Ko je bio u subotu veče na stadionu pod Goricom i ko je ostao malo duže na tribinama poslije remija Budućnosti i Sutjeske vjerovatno je zažalio što je uopšte tu i gotovo sigurno neće brzo pomisliti da dođe ponovo.
Nije ovog puta stvar u tome da li je crnogorski klupski fudbal više ili manje kvalitetan, u derbiju su pala četiri gola (2:2), nego u tome da je obični navijač mogao da vidi kako ne treba da se ponašaju igrači zbog kojih je na kraju krajeva i prisustvovao duelu između dva najveća crnogorska kluba.
Poznato je da se u našem fudbalu na putu do trofeja često ne biraju sredstva na terenu i van njega, ali Budućnost je u subotu pokazala da nema mehanizam da se izbori sa sopstvenim problemima. I doživjela je možda i najveću sramotu u istoriji, iako je unutar i oko podgoričkog kluba bilo svega. Nikada se, ipak, nije dogodilo da jedan igrač nokautira drugog.
Budućnost je nakon duela sa Sutjeskom izgubila ključnu bitku. Dozvolila je navijačima da se pitaju, da kroče na teren čim to požele, da se onda upute ka svlačionici spremni da prevaspitavaju fudbalere, ali i golmanu Đorđiju Pavličiću da baci pod noge instituciju kluba čiji dres nosi tako što je udario saigrača Igora Ivanovića. Da nije bilo novinara, da ne postoje društvene mreže, možda bi svi ovi incidenti ostali daleko od očiju javnosti i samo bi se prepričavali, možda bi klub pokušao i da ih sakrije i riješi “u četiri zida”, ali skrivanja nema i ne može da ga bude, jer je cijeli region mogao da vidi šta se dogodilo. Zato su sada na potezu klub i disciplinski organi Fudbalskog saveza Crne Gore.
Budućnost prvo treba da raščisti sama sa sobom i da ubijedi javnost da je veliki klub, jer je valjda došao trenutak (mada je bio odavno) da jasno poruči sopstvenim navijačima kakvu ulogu treba da imaju. A ona ne smije da bude takva da igračima naređuju da skinu dresove, da idu ka svlačionici i pokušavaju da se fizički obračunaju sa pojedinim igračima... Sve to je viđeno u subotu poslije remija sa Sutjeskom kada je ultrasima navodno “pukao film” zbog nezalaganja više nego zbog rezultata koji je udaljio Podgoričane od borbe za titulu.
Budućnost, dakle, nije uradila domaći zadatak u organizaciji utakmice i zato će sigurno biti kažnjena. Sada je od te kazne, kakva god ona bila, bitnije da Budućnost dokaže da je klub i da spriječi dodatnu sramotu, iako je šteta već napravljena. Klub je u jučerašnjem saopštenju objavio da je suspendovao Pavličića, ali ni slovo nije posvetio onome što su uradili navijači zbog čije želje da se obračunaju sa igračima je i došlo do sukoba golmana i napadača.
“Fudbalski klub Budućnost kao najveći i najreprezentativniji klub u državi je uvijek težio fer-pleju, viteškom nadmetanju isključivo na terenu tokom igre, sjajnim međuljudskim odnosima o čemu naša ponosna istorija svjedoči. Kao klub se ograđujemo od nesportskih stvari, uz nadu da ćemo svi zajedno pronaći snagu u periodu koji je ispred nas, jer samo ujedinjeni možemo da sanjamo velika djela”, navodi se u saopštenju.
U slučaju Pavličić klub može nešto da nauči i iz primjera iz 2009. godine. Tada je fudbaler Đorđije Ćetković tokom prijateljske utakmice nasrnuo na svog trenera Mihaila Ivanovića. Na kraju nije ni došlo do fizičkog kontakta, ali je Budućnost znala šta treba da uradi - Ćetković je dobio čiste papire i napustio je klub. Tada je zaštićen i šef stručnog štaba i institucija, ujedno je i poslata poruka da postoje jasna pravila koja moraju da se poštuju.
Golmana Budućnosti sasvim sigurno čeka kazna od strane Disciplinske komisije FSCG, a za sličan incident je prije 12 godina kapiten Sutjeske Milorad Krivokapić suspendovan na godinu van fudbala jer je poslije derbija protiv Budućnosti udario protivničkog igrača Mitra Pekovića. Krivokapić tada nije bio ni u zapisniku (odrađivao je parne kartone), ali mu to nije smetalo da se nađe u restriktivnom prostoru ispred svlačionica.
Bonus video:
