Kriza na Kipru je, kako se čini, bajata vijest - nova zemlja oko koje se treba brinuti je Slovenija, piše "Vašington post".
Slovenija, mala članica EU, smeštena između Italije, Austrije, Mađarske i Hrvatske, ima iza sebe prilično lošu nedjelju, uz skok kamatnih stopa na obveznice na 5,4 odsto, usljed strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć, navodi američki dnevnik
"Nivo na kom se trenutno nalaze prinosi na slovenačke državne zapise još je dosta ispod kriznog nivoa. Kamatne stope na Kipru se, recimo, kreću oko sedam odsto. Međutim, stope u Sloveniji svakako potpadaju od 'opasnu zonu'", navodi američki dnevnik.
Slovenija je postala članica Evropske unije 2004, a domaću valutu, tolar, zamijenila je eurom 2007. Ta zemlja ima malu i otvorenu privredu, zavisnu od izvoza, a tokom većeg djela protekle decenije bilježila je rast veći od proseka eurozone, doduše uz visok nivo javnog duga.
Za razliku od većine zemalja koje su se mučile sa kreditima u sektoru nekretnina, Slovenija je imala problem sa kompanijama koje su poslovanje finansirale kroz dug, umjesto kroz kapital. Veliki korporativni zajmovi finansirali su veći dio privrednog rasta ostvarenog tokom decenije počev od 2000.
Podaci EU pokazuju da je samo u 2007. dug privatnog sektora porastao za 23,5 odsto, a dug nefinansijskog privatnog sektora za čak 40 odsto. Dobar dio tih kredita proglašen je nenaplativim tokom krize iz 2008.
U prošlonedjeljnom izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da su, zbog ogromnog broja rizičnih zajmova, banke zapale u probleme, pa je obim nenaplativnih kredita u tri najveće slovenačke banke porastao sa 15,6 odsto iz 2011. na 20,5 odsto u 2012. Gotovo trećina tih kredita odobrena je privatnim firmama.
"Vašington post" podsjeća da je Slovenija, kao i dobar dio evropskih zemalja, pokrenula program štednje, uključujući kresanje plata u javnom sektoru, kao i socijalnih beneficija u cilju spuštanja budžetskog deficita na 3,5 odsto u 2012. Taj cilj je ostvaren, ali samo ako se izuzmu troškovi dokapitalizacije banaka.
Nakon smjene vlasti i odlaska premijera Janeza Janše, sklonog korupciji, na vlast je došla nova vlada lijevog centra, na čelu sa premijerkom Alenkom Bratušek, koja je jasno rekla da joj je važnije da pokrene privredni rast, nego da smanji javni dug.
Njen stav bi, međutim, mogao da dovede do pada kreditnog rejtinga Ljubljane, budući da rastu strahovanja oko povećanja dužničkog tereta, što se oslikava i u skoku kamatnih stopa na obveznice.
MMF navodi da Slovenija treba da, prodajom obveznica, ove godine pribavi 2,92 milijarde eura, od kojih bi trećina otišla na dokapitalizaciju problematičnih banaka. Međutim, uz visoke kamatne stope, pribavljanje te količine novca moglo bi se pokazati teškim, navodi list.
U tom slučaju, Ljubljana bi morala da se obrati Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj komisiji, MMF-u ili svima zajedno, ne bi li dobila kredit po stopama nižim od tržišnih. Drugim riječima - Sloveniji bi bio potreban paket spasa, piše "Vašington post".
Marko Kranjec, član slovenačke centralne banke i ECB, smatra da Sloveniji ipak neće biti potreban međunarodni spas, budući da je situacija u toj zemlji mnogo lakša nego na Kipru.
Kiparski bankarski depoziti vrijede oko 800 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, u odnosu na svega 125 odsto u Sloveniji. Slovenački javni dug je prošle godine iznosio samo 52,7 odsto BDP-a, a predviđa se da će porasti do maksimalnih 69 odsto do kraja 2014.
U poređenju sa zemljama sa sopstvenim valutama, kao što su SAD, a pogotovo u poređenju sa zemljama u krizi, kao što je Grčka, to je neznatna suma.
Da Slovenija ima vlastitu valutu, problem bi bilo relativno lako riješiti. Ona je, međutim, nema i zbog toga se nalazi na ivici provalije, zaključuje "Vašington post".
Galerija
Bonus video:
