Čak i ukoliko uspije da napuni svoja skladišta gasa, Evropu očekuje rizična zima, a vlade će morati da imaju pri ruci planove za štednju dok panično pokušavaju da obezbijede dodatne količine tečnog prirodnog gasa (LNG) kako bi išle u korak sa rapidnim smanjivanjem zavisnosti od ruskog goriva.
U međuvremenu, evropska domaćinstva skoro da nemaju predah od visokih cijena goriva koje su opteretile budžete, smanjile raspoloživi prihod i opteretile ekonomske prognoze, navodi Rojters.
Evropska unija ima za cilj da okonča zavisnost od ruskih fosilnih goriva do 2027. Međutim, Moskva je već prekinula snabdijevanje gasom Bugarske, Poljske, Finske, danskog snabdjevača Orsted, holandske firme Gastera i kompanije Šel za njemačke ugovore, pošto su svi oni odbili zahtjev Kremlja da plaćaju isporuke u rubljama.
Evropska unija sa njenih 27 članica, koja se tradicionalno oslanja na Rusiju za 40 odsto svojih potreba za gasom, ima za cilj da do novembra popuni 80 odsto kapaciteta skladišta gasa, koja su sada otprilike do pola popunjena, kako bi pregurala zimu kada količina gasa u skladištima obično ispunjava oko četvrtine potražnje.
Međutim, i dalje ostaje velika praznina koju treba popuniti iz drugih izvora, poput LNG-a, a ona će biti još veća ako Rusija prekine snabdijevanje i drugih evropskih kupaca, mada Moskva tvrdi da ispunjava svoje obaveze i ne vidi potrebu za prekidom snabdijevanja drugih klijenata.
Rast potražnje
"Potpuni prekid isporuka ruskog gasa nesumnjivo bi bio najgori scenario za Evropu ove zime budući da je malo vjerovatno da će taj kontinent moći da dođe do dovoljne količine zaliha od drugih proizvođača kako bi nadomjestila tako značajan poremećaj u snabdijevanju", kazao je za britansku agenciju Leon Izbicki, saradnik za evropski prirodni gas u kompaniji "Enerdži aspekts".
Za razliku od gasa koji se isporučuje cjevovodima, isporuka LNG-a može potrajati nedjeljama i zavisi od vremenskih uslova
I prije nego što je Rusija napala Ukrajinu u februaru, izazivajući energetsku krizu u Evropi, potražnja za gasom je rasla u periodu postpandemijskog oporavka. Tržište za LNG, u kojem dominiraju dugoročni ugovori, već je bilo zategnuto.
EU je pojačala kupovinu tečnog prirodnog gasa, povećavajući uvoz za oko 58 odsto u prvih pet mjeseci 2022. u odnosu na 2021, pošto su u Sjedinjenim Državama pojačani kapaciteti a Evropa je ponudila privlačne visoke cijene, pokazuju podaci kompanije Refinitiv.
Poremećaji u izvozu tečnog prirodnog gasa
Sjedinjene Države, veliki proizvođač LNG-a, obećale su da će pomoći Evropi dodatnim isporukama.
Međutim, Evropa ima ograničene kapacitete da primi LNG a, pojačavajući neizvjesnost, operator jedne od najvećih američkih fabrika za izvoz Friport LNG saopštio je juče da će im biti potrebno najmanje 90 dana da ponovo uspostave dio djelatnosti nakon eksplozije koja se dogodila prošle nedjelje.
"Ako Evropa uđe u zimu oslanjajući se samo na LNG zalihe, onda bi moglo postati čupavo", kazala je za Rojters Evanđelin Kukson, istraživačka analitičarka i meteorološkinja i brokerskoj kući Mareks.
Za razliku od gasa koji se isporučuje cjevovodima, isporuka LNG-a može potrajati nedjeljama i zavisi od vremenskih uslova.
Američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu saopštila je prošlog mjeseca da postoji 65% šanse da sezona uragana na Atlantiku bude iznad normalne, uključujući šest do 10 uragana.
Izbicki iz kompanije Enerdži aspekts kazao je da bi Evropa zahvaljujući gasu u skladištima mogla pregurati 2022. godinu čak i bez zaliha iz Rusije, ali da će se naći u problemu na zimu krajem 2023. zbog čega vlade još ne mogu da odlože planove za štednju.
Njemačka, koja se tradicionalno oslanjala na Rusiju za oko polovinu svojih potreba za gasom, već je predstavila planove za sistem aukcija kako bi pomogla u racionalizaciji upotrebe gasa u industrijama koje iziskuju veliku količinu energije u slučaju prekida snabdijevanja.
Francuska je implementirala mjere za ograničavanje zaliha gasa velikim potrošačima u slučaju nestašica.
Poljska, koja je već ostala bez ruskog gasa, pojačala je uvoz LNG-a, u maju je otvorila gasnu vezu sa Litvanijom i ima za cilj da ove godine otvori novi cjevovod do Norveške. Međutim, i dalje planira da u slučaju krize ograniči gas teškoj industriji kako bi domaćinstva i javne usloge bili snabdjeveni.
Ovakva vrsta racionalizacije nosi veliku ekonomsku cijenu. Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberga procijenio je da će ekonomska proizvodnja EU biti za dva odsto manja do kraja 2022. ako bi Rusija sada prekinula isporuke.
Gas ima udio od preko 20 odsto u ukupnoj energetskoj potrošnji EU, a koristi se za proizvodnju struje i ključnih proizvoda poput đubriva. U međuvremenu, rast cijena goriva već ima razorni domino efekat.
"Čak i bez embarga, visoke cijene gasa teško pogađaju potrošače, koji raspolažu sa manje novca za trošenje na druge proizvode i usluge", kazao je Šmiding.
Bonus video:
