). I - „neprijatan miris" za dva odsto ispitanika.
Nekima od poslodavaca smeta i kada se „smješkate kao idiot" ili kad se od „prvog minuta interesujete za platu i kada je moguće ići na odmor". Ispitani menadžeri, međutim, ponekad imaju dvosmislene odgovore - smatrajući da kandidat za posao ne treba da ćuti, ali baš ni da mnogo govori, da mrmlja - ali ni da galami, da ne postavlja previše pitanja, ali je loše i kada ništa ne pita.
Naime, potrebno je pronaći zlatnu sredinu, zaključuju istraživači. Spisak tabua za kandidate se, međutim, tu ne završava.
Na primjer, ne treba dolaziti na razgovor sa roditeljima ili ženom, stavljati torbu na sto, sjesti leđima okrenut vratima, brisati ruke maramicom, nuditi mito, izjavljivati „Baš sam prolazio, pa rekoh da uđem"...
Ipak, ima i onih koji ne mogu da imenuju stvari koje kandidat ne treba da čini, jer smatraju da nešto nekom priliči, a nekome ne, kao i da mnogo zavisi od samog posla i zahtjeva kompanije. „Najvažnije je da se ponašate prirodno, ali da je to u okviru pravnih normi", smatra sedam odsto od 1.000 ispitanih menadžera, kojima je bilo teško da na zahtjev Istraživačkog centra portala navedu tri stvari koje kategorički ne treba da urade kandidati na razgovoru za posao.
Bonus video:
