Iako Haški tribunal od UN-a dobija sredstva za finansiranje troškova osoba koje se nalaze u pritvoru u Sheveningenu, sve države regiona, po pretpostavci nevinosti, takođe pomažu svoje državljane optužene pred ovim sudom.
Izvjestiteljka evropskog parlamenta za BiH Doris Pak za Dojče vele ocjenjuje da je u pitanju „politička poruka“ kojom Republika Srpska želi da izrazi svoju posebnost u odnosu na ostatak BiH.
„Republika Srpska vjerovatno misli da je tako bogata da može trošiti novac na ljude koji su dobro zbrinuti u Hagu i koji žive mnogo bolje nego neki u Republici Srpskoj ili Bosni i Hercegovini. Ja ne mislim da im je potreban novac iz Republike Srpske. U pitanju je simboličan, ali skup čin, jer je taj novac potreban za budžet. Vidjela sam mnogo siromašnih i u RS i u BiH i novac bi se trebao čuvati za stvari koje su više u interesu građana“, smatra Pak.
U Haškom tribunalu za Dojče vele objašnjavaju da je na svakoj zemlji da sama odluči „što i kako“, odnosno u kojoj će mjeri podržavati razne aspekte troškova svojih građana koji se nalaze u pritvoru. Tribunal u to ne ulazi, ali naglašava da su potrebe Međunarodnog suda, kao i „potpuno finansiranje troškova optuženih“ osigurani iz budžeta UN-a.
„U troškove vezane za optužene spada vođenje pritvorske jedinice i troškovi pravne pomoći“, objašnjava za DW Magdalena Spalinska iz novinske službe tribunala u Hagu. „S jedne strane pritvorenicima se pruža niz besplatnih usluga i aktivnosti, kao što su zdravstvena zaštita, radna terapija, uslovi za pripremanje obrane, računarska oprema, obrazovni tečajevi, sportske aktivnosti i prehrana. Isto tako oni dobijaju i džeparac za manje troškove.“
U Hagu nisu mogli da preciziraju koja svota je osigurana od strane UN za troškove optuženih, ali kažu da „svi dobijaju isto“ i da je budžet rezultat detaljnih konsultacija ovog suda i UN-a.
„Što se tiče troškova za pravnu pomoć, u ovom trenutku ona predstavlja više od 10 odsto budžeta Haškog tribunala. Tokom prethodnih godina većini optuženih odobravana je kompletna pravna pomoć, zaključno s februarom ove godine. Od ukupno 133 optuženih, 81 osoba je primila kompletnu pravnu pomoć, 39 djelimičnu, a njih 10 nije zatražilo nikakvu pravnu pomoć“, navodi Spalinska, dodajući da optuženi moraju dokazati „slabo imovinsko stan j e“, odnosno, nemogućnost plaćanja odbrane
Optuženici dobijaju i džeparac
Kacin: Postoje drugi prioriteti u BiH
Navodeći da su i Hrvatska i Srbija na pretpostavci nevinosti svoje državljane odvedene u Hag finansijski pomagali, izvjestilac za Srbiju Jelko Kacin kaže da se u datom slučaju može baviti „samo BiH, a ne pojedinim entitetima“ i dodaje:
„Mislim da BiH ima mnogo drugih prioriteta na koje bi mogla potrošiti taj novac. Ako ne drugačije, onda na osnivanje nekog komiteta za izradu zajedničkih udžbenika za istoriju ili za RECOM i pomirenje u regionu. To bi bilo daleko bolje i učinkovitije za budućnost BiH i njenih građana“.
Galerija
Bonus video:
