Izvršno tijelo Evropske unije trebalo bi sjutra da predloži da Ukrajina postane formalni kandidat za članstvo u tom bloku, kažu diplomate i zvaničnici, što je značajan politički gest prema toj zemlji dok pruža otpor invaziji Rusije.
Međutim, za 27 lidera EU, koji bi trebalo da odobre preporuku Evropske komisije na samitu 23-24. juna, to bi moglo biti neprijatno suočavanje s istinom o neuspjehu šire politike proširenja tog bloka, ocjenjuje agencija Rojters.
Status kandidata za članstvo u EU, koji Ukrajina traži od revolucije 2014. u kojoj je zbačen nepopularni proruski predsjednik, bila bi prekretnica na njenom putu od bivše sovjetske republike ka razvijenoj ekonomiji u najvećem trgovinskom bloku u svijetu.
Status kandidata je "ispravno rješenje iz moralne, ekonomske i bezbjednosne perspektive", rekao je juče rumunski predsjednik Klaus Johanis u prisustvu francuskog kolege Emanuela Makrona u jednoj vojnoj bazi u Rumuniji.
Makron, Johanis, njemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi mogli bi posjetiti Kijev danas.
"Prije rata, imali ste par istočnoevropskih članica koje su govorile o mogućnosti da Ukrajina, Moldavija i Gruzija imaju evropski put, ali ste imali velike igrače koji su se uvijek kategorično protivili", rekao je jedan visoki diplomata EU.
"Ta filozofija se sada promijenila", rekao je taj diplomata.
Međutim, kako će i Moldavija i Gruzija vjerovatno dobiti status kandidata ako ispune određene uslove, junski samit u Briselu biće podsjetnik da se države EU ne mogu saglasiti oko toga da li da u blok prime druge zvanične kandidate - Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Tursku, piše Rojters.
Agencija prenosi ocjene pet diplomata i zvaničnika da cementiranje kandidature Ukrajine rizikuje nerealna očekivanja za zemlju koja je u ratu i pati od endemske korupcije.
Oni su takođe kazali da je to pitanje koje izaziva podjele u trenutku kada blok teži jedinstvu oko ekonomskih sankcija Rusiji. Istočne države snažno podržavaju ideju da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u EU, dok Francuska, Holandija, Danska, Belgija i Portugal imaju kontraargumente.
Neslaganje je vidljivo u diplomatskim notama u koje je Rojters imao uvid.
Cementiranje kandidature Ukrajine rizikuje nerealna očekivanja za zemlju koja je u ratu i pati od endemske korupcije
U danskom dokumentu se navodi: "Ukrajina još ne ispunjava u dovoljnoj mjeri kriterijume" o tome šta je potrebno za status kandidata u smislu demokratije, ljudskih prava, poštovanja manjina i vladavine prava. U dokumentu Litvanije piše: "Time što brane svoju zemlju, Ukrajinci brane evropske vrijednosti, slobodu i demokratiju."
Jedan visoki ukrajinski zvaničnik izjavio je za Rojters da su Danska i ostale države postavile uslove koje bi Ukrajina trebalo da ispuni, iako to nisu pravno obavezujući standardi EU.
Taj zvaničnik je rekao da bi pozitivna odluka "dala snažan moralni podstrek ukrajinskom narodu. To im je zaista potrebno".
Francuska, Holandija i Danska takođe kažu da ukoliko se EU, ionako spora u donošenju odluka - ne reformiše, prestaće da funkcioniše ako primi nove članice.
Makron je prošlog mjeseca predložio "evropsku političku zajednicu" koja bi stvorila novu strukturu i omogućila tješnju saradnju s državama koje teže članstvu u EU. Ta inicijativa je iznervirala Ukrajinu i neke istočne i baltičke države, koje su je doživjele kao pokušaj odgađanja proširenja.
Podrška Ukrajinaca pridruživanju EU porasla je na 91 odsto u martu, sa 61 odsto u decembru
Francuska je svoj predlog proslijedila članicama EU. Francuski zvaničnici insistiraju da to nije alternativa članstvu, a Pariz lobira kod istočnih i baltičkih država povodom te ideje, piše Rojters.
"Stvarnost je da će u svjetlu rata, svim državama možda trebati tješnja saradnja s EU jer sada postoje krupni problemi koji ih muče", rekao je jedan diplomata. Drugi je upozorio na rizik od stvaranja čekaonice za EU za Ukrajinu.
Ukrajina je prije rata po korupciji bila na dnu liste "Transparensi internešnala" - na 122. mjestu od 180 zemalja. Podrška Ukrajinaca pridruživanju EU porasla je na 91 odsto u martu, prema istraživanju Rejting grupe, sa 61 odsto u decembru.
Čak i ako bude odobren, proces do punopravnog članstva traje godinama i bilo koja država članica može staviti veto. Hrvatska se posljednja pridružila bloku i njen proces pristupanja je trajao 10 godina, do formalnog prijema 2013.
Bonus video:
