U istraživanjima javnog mnjenja pred izbore za Bundestag 26. septembra, njegova stranka, SPD, trenutno je tek na trećem mjestu, iza CDU/CSU i Zelenih. Pa ipak, kandidat SPD za kancelara nastupa borbeno: „Želim da postanem kancelar, o tome se radi”, rekao je Olaf Šolc u intervjuu koji su vodili glavna urednica DW Manuela Kasper-Kleridž i novinar Džafar Abdul Karim.
Da bi se to dogodilo, porast popularnosti SPD-a morao bi da se nastavi i samo ako Socijaldemokrate prestignu Zelene, Šolc bi mogao da stekne pravo da sastavlja vladu.
„Važno je da imate jasne principe”, kaže kandidat SPD-a. „Jedan od mojih principa je, na primjer, da sam veoma posvećen njemačkoj odgovornosti u okviru transatlantskog partnerstva sa NATO.“
Vlada sa Ljevicom? Radije ne
Šolc ne pominje NATO bez razloga – a to u velikoj mjeri ograničava mogućnost formiranja vlade. Matematički gledano, a prema posljednjim istraživanjima javnog mnjenja, moguće je formirati vladajuću koaliciju koju bi činili SPD, Zeleni i Ljevica. Ali, Levica smatra da je NATO anahronizam i želi da Alijansu ukine.
U svakom slučaju, za Šolca je važno da „nikakvo formiranje vlade uz pomoć Alternative za Njemačku (AfD)“ za SPD nije opcija. I drugo, kaže Šolc, „vjerujem da moramo da natjeramo CDU i CSU da se odmore u opoziciji.“
Vakcina za cijeli svijet
Buduću vladu Njemačke očekuju mnogi problemi, prije svega dalji tok pandemije korone. Berlin će do kraja 2022. godine uložiti 400 milijardi eura u borbu protiv ekonomske štete izazvane pandemijom. S uspjehom, naglašava Šolc, aktuelni ministar finansija i vicekancelar. „Vidimo da sada imamo dobar rast“.
Situacija je u mnogim drugim zemljama znatno lošija – pandemija je dramatično pogoršala društvenu nejednakost. Njemačka ima odgovornost za svet i shvata to ozbiljno, naglašava Šolc. Proizvodne kapacitete trebalo bi proširili tako da „na raspolaganju bude dovoljno vakcina“. Osim toga, milijarde su stavljene na raspolaganje međunarodnim institucijama kako bi se u nabavci vakcina podržale najsiromašnije zemlje. „Ne nedostaje spremnosti da se dâ novac.“
Koga deportovati?
Još jedan izazov za buduću vladu Njemačke biće i odnos prema migrantima i izbjeglicama. Olaf Šolc o tome ima jasno mišljenje: „Postoje jasna pravna pravila u pogledu toga ko može ovdje da zatraži zaštitu – naime, ako postoje dovoljni razlozi za bjekstvo“. I ne može svako ko je pobjegao da ostane u Njemačkoj, što posebno važi za kriminalce i zločince. „Neko ko počini teške zločine ne može da računa da će moći ovdje da ostane“.
Šolc trenutno ne vidi mogućnost za repatrijaciju više od 800.000 izbjeglica iz Sirije. S obzirom na to, „najvažniji zadatak“ je, smatra, obezbijediti da se oni uključe u život u Njemačkoj. Svako od njih mora da dobije mogućnost da stekne dobro obrazovanje, da se zaposli i da ima sve druge mogućnosti za integraciju.
Ali Berlin snosi odgovornost i za izbjeglice koje nisu u Njemačkoj. „S moje tačke gledišta, imamo odgovornost i za izbjeglice koje su pronašle zaštitu na drugim mjestima u svijetu, često i u zemljama kojima se ne upravlja onako kako mi u Njemačkoj zamišljamo da bi trebalo. Za njih se prije svega mora obezbijediti bezbjednost i zaštita“.
Nova politika prema Istoku
Posebna tema u intervjuu za DW bila je Rusija. Kakav bi stav Olaf Šolc zauzeo prema Vladimiru Putinu ukoliko bi postao kancelar?
Uvijek je bilo razgovora s Rusijom, odgovara Šolc. Međutim, što se tiče kolektivne bezbjednosti, „ispravno je da Njemačka deluje zajedno sa drugima“. Evropa i Rusija bi morale da se vrate kriterijumima Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS). „To podrazumijeva i jasnu izjavu da smo posvećeni tome da granice u Evropi ne treba više nasilno da se pomjeraju.“
„Potrebna nam je nova politika prema Istoku“, naglašava Šolc. A Rusija mora da prihvati „da se primjenjuje vladavina prava, a ne pravo najjačih“.
Bonus video:
