Evropska komisija je uputila dramatični poziv grčkom parlamentu da usvoji paket mjera štednje, jer je to "jedini način da Grčka izbjegne momentalni bankrot".
"Niste samo vi i vaša budućnost u pitanju, nego i evropska finansijska stabilnost", poručio im je komesar za monetarna pitanja Oli Ren.
EU i njeni partneri, prvenstveno MMF, voljni su da drugi put spase Grčku od bankrota, ali isključivo ako parlament u Atini usvoji mjere štednje i privatizacije koje bi u narednom periodu trebalo da donesu prvih 28 milijardi eura.
Dakle, EU insisitra na tome da je pomoć uslovljena. Ali, otkad na čelu MMF-a nije Dominik Štros Kan, EU ni ne može drugačije - neevropski partneri neće ni da čuju da bi Grčka mogla da dobije pomoć pod lakšim uslovima.
Možda je važno da se Grci u istoriji svojih odnosa sa EU nikada nisu sreli sa uslovljavanjem. Ovo je za njih sasvim nova situacija i možda je zato doživljavaju tako nepravedno.
Sada se plaća gledanje kroz prste
Grčka je jedina članica koja je, 1981. godine, ušla u EU protiv preporuke Evropske komisije, koja je smatrala da je zemlja, kojom je tada upravljao otac sadašnjeg premijera, nespremna za članstvo.
Andreas Papandreu ucijenio je, u vrijeme jedne od kriza hladnog rata, da će ukinuti američke vojne baze. Amerika je pritisla Evropu, i Grčka je postala članica.
Dok je bilo samo deset ili petnaest bogatih zemalja u EU, i generalno vladalo blagostanje, Unija je podnosila i finansirala nesolidnog člana svoje porodice.
Grčkoj je progledano kroz prste kad se ispostavilo da su podaci koje je predočila za ulaz u eurozonu, 2001. godine, bili netačni - a bili su jer nisu nikada doveli državnu statistiku na evropski nivo.
Ta praksa ipak nije mogla da izdrži udar finansijske krize 2008. i Grčka nije mogla vratiti svoje dugove. Neki procjenju da će u narednih šest mjeseci EU morati da obezbjedi Grčkoj još jednu tranšu spasa.
Socijalistička vlada Jorgosa Papandreua, mnogo boljeg i poštenijeg političara od svog oca, ima samo pet poslanika više od opozicije, a od tih pet, jedan je najavio da neće dati svoj glas za mjere štednje.
Čak i da mjere prođu, kao što se ipak očekuje, građani smatraju da nisu oni dužni da plaćaju dugove koje su napravile političke elite. Papandreuov PASOK više ne kontroliše sindikate, a nove lijeve organizacije koje smatraju PASOK zastarjelim i korumpiranim, okupljaju mlade nezadovoljnike.
Grci bez mnogo izbora
Racionalno gledajući, Grci nemaju mnogo izbora, jer dođe li do bankrota zemlje, svejedno će im neko morati pružiti ruku, ali po još težim uslovima.
Ako Grci izvedu neki, u ovom trenutku, nezamislivi manevar, i vrate drahmu, pa je devalviraju, opet će im ostati dug denominovan u eurima, koji će još teže vraćati.
Većina grčkih dugova, za koje Grci tvrde da su zelenaški, je u njemačkim i francuskim bankama
Ali, o tome se, čini se, ipak raspravlja. „Normalno da moramo imati i druge izlaze, jer nije u pitanju samo Grčka“, rekao je jedan ekspert iz Evropske komisije. Prema tom navodnom planu B, ako Grci odbiju paket mjera, onda EU mora hitno da djeluje na dva fronta.
Jedan je da se i u tom slučaju Atini omogući nužna likvidnost - baš zato da ne dođe do bankrota. Drugi je da bi se odmah počelo sa učvršćavanjem Portugala, Španije i Irske, kako bi se obezbjedila sigurnost evropskih banaka.
Naime, većina grčkih dugova, za koje Grci tvrde da su zelenaški, je u njemačkim i francuskim bankama. Ako Grčka jednog dana uredno vrati barem dio te pozajmice, zarađuju i Berlin i Pariz; Ako Grčka bankrotira, posljedice na dvije vodeće evropske ekonomije biće ogromne i vrlo negativne.
Naravno, to bi bio i politički kraj sadašnjih lidera Merkelove i Sarkozija, ali bi značilo i veliki politički i ekonomski potres za Evropu.
EU neće pustiti Grčku da potone
Ono što se za sada u Evropskoj uniji sigurno zna je da je konsensus oko toga da neće pustiti da Grčka potone čvrst i da će je, ako ikako bude moguće, zadržati u eurozoni. Mogućnost napuštanja eurozone nije ni pravno predviđena, ali prava je prepreka ta da bi to bila vrlo loša poruka investitorima - ko bi im garantovao da i neka druga zemlja ne bi to napravila nakon Grčke?
Jednako tako, Brisel se boji, da propadne li Grčka, špekulanti će krenuti na slabljenje Portugala, pa i Španije. Sve periferne zemlje eurozone bile bi, misli se u Briselu, jako na udaru. Bankrot Grčke bio bi i veliki udarac Evropskoj uniji, baš zato jer je euro zamišljen prvenstveno kao politički projekat, zalog jedinstva i snage Unije, a tek sekundarno kao ekonomski.
Dvodnevni štrajk, nasilni protesti
Grčki sindikati su započeli dvodnevni štrajk a više od 5.000 policijaca je raspoređeno u centar prijestonice kako bi se obračunali sa demonstrantnima, a najviše pažnje je usmjereno na trg Sintagma ispred parlamenta.
Samo jedan dio grčkih sindikata transporta, podzemne željeznice, odustali su od štrajka, ali samo zato da bi demonstrante prevezli do trga i drugih lokacija gdje se odvijaju protesti kojima se zahtijeva od parlamenta da odbije predlog iz Brisela oko mjera štednje i privatizacije, kao uslova za dobijanje nove tranše od 110 milijardi eura pomoći.
Policija je ispalila suzavac i sukobila se sa grupom demonstranata u blizini parlamenta. Rojters je javio da je okupljanje bilo mirno u početku, ali su do ranog popodneva stotine mladih gađali policajce kamenicama, koja je odgovorila suzavcem.
Zvaničnici su saopštili da su četiri policajca povrijeđena te da je jedna osoba izbodena za vrijeme sukoba između rivalskih grupa mladih demonstranata, dok je jedan broj ljudi potražio medicinsku pomoć zbog respiratornih problema. 18 osoba je privedeno, a 3 osobe su formalno optužene, saopštila je policija.
Galerija
Bonus video:
