Ruski predsjednik Vladimir Putin je jučerašnjom odlukom da prizna nezavisnost odmetnutih regiona na istoku Ukrajine “sahranio” mirovni sporazum od 2014-15. iz Minska, koji su donedavno sve strane, uključujući i Moskvu, smatrale najboljim rješenjem za aktuelnu krizu koja prijeti da izazove najveći rat u Evropi posljednjih decenija.
Putin je odluku saopštio u dugom televizijskom obraćanju u kojem je govorio o istoriji od Osmanskog carstva do nedavnih tenzija zbog širenja NATO-a na istok.
”Smatram neophodnim da donesem odluku koja je trebalo da bude donijeta davno - da odmah priznam nezavisnost i suverenitet Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike”, kazao je Putin.
Odluka o priznanju separatističkih regina Donjeck i Lugansk - koji se zajedno nazivaju Donbas - iznenadila je pojedine analitičare, koji su kazali da bi tim potezom Putin sebe zapravo mogao lišiti određenog uticaja nad Ukrajinom.
”Nijesam mislio da će doći do ovoga. I dalje ne vidim šta misle da dobiju priznanjem nezavisnosti Donbasa”, kazao je za “Gardijan” Sem Grin, direktor Ruskog instituta na Kings koledžu u Londonu. “Putin od odmetnutih regiona ima veću korist dok su zvanično dio Ukrajine nego van nje”.
Sa druge strane “Njujork tajms” ističe da se granice koje su zacrtali lideri proruskih separatističkih regiona u Ukrajini protežu izvan teritorije koja je sada pod njihovom kontrolom, i zalaze u teritoriju koja je pod kontrolom ukrajinske vojske. To znači da bi lideri samoproglašene Narodne Republike Donjeck i Narodne Republike Lugansk mogli tražiti vojnu pomoć od Rusije kako bi te oblasti stavili pod svoju kontrolu. Ovakav scenario i ulazak ruske vojske u Donbas na poziv separatista u razgovoru za Rojters prošlog mjeseca pomenuo je i ruski poslanik i nekadašnji politički lider Donjecka Aleksandar Borodaj. U tom slučaju otvoreni vojni konflikt između Rusije i Ukrajine bio bi gotovo izvjestan, navodi britanska agencija.
Pojedini analitičari smatraju da je priznanje nezavisnosti Donjecka i Luganska, ukoliko ne dođe do eskalacije nasilja i širenja zauzete teritorije, svojevrstan kompromis koji Rusiji omogućava da spasi obraz, a Zapadu da izbjegne veliki rat.
”U ovoj varijanti svi će moći da odahnu. Rusija će spasiti obraz, a Zapad će izbjeći rat, osim ukoliko ne bude pokušaja za širenje teritorije. U tom slučaju doći će do sankcija, ali one neće biti tako oštre kao što je najavljivano”, smatra politički analitičar Vladimir Slatinov i dodaje da puno toga zavisi i od reakcije Ukrajine.
Tokom jučerašnjeg sastanka, koji je prethodio odluci o priznjanju odmetnutih regiona, Putin i njegovi savjetnici su se obrušili na ukrajinsko ruskovodstvo. “Ako pričamo o situaciju koja se odvija oko Donjecka i Luganska, onda je potpuno jasno da Ukrajina u principu nema nikakve koristi od tih teritorija”, kazao je u izlaganju bivši predsjednik Rusije, Dmitrij Medvedev.
”Gardijan” navodi da je pažljivo osmišljenim sastankom koji je prenošen na televiziji, Putin zapravo pred ruskom javnošću pravdao odluku za priznanje nezavisnosti ove dvije teritorije koje nijesu privlačne i ne posjeduju kulturološki značaj kao Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija pripojila 2014.
Donjeck i Lugansk su poznati po rudnicima uglja i teškoj industriji, a ekonomski su praktično propali od izbijanja rata 2014. Od tada, Ukrajina tvrdi da je u sukobima u tom regionu stradalo 15 000 ljudi. Rusija negira da je učestvovala u konfliktu, ali je pomagala separatiste na mnoge načine, uključujući tajnu vojnu podršku, finansijsku pomoć, pošiljke vakcina protiv kovida-19, a tamošnjem stanovništvu je izdala najmanje 800 000 ruskih pasoša.
Oba separatistička regiona zamijenila su ukrajinsku hrivnju ruskom rubljom kao zvaničnom valutom. Lokalne škole prate ruski nastavni program, a 12. juna se u toj oblasti obilježava Dan Rusije.
Ujedinjena Rusija, vladajuća partija koja podržava Putina, vodila je kampanju u Donbasu prije parlamentarnih izbora u septembru 2021. Mada je Kijev tu inicijativu odbacio kao “rusifikaciju”, Moskva je tvrdila da nema ništa neobično u tome da ljudi sa dvojnim ukrajinskim i ruskim državljanstvom glasaju na ruskim izborima.
Rojters podsjeća da je Rusija 2008, nakon kratkog rata sa Gruzijom, priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, dva odmetnuta regiona u toj zemlji. Pružila im je finansijsku podršku, tamošnjem stanovništvu ponudila rusko državljanstvo i na njihovoj teritoriji rasporedila hiljade vojnika.
Rusija je tada priznanje iskoristila kako bi opravdala vojno prisustvo u susjednoj bivšoj sovjetskoj republici u pokušaju da zauvijek spriječi težnje Gruzije za ulazak u NATO uskrativši joj punu kontrolu nad njenom teritorijom. Sličan scenario je primjenjiv i u Ukrajini, ističe britanska agencija.
Sa druge strane, navodi Rojters, jučerašnjim potezom Moskva preuzima odgovornost za dvije teritorije koje su razorene tokom osam godina rata i potrebna im je ogromna ekonomska podrška. Takođe, Kremlj će se naći na meti međunarodne osude zbog odustajanja od procesa iz Minska nakon što je dugo tvrdio da mu je posvećen.
Evropska unija je sinoć upozorila na sankcije u slučaju aneksije ili priznanja nezavisnosti separatističkih regiona.
”Ukoliko dođe do aneksije, biće sankcija, ukoliko dođe do priznanja nezavisnosti, ja ću staviti sankcije na dnevni red a ministri će odlučiti”, kazao je evropski šef diplomatije Žozep Borel.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sinoć je bila konkretnija i kazala da prizanje nezavisnosti Donbasa predstavlja “flagrantno kršenje međunarodnog prava kao i sporazuma iz Minska”. “Unija će reagovati sankcijama protiv onih koji su uključeni u ovaj nezakoniti čin”.
Britanski premijer Boris Džonson sinoć je takođe kazao da priznanje nezavisnosti dva regiona predstavlja kršenje međunarodnog prava, ali je na pitanje da li će uvesti sankcije Moskvi kazao da “treba sačekati da vidimo šta će se dešavati na istoku Ukrajine”.
Ranije ove nedjelje, američki i evropski zvaničnicio su kazali da se SAD i saveznici ne slažu u potpunosti oko toga kako će reagovati ukoliko Moskva pojača podršku proruskim separatistima.
Putin: Ukrajina je boljševička tvorevina
Govoreći o Ukrajini, u neobičajeno emotivnom govoru, Vladimir Putin je kazao da ta zemlja “nikada nije imala tradiciju istinske državnosti”.
”Modernu Ukrajinu je u potpunosti stvorila Rusija, da budem precizan, boljševici, komunistička Rusija. Taj proces je počeo odmah nakon revolucije 1917. godine”, kazao je ruski predsjednik.
”Kao rezultat boljševičke politike, nastala je sovjetska Ukrajina, koja se čak i danas sa dobrim razlogom može nazivati “Ukrajina Vladimira Iljiča Lenjina”. On je tvorac i arhitekta. To u potpunosti potvrđuju arhivska dokumenta”, kazao je ruski lider i dodao da sada “zahvalni potomci uništavaju spomenike Lenjinu u Ukrajini. “To oni nazivaju dekomunizacijom. Želite li dekomunizaciju? Dobro, to nam odgovara. Ali nema potrebe da se zaustavite na pola puta. Spremni smo da vam pokažemo šta prava dekomunizacija znači za Ukrajinu”, kazao je Putin.
Bonus video:
