Čak 88 odsto Poljaka smatra da Poljska mora da ostane u Evropskoj uniji, 84 odsto uvjereno je da od EU njihova zemlja ima koristi a svega sedam odsto glasalo bi za odlazak iz Unije, dok više od polovine smatra da Brisel ima pravo da interveniše kada su poljski zakoni u suprotnosti sa evropskim, pokazala je anketa za dnevnik Gazeta viborča.
U anketi agencije KANTAR povodom proljećnih izbora za evropski parlament, čak 88 odsto anketiranih odgovorilo je da Poljska mora da ostane u EU, sedam odsto glasalo bi za "Polegzit" i oni su zajedno sa pet odsto neodlučnih na marginama preovlađujućeg proevropskog raspoloženja Poljaka.
Svega 12 odsto izjavilo je da Poljska nema koristi od EU ali Poljaci su podijeljeni oko pitanja u kom pravcu treba da se dalje razvija EU.
Dok 35 odsto želi dublju integraciju, 31 odsto podržava pokušaje vladajućih konzervativaca Jaroslava Kačinjskog u savezništvu sa premijerom Madjarske Viktorom Orbanom da se EU reformiše ka većoj nezavisnosti nacionalnih država.
Na pitanje šta cijene više, novac koji stiže u Poljsku kao najvećeg korisnika evropskih fondova, ili to što su države ujedinjene u EU, većina Poljaka, 67 odsto, izjavila je da više cijene novac iz evropske kase, koji bi po mišljenju 50 odsto anketiranih trebalo da bude upotrebljen prije svega za poboljšanje zdravstva, dok 35 odsto vjeruje da bi prednost trebalo da imaju projekti infrastrukture a 24 odsto dalo bi evropski novac prije svega u prosvjetu.
Anketa agencije KANTAR koju objavljuje današnja Gazeta viborča pokazala je takođe da će se ta većinska proevropska orijentacija Poljaka po svemu sudeći odraziti i na izborima za Evropski parlament, gdje po anketi najviše glasova, 36 odsto, ima šanse da osvoji evroskeptična konzervativna stranka Pravo i Pravda.
Međutim 33 odsto birača svoj glas dalo bi liberalnoj i socijaldemokratskoj opoziciji ujedinjenoj u proevropsku Evropsku koaliciju, dok bi čak 14 odsto glasova osvojila nova liberalna partija popularnog gradonačelnika Slupska, Roberta Bjedronja, najpoznatijeg poljskog gej političara i aktiviste za prava LGBT manjina.
Koalicija ekstremista i radikalnih nacionalista osvojila bi svega pet odsto glasova, kao i Levica zajedno, dok bi antisistemska parlamentarna stranka provladine opozicije rokera Pavela Kukiza pala ispod cenzusa od pet odsto i ostala bez poslanika u EP.
Konzervativci Kačinjskog dobili bi tako 20 poslanika u EP, Evropska koalicija na čelu sa liberalnom Gradjanskom platformom 19 poslanika, Bjedronjovo Proleće, jednako proevropski orijentisano kao Evropska koalicija, osam poslanika, dva bi dobila ljevica, što zajedno daje 29 poslanika za proevropski orijentisane stranke, dok bi dva poslanika imali ekstremisti i nacionalisti.
Bonus video:
