Partija Šin fejn zahtijeva da bude uključena u novu vladu Irske nakon istorijskog uspjeha na izborima, usljed čega bi njihov ključni cilj ponovnog ujedinjenja sa Sjevernom Irskom prvi put mogao postati prioritet vlade u Dablinu.
Ljevičarska irska nacionalistička partija zapanjila je establišment pobijedivši dvije partije desnog centra koje su predvodile svaku vladu u irskoj istoriji, skoro udvostručivši broj glasova u odnosu na prošle izbore. Nekoliko istraživanja javnog mnjenja pokazalo je da je porast popularnosti Šin fejna zasnovan skoro isključivo na krupnim temama tokom kampanje poput zdravstva i visokim cijenama nekretnina, a da ideju irskog ujedinjenja birači skoro nijesu ni registrovali. Međutim, bivše političko krilo Irske republikanske armije (IRA) saopštilo je uoči glasanja da će uslov za svaku vrstu koalicije biti hitne pripreme za referendum o ujedinjenju sa Sjevernom Irskom, koja je dio Ujedinjenog Kraljevstva, koji bi primorali London da održi u roku od pet godina.
„Imali smo istorijske izbore. Nema sumnje da je stara politika dvostranačkog sistema sada završena, odlazi u prošlost”, kazala je liderka Šin fejna Meri Lu Mekdonald.
„Ovaj rezultat Šin fejna znači da Šin fejn treba da bude u vladi”. Partije Fine gael premijera Lea Varadkara i opoziciona Fijana fejl godinama insistiraju da neće vladati sa Šin fejnom, navodeći kao razlog različite ekonomske politike i veze Šin fejna sa Irskom republikanskom armijom. Ova militantna grupa se borila protiv britanske uprave u Sjevernoj Irskoj u sukobu u kojem je prije mirovnog sporazuma 1998. stradalo 3600 ljudi.
Vladajuća Fine gael je svoj dugogodišnji stav ponovila i juče dok je Fijana fejl saopštila da „neće odbiti da razgovara” sa Šin fejnom. „Međutim nema sumnje da političke i principijelne razlike i dalje predstavljaju žestoke prepreke”. Prema Sporazumu na Veliki petak iz 1998. godine kojim su okončane decenije nasilja između katoličkih nacionalista koji žele pripajanje Sjeverne Irske i protestantskih unionista koji žele da ostanu dio Ujedinjenog Kraljevstva, britanski ministar za taj region može sazvati referendum ukoliko djeluje da tabor za ujedinjenje ima većinu.
Glasanje bi moglo biti sazvano i u Irskoj a izlazna anketa objavljena u nedjelju pokazala je da 57 odsto birača podržava održavanje referenduma u roku od pet godina. Preko 80 odsto pristalica Šin fejna želi referendum, dok to želi 52 odsto birača Fijana fejla i 44 odsto pristalica partije Fine gael. U izbornom manifestu, Šin Fejn je saopštio da želi da osnuje parlamentarni odbor i skupštinu građana kako bi planirali irsko ujedinjenje. Mekdonaldova, čiji su članovi partije pjevali irske pobunjeničke pjesme i razvijali irsku trobojku nakon trijumfa u nedjelju, smatra da će Britanija razmotriti sazivanje referenduma tek kada Irska bude proaktivno planirala ujedinjenje.
Fijana fejl i Fine gael takođe žele ujedinjene ostrva - podijeljenog prije skoro vijek - ali smatraju da sada nije vrijeme. Fijana fejl obećava da će početi neke pripreme, ali ni blizu nivou koji traži Šin fejn. Ova tema će vjerovatno biti ključna u pregovorima i prepreka za formiranje vlade. Fine gael i Fijana fejl bi mogle nastaviti da isključuju Šin Fejn i same formirati koaliciju i manjinsku vladu.
Škotska radi na održavanju referenduma o nezavisnosti
Škotska već preduzima korake za održavanje referenduma o nezavisnosti i smatra da je samo pitanje kada a ne hoće li se odvojiti od ostatka Britanije, kazala je juče premijerka Škotske.
„Treba između sebe i sa vladom Ujedinjenog Kraljevstva da se dogovorimo o procesu za održavanje referenduma sa jasnim mandatom koji bi dao narod Škotske”, kazala je Nikola Stardžen na konferenciji za novinare u Briselu. „Mi u Škotskoj preduzimamo korake kako bi referendum bio održan i legitiman a rezultat prihvaćen kod kuće i u inostranstvu”, nastavila je ona.
Stardžen je ukazala na to da su britanski izbori u decembru, na kojima je njena Škotska nacionalistička partija osvojila 80 odsto glasova na antibregzit i proindependentističkoj platformi, jasan pokazatelj da škotski narod ne dijeli pogled na budućnost sa ostatkom Britanije.
Škotska liderka je kazala da je potrebno održati referendum prije proglašenja nezavisnosti. Nova istraživanja javnog mnjenja pokazala su da nezavisnost podržava oko 50 odsto birača.
Na referendumu 2014. Škoti su sa 55 odsto glasali za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu. Međutim pristalice nezavisnosti tvrde da je odlazak Britanije iz EU, čemu se protivila većina Škota, promijenio situaciju.
Stardženova je kazala da nije jasno može li Škotska održati referendum bez pristanka britanske vlade koja odbija da razmotri održavanje novog glasanja o nezavisnosti.
„Ne isključujem da je to moguće u nekom trenutku, ukoliko ne budemo mogli da se dogovorimo. Međutim uvijek je neizvjesno kada o nečemu treba da odlučuju sudovi, najbolje bi bilo da se dogovorimo”.
Španski region Katalonije jednoglasno je proglasio nezavisnost u oktobru 2017. nakon referenduma koji su sudovi proglasili nezakonitim, što je izazvalo najveću političku krizu u zemlji posljednjig decenija.
Bonus video:
