Briselski samit EU-Rusija završen je danas donošenjem zajedničke deklaracije o borbi protiv terorizma, ali ozbiljna razmimoilaženja u vezi sa Ukrajinom i energetikom nisu prevaziđena.
Ruski predsjednik Vladimir Putin i njegovi domaćini iz Evropske unije složili su se na zajedničkoj konferenciji za štampu da je samit protekao u otvorenoj atmosferi i da je suzbijanje terorizma polje na kome je moguće znatno pojačati saradnju.
Kameni spoticanja
Sa druge strane, različita gledanja na ukrajinsku krizu bila su više nego vidljiva, a predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je citirao misao Fjodora Dostojevskog da “mnoge nesreće dolaze zbog onog što nije rečeno” i založio se da se problemi iznesu na čistac.
“Duboko smo zabrinuti zbog eskalacije nasilja nad demonstranatima i novinarima u Ukrajini”, rekao je Barozo i zatražio da se ukrajinskom narodu dozvoli da sam odlučuje o svojoj sudbini.
Putin je uzvratio optužujući EU da svojim posredovanjem pojačava krizu i neskriveno podržava opoziciju.
“Na šta bi ličilo da se ruski ministar spoljnih poslova pojavi među antievropskim demonstrantima u Atini?”, upita je on, aludirajući na pojavljivanje komesara za proširenje Štefana Filea i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton među demonstrantima u Kijevu.
On se složio da je nasilje posljednja mjera, ali je istakao da i opozicija mora da se ponaša “civilizovano”.
“Imamo sveštenika u zapadnoj Ukrajini koji poziva narod da na juriš zauzme vladu i istrijebi Ruse i Jevreje”, naveo je Putin i konstatovao da je riječ o opasnom ekstremnom nacionalizmu.
“Za nas je Treći energetski paket neprihvatljiv”, istakao je Putin, govoreći o setu evropskih propisa o energetici koji dovodi u pitanje poslove ruskog giganta Gazproma u EU.
Veći dio zajedničke konferencije za štampu ipak je protekao u pomirljivijem tonu, a Putin je obećao da u slučaju dolaska opozicije na vlast Rusija neće ukinuti olakšice na uvoz gasa koje su uvedene nakon što je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič okrenuo leđa EU i najavio približavanje Rusiji.
“Ne želimo da ukrajinski narod pati zbog sukoba interesa”, rekao je Putin I dodao da Rusija želi oporavak ukrajinske privrede kako bi Ukrajina bila u stanju da vrati 2,7 milijardi evra duga za isporučeni gas iz Rusije.
Sa druge strane, ruski predsjednik je nagovijestio da bi obećani ruski zajam od 15 milijardi evra mogao biti obustavljen ukoliko nove ukrajinske vlasti odluče da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Briselom.
“Mi poštujemo suverenitet svakog međunarodnog subjekta, pa i Ukrajine, ali ovdje je riječ o zaštiti našeg privrednog sistema”, istakao je Putin i optužio EU da preko Ukrajine “na mala vrata” želi da plasira svoje proizvode, prije svega automobile, na rusko tržiste.
Barozo i predsjednik Evropskog savjeta Herman Van Rompej su uzvratili da je SSP sasvim u skladu sa trenutno važećim trgovinskim sporazumima Ukrajine i Rusije, a da bi čak i ulazak Ukrajine u carinsku uniju sa Rusijom, Jermenijom i Kazahstanom bio prihvatljiv za EU ukoliko bi se na tu uniju primijenila pravila Svjetske trgovinske organizacije.
Drugi kamen spoticanja na današnjem samitu bila je energetska politika, a Putin je odbacio oprtužbe da Rusija ne postupa fer u trgovini gasom.
“Za nas je Treći energetski paket neprihvatljiv”, istakao je Putin, govoreći o setu evropskih propisa o energetici koji dovodi u pitanje poslove ruskog giganta Gazproma u EU.
Sa druge strane, Putin se založio da se razgovori o postojećim problemima, uključujući i razmimoilaženja oko Sirije i Irana, nastave na eksperrtskom nivou kako bi se eventualno riješili na sljedećem samitu EU-Rusija, koji će se u junu održati u Sočiju.
Dobra ekonomska saradnja
On je zahvalio EU na pomoći oko organizovanja Zimskih olimpijskih igara u tom gradu.
Na kraju, učesnici samita su zajednički konstatovali da treba intenzivirati ekonomsku saradnju, a Putin je podsjetio da je trgovinska razmjena sa EU prošle godine premašila cifru od 400 milijardi eura.
“Nadam se da će taj rekord uskoro biti probijen”, istakao je on.
Današnji, 32. po redu samit EU-Rusija je, na zahjtev domaćina, protekao u nešto užem formatu nego što je uobičajeno, što je odraz zahladnjelih odnosa između Moskve i Brisela.
Bonus video:
