Kriza eurozone je pogoršana pošto je agencija Mudis zaprijetila snižavanjem vrhunskog kreditnog rejtinga Njemačke usljed strahova da bi problemi u koje je zapala oblast jedinstvene valute mogli dovesti do njenog raspada.
Šokantna odluka da se smanje izgledi Njemačke, najjače evropske ekonomije, sa stabilnih na negativne, došla je u trenutku kada su revizori stigli u prezaduženu Grčku a najviši španski finansijski zvaničnik otputovao u Berlin.
Kreditni rejting Njemačke smanjen sa "stabilnog" na "negativan" >>>
Vijest je dovela do porasta troškova zaduživanja Španije iznad 7,5 odsto, što je dosta iznad nivoa od sedam odsto koji je ostale primorao da zatraže pomoć.
Mudis je saopštio da je njena odluka zasnovana na „povećanju neizvjesnosti u vezo sa ishodom dužničke krize eurozone i povećanju vjerovatnoće izlaska Grčke".
Čak i ako Grčka uspije da ostane u 17-članom bloku, Mudis vidi "povećanu vjerovatnoću da će biti potrebna veća kolektivna podrška ostalim državama, prije svega Španiji i Italiji."
Vrhunski kreditni rejting Berlina bi mogao biti snižen, saopštila je agencija, ako Berlin bude morao da pruži podršku svojim bankama kao rezultat krize, ako dođe do podjele bloka ili do porasta troškova zaduživanja Njemačke, koji su sada na rekordno niskom nivou.
Šef Eurogrupe, ministara finansija eurozone, Žan-Klod Junker, odmah je naglasio „snažnu posvećenost“ stabilnosti bloka nakon upozorenja, koje je upućeno i Holandiji i njegovom rodnom Luksemburgu.
Najnovija odluka Mudisa "potvrđuje veoma snažan rejting" tih članica eurozone, koje i dalje imaju „zdrave osnove“.
"Rizici eurozone koje Mudis pominje nisu novi"
Njemačko ministarstvo finansija je odbacilo upozorenje američke agencije, saopštivši: "Rizici eurozone koje Mudis pominje nisu novi. Procjena proizilazi uglavnom iz kratkoročnih rizika, dok se dugoročni izgled stabilizovanja ne pominje...zdravo stanje njemačke ekonomije i javnih finansija ostaje nepromijenjeno.“
Ministarstvo obećava da će Berlin sačuvati „status bezbjednog utočišta“ i nastaviti da služi kao „sidro stabilnosti u eurozoni“.
Međutim, agencija AFP je prenijela da je ključni indeks poslovnog povjerenja pao na na najniži nivo za tri godine, zbog čega su analitičari upozorili da bi Njemačka mogla ostvariti rast ispod trenda.
Ključni indeks poslovnog povjerenja pao je na na najniži nivo za tri godine, zbog čega su analitičari upozorili da bi Njemačka mogla ostvariti rast ispod trenda, navodi AFP
Zvaničnici u Njemačkoj tvrde da će sačekati taj izvještaj da bi donijeli odluku o tome da li Grčka može ostati u eurozoni, dok su u Berlinu sve glasniji pozivi za takozvani „grexit“.
Zvaničnici EU su saopštili juče da Grčka vjerovatno neće uspjeti da isplati ono što duguje i da će biti potrebno dodatno restrukturiranje duga, a taj teret će pasti na ECB i vlade eurozona, objavio je Rojters.
Tri zvaničnika EU su izjavila za britansku agenciju da će revizori „trojke“ otkriti da je Grčka daleko od toga da je ispunila uslove za primanje pomoći.
To znači da će kreditori Grčke – ECB i vlade eurozone – morati da restrukturiraju dio od 200 milijardi eura duga grčke vlade, koji posjeduju, da bi se Atina vratila u održivo stanje.
Međutim, smatra se da ni ostale države članice ni ECB nisu u ovom stadijumu voljne da preduzmu tako dramatičnu akciju.
„Analiza o održivosti duga biće užasna“, izjavio je za Rojters jedan od zvaničnika EU, koji je želio da ostane anoniman zbog osjetljivosti tog pitanja.
Drugi zvaničnik je ukazao na najnovije procjene rasta za Atinu, koje pokazuju da je ekonomija doživjela pad od sedam odsto ove godine, a ne pet procenata, kako je prethodno prognozirano, što znači da se teret duga u odnosu na BDP samo povećava.
„Ništa nije urađeno u Grčkoj u posljednja tri-četiri mjeseca”, rekao je taj zvaničnik, misleći na odlaganja zbog dva kruga izbora od maja.
„Situacija samo ide od lošeg ka gorem, a sa njom i iznos duga”, izjavio je za Rojters zvaničnik, kreator politike direktno uključen u pokušaje da se nađe rješenje za krizu.
Galerija
Bonus video:
