Ukrajinska agencija za nuklearnu energiju kaže da su ruske rakete oštetile deo ogromne nuklearne elektrane pod kontrolom Rusa, u najnovijem od niza incidenata koji su uznemirili vlasti širom sveta.
Nije došlo do curenja radijacije, ali ukrajinska agencija Energoatom kaže da su jedinica azot-kiseonika i dalekovod visoke voltaže oštećeni u elektrani u Zaporožju, najvećoj u Evropi, u jugoistočnoj Ukrajini.
Šef agencije za nuklearnu energiju Ujedinjenih nacija Rafael Grosi ranije je upozorio da je elektrana „potpuno van kontrole", dok su zvaničnici koje su postavili Rusi za ranije granatiranje okrivili Ukrajinu.
„Prekršen je svaki princip nuklearne bezbednosti. Ulozi su ekstremno ozbiljni i ekstremno visoki i opasni", dodao je Grasi.
Evo šta znamo o situaciji u nuklearnoj elektrani i koliko potencijalno opasna ona može da bude.
- Rat u Ukrajini - kakav je rizik od nuklearnog oružja
- Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal - koliko oružja ima i čemu ono služi
- Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje
Šta se dešava u nuklearnoj elektrani?
Rusija je zauzela nuklearnu elektranu u Zaporožju početkom marta, u drugoj nedelji otvorene invazije.
Borbe ukrajinskih i ruskih snaga približile su se elektrani, nadomak grada Energodara, a jedna od zgrada elektrane zapalila se izazvavši zabrinutost širom Evrope.
Elektrana ima šest vodenih reaktora pod pritiskom i nekoliko skladišta radioaktivnog nuklearnog otpada.
U to vreme ukrajinski član osoblja je tvrdio da se elektrana „granatira direktno" i da je jedan od reaktora oštećen.
Požar u kompleksu je na kraju ugašen, ali je posle incidenta sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti UN-a, na kojoj su SAD i Velika Britanija osudile granatiranje elektrane.
Čak je i Kina, zemlja koja inače retko kritikuje Rusiju, rekla da je zabrinuta za nuklearnu bezbednost.
Rusija je odgovorila optuživši „ukrajinske sabotere" za izazivanje požara.
Od sredine jula, zabrinutost za bezbednost elektrane u Zaporožju se povećala kad su ruske snage optužene za otvaranje vatre iz oblasti blizu postrojenja.
Gradonačelnik Nikopolja pod ukrajinskom kontrolom Aleksandar Sajuk rekao je za Njujork tajms da Rusi redovno granatiraju ovaj grad.
„Kriju se tamo u elektrani", rekao je on, „da ne bi mogli biti napadnuti."
Ukrajina je pokušala da odgovori izvršivši ciljane napade takozvanim „kamikaze dronovima", ali njihove snage ne mogu da koriste višecevne raketne sisteme koje su nedavno dobile od zapadnih država zbog rizika od pogađanja nuklearnih reaktora.
Viši direktor nevladine organizacije Inicijativa protiv nuklearne pretnje Nikolas Rot rekao je za BBC Njuz na ruskom da je ova situacija bez presedana.
„Vidimo nešto što do sada nismo videli nikada tokom vojnih operacija", kaže on.
„Rusija koristi nuklearno postrojenje kao štit."
Pogledajte video:
Šta je najgore što može da se desi?
Najočigledniji rizik od pogađanja jednog od reaktora granatom ili raketom je da će šteta biti načinjena na jednoj od spoljnih zaštitnih omotača.
Reaktori su pravljeni tako da izdrže određeni nivo spoljnog pritiska ili oštećenja, ali ne i direktan udarac bojeve municije.
Ako omotač ili sistem za hlađenje reaktora budu oštećeni, gotovo će sigurno doći do curenja radijacije.
Postoji rizik i od nuklearne ili hidrogenske eksplozije.
„Ako raketa pogodi jedan od reaktora, curenje radijacije koje bi usledilo imalo bi posledice po Evropu, Krim koji je anketirala Rusija, i, naravno, po čitavu Ukrajinu", kaže Olja Košarna, nezavisna ukrajinska stručnjakinja za nuklearnu energiju.
Ruski fizičar Andrej Ožarovski, specijalizovan za bezbedno uklanjanje nuklearnog otpada, objašnjava da ukoliko dođe do incidenta u nuklearnoj elektrani u Zaporožju, to bi izazvalo oslobađanje ogromne količine radioaktivnog Cezijuma-137, nusproizvoda nuklearne fisije poznatog po sposobnosti da putuje vazduhom na velike udaljenosti.
Širenje Cezijuma-137 imalo bi potencijalno katastrofalne posledice po ljudsko zdravlje, a moglo bi i da izazove kontaminaciju poljoprivrednog zemljišta što bi uticalo na žetve godinama u budućnosti.
U zavisnosti od vremenskih prilika i pravca i snage vetra, mogle bi da budu pogođene čak i udaljenije zemlje.
Pored reaktora, rizik predstavljaju i skladišni prostori za nuklearni otpad u samoj elektrani u Zaporožju.
Kad bi oni bili pogođeni raketom ili granatama, namerno ili slučajno, to bi imalo opasne posledice, kažu nuklearni stručnjaci.
- Ko može da ima nuklearno naoružanje
- Nuklearne greške koje su umalo izazvale Treći svetski rat
- Izgubljene nuklearne bombe koje niko ne može da pronađe
Šta može da uradi međunarodna zajednica?
Gađanje nuklearnih elektrana je zabranjeno Ženevskom konvencijom.
Prema Protokolu 1 Ženevske konvencije iz 1949. godine, zabranjeni su napadi na brane, nasipe i nuklearne elektrane, ako od poplavljivanja ili radioaktivnosti može da dođe do „teških" civilnih gubitaka.
Istovremeno, nuklearna elektrana može da postane legitimna meta napada ako se koristi u vojne, umesto u civilne svrhe.
Slični propisi važe za vojne mete smeštene blizu opasne infrastrukture. Napadi na takve mete se obeshrabruju.
Ukrajina je zatražila od međunarodne zajednice da „zatvori nebo" iznad nuklearne elektrane u Zaporožju, što znači da obezbedi protivvazdušnu odbranu koja može da spreči bilo kakav direktan pogodak postrojenja.
Ali malo je verovatno da će do toga doći jer zemlje koje podržavaju Ukrajinu strahuju da bi Rusija to mogla da protumači kao direktno uplitanje u sukob.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
