Prema podacima Savjeta Evrope, korupcija Evropsku uniju košta oko 120 milijardi eura godišnje, mada analitičari smatraju da je ta cifra mnogo veća
„Zemlje sa slabim mjerama protiv korupcije su često zemlje koje imaju najviše problema sa javnim dugom u ovom momentu“, kazao je Rojtersu zvaničnik Transparensi internešnala, Fin Hajnrih. „Institucije kontrole su posebno slabe i često nisu nezavisne od vlade, što znači da državni zvaničnici znaju da se mogu izvući nekažnjeno za "hvatanje krivina" u radu”.
U izvještaju su kao najteži slučajevi u eurozoni navedene Grčka, Italija, Portugal i Španija pošto imaju duboko ukorijenjene probleme u državnoj administraciji - tačnije u tim zemljama zvaničnici ne odgovaraju za svoje postupke.
Iako to tehnički nije nezakonito postupanje, političari i poslovni lideri koriste uticaj za dobijanje ugovora i izbjegavanje policije, dok parlamenti često ne uspijevaju da sprovedu postojeća pravila i zakone protiv korupcije, ističe Trasparensi internešnal u svom izvještaju.
„Veze između korupcije i aktuelne finansijske i fiskalne krize u ovim zemljama se više ne mogu ignorisati“, navedeno je u izvještaju.
Prema podacima Savjeta Evrope, korupcija Evropsku uniju košta oko 120 milijardi eura godišnje, mada analitičari smatraju da je ta cifra mnogo veća.
Privatizacija je plodno tlo da se dobit od fondova slije u privatne džepove.
Privatizacija je plodno tlo da se dobit od fondova slije u privatne džepove.
Obim korupcije je izuzetno teško izmjeriti, ali, prema posljednjim podacima agencije Eurobarometar 74 odsto Evropljana smatra da je ovaj problem u njihovim zemljama sve izraženiji. Evropska komisija korupciju opisuje kao „oboljenje koje uništava zemlju iznutra“.
Transparensi napominje da ovaj problem nije ograničen samo na zemlje Sredozemlja.
Evropljani korupciju vide kao blizak međuodnos između poslovne i političke elite
Propisi u Holandiji se smatraju „u potpunosti neadekvatnim“, dok su zabrane na korporativne donacije u Belgiji i Francuskoj neefikasne jer se finansiranje može gurnuti u druge „mračne kanale“.
„Zabrinutost Evropljana ne izaziva moguća policijska korupcija ili nešto slično“, ocijenio je Hajnrih. „Oni korupciju vide kao blizak međuodnos između poslovne i političke elite. Evropski lideri to ne uzimaju u obzir”.
Bonus video:
