Budući da najuglednije medicinske regulatorne institucije, uključujući i Evropsku medicinsku agenciju, zajedno sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom, insistiraju da je vakcina koju su razvili Oksford i AstraZeneka bezbjedna i da njene koristi nadmašuju rizike, jasno je da je odluka evropskih vlada o privremenoj obustavi u suprotnosti sa stavom naučnika.
Dok vlade suspenduju vakcinaciju, većina naučnika koluta očima, a pojedini kritičari u Britaniji tvrde da je odluka protiv AstraZeneke političke prirode. Britanski desničarski listovi juče su poteze država poput Njemačke, Francuske, Španije i Italije nazvali „sramnim“ i „bezobzirnim“.
Kritike su se čule i u Briselu. Silvam Žiro, šef odsjeka za zdravstvene sisteme u Direktoratu za opšte zdravlje i bezbjednost hrane u Evropskoj komisiji izrazio je nezadovoljstvo na Tviteru. „Koja je svrha naučnih institucija i SZO ako se odluke o vakcinama donose na političkim osnovama“, napisao je Žiro.
„Opiranje savjetima naučnika sada djeluje kao dobra pozicija za političare“, dodao je.
Ovo je drugi put da se evropske države mimoilaze u stavovima sa Evropskom medicinskom agencijom oko AstraZenekine vakcine, podsjeća „Politiko“.
Nakon što je vakcina u januaru odobrena u EU, mnoge države - uključujući Njemačku, Italiju, Irsku, Holandiju, Francusku, Švedsku u Poljsku - ograničile su njenu upotrebu na mlađe odrasle osobe, tvrdeći da nema dovoljno podataka o uticaju vakcine na starije osobe. Te odluke su protivne zaključicima EMA, koja je saopštila da je vakcina bezbjedna i efikasna za sve starije od 18 godina.
Sada, kada su mnoge EU države privremeno obustavile imunizaciju vakcinom AstraZeneka, naučnici preisputuju logiku koja stoji iza tog poteza.
Sajmon Klark, mikrobiolog na Univerzitetu u Redingu, kazao je da je „bezobzirno“ obustaviti vakcinaciju. „Stalno čujem da je odluka o suspendovanju donijeta iz krajnjeg opreza“, kazao je on za Dejli mejl.
„Međutim, radi li se tu zaista o oprezu“, upitao je.
Piter Openšo, profesor eksperimentalne medicine na Imperijalnom koledžu u Londonu za BBC je kazao da je odluka o privremenoj obustavi vakcinacije „čudna” i katastrofalna za Evropu koja ionako zaostaje u procesu imunizacije stanovništva.
Openšo smatra da je obustava vakcinacije dijelom rezultat straha od prebacivanja odgovornosti. „Plaše se da bi ih ukoliko ne pauziraju imunizaciju, kasnije mogli optužiti da snose krivicu“.
Ambasador EU u velikoj Britaniji Žoao Vale de Almeida, istakao je da se radi o postupcima pojedinačnih vlada, a ne stavu EU.
„Kada se pojavi sumnja, onda preovlada princip predostrožnosti“, kazao je on za BBC.
List „Gardijan“ navodi da je na odluke vlada o obustavi vakcinacije uticalo više faktora. Prije svega, niko ne može sa apsolutnom sigurnošću odbaciti mogućnost pojave rijetkih neželjenih efekata na osnovu testiranja u kojima su učestvovale desetine hiljada ljudi. Takav problem je postojao tokom pandemije svinjskog gripa 2009. Kasnije je utvrđeno da jedna od 55 000 vakcina pod nazivom „pandemriks“ izaziva poremećaj sna, narkolepsiju kod djece. Smatra se da u Britaniji oko 100 osoba pati od tog stanja, zbog kojeg nekontrolisano zaspu tokom dana.
Vlade, za razliku od naučnih tijela, moraju da uzmu u razmatranje i druge stvari osim dokaza, ističe „Gardijan“. Oni brinu o povjerenju javnosti - u vakcine ali takođe i u način na koji se vlada i nadležni organi postupaju u kriznim situacijama. Francuska na primjer generalno ima veliki problem kada je u pitanju vakcinacija. U toj zemlji postoji duga istorija nepovjerenja javnosti prema farmaceutskim kompanijama, što je dovelo do debakla oko vakcina za svinjski grip. Francuska je kupila milione doza, koje su građani odbili. U toj zemlji je niska i stopa imunizacije djece MMR vakcinom.
List „Mond“ je juče u uredničkom komentaru objavio da se uspjeh kampanje vakcinacije „zasniva na efikasnosti vakcine jednako kao i na povjerenju koje ona uliva“, i da je ovaj drugi uslov „ozbiljno uzdrman“ kada je u pitanju AstraZeneka. U ovoj fazi „uzročna veza između vakcina i formiranja krvnih ugrušaka kod nekolicine pacijenata što može dovest do ozbiljnih komplikacija je samo hronološka“, navodi „Mond“, ali ističe da te slučajeve treba temeljno ispitati.
U slučaju obustave upotrebe AstraZenekine vakcine, pojedine vlasti su reagovale u skladu sa preporukama nacionalnih regulatornih agencija.
U Njemačkoj i Danskoj, gdje su zabilježeni slučajevi fatalnog zgrušavanja krvi, agencije su jasno stavile do znanja da je preporučila privremenu obustavu i da će uslijediti istrage.
„Politiko“ međutim ističe da se nijesu sve nacionalne regulatorne agencije podržale odluku vlasti o suspendovanju AstraZenekine vakcine. U Italiji, gdje je juče nastao haos zbog otkazivanja termina za vakcinaciju, medicinska regulatorna agencija naglasila je da je vakcina bezbjedna i uperila prstom u političare zbog prekida programa vakcinacije.
„Došlo je do suspenzije jer se nekoliko evropskih država, uključujući Njemačku i Francusku, odlučilo za prekid vakcinacije... kako bi sproveli istrage“, kazao je za Rojters Nikola Magrini, generalni direktor italijanske medicinske regulatorne agencije AIFA. „To je politički izbor“.
Italija se odlučila na privremenu suspenziju nakon što je premijer Mario Dragi u ponedjeljak razgovarao sa njemačkom kancelarkom Angelom Merkel, nakon čega je shvatio da Italija „više ne može da čeka“, prenijela je „Republika“.
Dok evropski lideri postupaju sa „krajnjim oprezom“, britanski premijer Boris Džonson uvjerava javnost da je vakcina bezbjedna i da nema razloga za prekid programa imunizacije bilo kojom vakcinom. „Britanija ima jednu od najstrožih i najiskusnijih regulatornih agencija na svijetu“, istakao je Džonson.
„Gardijan” ističe da bi snabdijevanje takođe moglo biti jedan od faktora za odluku o suspenziji u većini država EU. List navodi da u Britaniji ima dovoljno zaliha vakcina AstraZeneke. U Evropi međutim to nije slučaj. AstraZeneka je ponovo saopštila da će isporučiti znatno manje vakcina nego što je prvobitno predlagala. Usljed toga suspendovanje vakcinacije u Evropi je mnogo lakše budući da vakcine AstraZeneka ionako nema u velikim količinama.
Usljed nestašica vakcina u Evropi, vrlo je vjerovatno da će ruski Sputnjik V, čiji su proizvođači postigli dogovore o proizvodnji u Italiji, Njemačkoj, Francuskoj i Španiji, dobiti značajniju ulogu u programu imunizacije nego što se to ranije mislilo. Međutim, dok EMA odobri Sputnjik mogle bi proći nedjelje pa čak i mjeseci, a veliki dio Evrope je na udaru trećeg talasa pandemije koji rezultira novim žrtvama i zaključavanjima.
Dragi i Makron čekaju zeleno svjetlo od EMA
Italijanski premijer Mario Dragi kazao je juče da su komentari Evropske medicinske agencije o vakcini AstraZeneke ohrabrujući.
EMA je juče saopštila da istražuje izvještaje o 30 neuobičajenih slučajeva krvnih poremećaja kod osoba koje su vakcinsane i da će zaključke saopštiti sjutra. Međutim, šefica EMA Emer Kuk kazala da ne vidi razlog za promjenu preporuka kada je u pitanju AstraZeneka, jedna od četiri vakcine koju je ova agencija odobrila. „Koristi i dalje nadmašuju rizike, ali ovo su ozbiljne bojazni i potrebna je ozbiljna i detaljna naučna evaluacija“, kazala je Kuk na konferenciji uza novinare.
Dragi je juče razgovarao sa francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom i dvojica lidera su se dogovori da „brzo“ ponovo krenu sa vakcinacijom ukoliko EMA da zeleno svjetlo u četvrtak. „Preliminarno saopštenje EMA je pozitivno“, navodi se u saopštenju iz Dragijevog kabineta.
Bonus video:
