Na Kosovu, koje od 2010. godine čeka liberalizaciju viznog režima, vlasnik jednog restorana je postavio veliku kopiju čuvene francuske Ajfelove kule.
"Napravili smo je kao svojevrsnu utjehu za ljude koji ne mogu da odu u Pariz", rekao je Blerim Bislimi, vlasnik restorana "Te Anija" (Na brodu) u selu Janjevo nadomak Prištine.
Agencija Rojters piše da je ova šala odraz nezadovoljstva širom Balkana povodom izgleda da će se šest država - Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija - ikad pridružiti Evropskoj uniji.
Nedostatak napretka povodom ključnih koraka poput putovanja bez viza doveo je do takvog razočarenja da su lideri Albanije i Srbije čak razmatrali mogućnost da ne prisustvuju današnjem samitu Balkan - EU u Briselu.
Lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije, Aleksandar Vučić, Edi Rama i Dimitar Kovačevski ipak su odlučili da idu u Brisel, ali je Rama izrazio apatiju na Tviteru: "Prisustvovaćemo sastanku Savjeta EU. Neće biti mnogo toga da se čuje o nama, ali tražićemo da nas saslušaju u vezi s idejom Nove evropske političke zajednice koju podržavamo, u vezi s Otvorenim Balkanom koji unapređuje duh Evrope i o tome da smo taoci Bugarske koja ga uništava", napisao je Rama.
Kovačevski je najavio da će sa Ramom i Vučićem poručiti liderima EU da će u slučaju da se ne obezbijedi napredak procesa evropskih integracija regiona, to biti ozbiljan problem i udar na kredibilitet EU na Balkanu, prenijela je Beta.
"Ukoliko se ne obezbijedi napredak procesa evropskih integracija, to će biti ozbiljan problem i udar na kredibilitet EU na Balkanu. Svoje stavove o ovoj temi ćemo prenijeti zajednički na samitu EU za zapadni Balkan, na širokom forumu, u centru evropske diplomatije", napisao je Kovačevski na svojoj Fejsbuk stranici.
Srbija u junu neće dobiti zeleno svjetlo Brisela za otvaranje novog klastera u pregovorima s EU pošto, kako su naveli zvaničnici u Beogradu, nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, piše Radio Slobodna Evropa.
U Srbiji je entuzijazam za članstvo u EU toliko opao da mu se sada protivi 44 odsto građana, a podržava njih 35 odsto, dok su ostali neopredijeljeni, prema anketi Ipsosa u aprilu.
Lideri EU i regiona u Briselu će, između ostalog, razgovarati o procesu proširenja i evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana, koordinaciji sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, kao i geostrateškim izazovima ruske agresije u Ukrajini koji proizlaze iz toga, objavila je Beta. Na stolu bi se mogao naći i francuski predlog za uspostavljanje Evropske političke zajednice.
Ubrzani napredak Ukrajine na putu ka EU samo je povećao osjećaj država regiona da su ostavljene po strani, čak i ako su sve osim BiH i Kosova već kandidati za članstvo u bloku
U nacrtu saopštenja sa samita u koji je Rojters imao uvid, navodi se da će lideri EU ponovio izraziti "punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva zapadnog Balkana u EU."
Očekuje se da na samitu 23. i 24. juna bude usvojena preporuka Evropske komisije da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u EU.
Rojters navodi da je ubrzani napredak Ukrajine na putu ka EU samo povećao osjećaj država regiona da su ostavljene po strani, čak i ako su sve osim BiH i Kosova već kandidati za članstvo u bloku. Nakon što je EK preporučila da se Ukrajini dodijeli status kandidata, mnogi su se zapitali zašto BiH, koja je takođe prošla kroz krvavi rat 1990-ih, ne bude nagrađena na isti način. Slovenija je saopštila da će na samitu predložiti da BiH dobije status kandidata.
Sjeverna Makedonija se prijavila za članstvo u EU 2004, i još čeka da počne pristupne pregovore nakon stalnih prepreka koje su joj postavljale susjedne članice EU. Prvo je Grčka tražila da Makedonija promijeni ime, što je ona i učinila 2018, nadajući se da će odblokirati put ka EU. Međutim, Bugarska je 2020. stavila veto na pregovore usred spora oko istorije i jezika. Francuska je saopštila da ulaže napore da prevaziđe taj problem, a situaciju dodatno otežava nova politička kriza u Bugarskoj. Vlada Kirila Petkova je pala juče kada joj je izglasano nepovjerenje u parlamentu zbog fiskalne i ekonomske politike, čime je potencijalno pripremljen put za nove izbore.
Albanski proces evrointegracija je zakočen uglavnom zato što je u vezi sa procesom Sjeverne Makedonije. Premijer Rama je rekao da će tražiti da se oni razdvoje ukoliko ne bude nikakvog napretka na samitu ove nedjelje. Međutim, prilikom nedavne posjete Kijevu s premijerom Crne Gore Dritanom Abazovićem, Rama je rekao da obojica u potpunosti podržavaju zahtjev Ukrajine da dobije status kandidata za članstvo u EU.
"Niko ne bi trebalo da spekuliše sa činjenicom da, pošto Evropa nije ispunila obećanje koje nam je dala, nama sada smeta što čini taj korak u korist Ukrajine", rekao je Rama.
Diplomate EU ne očekuju napredak na samitu koji se održava danas i sjutra, piše Rojters.
Dodjeljivanje statusa kandidata Ukrajini bez ikakvog izvodljivog napretka za Balkan je takođe "loša poruka" za region, kazala je za Rojters Zvezdana Kovač iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Otkad je Rusija napala Ukrajinu 24. februara, region su posjetili njemački kancelar Olaf Šolc, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel i svi ponovili podršku, ali nisu preduzeli nikakve konkretne korake.
Rojters navodi da nije ostvaren napredak na prevazilaženju bugarskog veta niti je bilo šireg zamaha da se pomogne Srbiji i Crnoj Gori u njihovim pregovorima, koji zahtijevaju politički nepopularne reforme.
Previše uslova?
Arton Demhasaj iz prištinske organizacije za borbu protiv korupcije "Čohu" (Probudi se) kaže da EU nema nikakvu jasnu politiku proširenja za zapadni Balkan.
"Ako su zemlje koje žele da uđu EU suočene s odgađanjima, one će preorijentisati svoje politike i imaćemo povećan ruski i kineski uticaj na zapadnom Balkanu", rekao je za Rojters.
Balkanski zvaničnici kažu da nasuprot istočnom širenju EU koje je bivše komunističke države poput Poljske transformisalo u napredne tržišne demokratije, sadašnji pristup EU nudi premalu nagradu vezanu za previše uslova.
Rojters navodi da neke vlade EU, posebno u Francuskoj, Holandiji i Danskoj, strahuju od negativne političke reakcije u državama članicama zbog migracije s Balkana i nastoje da povećaju reforme.
"Previše vlada misli da možemo nastaviti da postavljamo Balkanu nove zahtjeve i govorimo: 'Vratite se kada završite'", rekao je jedan visoki diplomata EU uključen u razgovore. "Ali to ne ide tako, oni će u jednom trenutku odustati."
Bonus video:
