Francuska vlada je pokrenula potpunu reviziju pristupa Evropske unije (EU) jačanju njene industrije, nudeći sveobuhvatnu strategiju “Made in Europe” (proizvedeno u Evropi) za suzbijanje poplave američkih subvencija, prema dokumentima u koja je portal “Politiko” imao uvid.
U pismu od 9. januara, francuska vlada poziva EU da ubrza proizvodne ciljeve, olabavi pravila o državnoj pomoći, uspostavi fond za vanredne situacije i mobiliše instrumente za odbranu trgovine - sve to u reakciji na američki Zakon o smanjenju inflacije, koji obuhvata 369 milijardi dolara za podršku zelenim industrijama.
Dvadesetsedmočlani blok strahuje da bi američki plan sa izdašnim poreskim olakšicama mogao odvući preduzeća EU i dovesti u nepovoljan položaj evropske kompanije, od proizvođača automobila do proizvođača zelene tehnologije.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u decembru rekla da će EU prilagoditi pravila o državnoj pomoći kako bi spriječila da američki paket izazove egzodus investicija.
Francuski predsjednik Emanuel Makron se ranije ovog mjeseca založio da blok postigne napredak u strategiji “Made in Europe”. “Politiko” navodi da je ova kampanja postala tačka trvenja unutar EU - dok brojne zemlje u teoriji podržavaju nastojanje Francuske, malo je slaganja oko toga kako bi to trebalo postići.
Ciljevi proizvodnje
U pismu francuskog generalnog sekretarijata za evropske poslove navodi se da bi EU trebalo da osmisli nove proizvodne ciljeve “za smanjenje naše zavisnosti” u osjetljivim sektorima.
“Veoma konkretno, Unija bi sebi trebalo da postavi proizvodne ciljeve koje treba postići do 2030. godine”, na osnovu modela nacrta zakona o čipovima, navodi se u pismu.
Zakon o čipovima je dio širih napora EU da osigura da Evropa ne mora da se oslanja na zemlje poput Kine za proizvode koji pokreću modernu tehnologiju. Blok takođe ubrzano preispituje način na koji nabavlja energente nakon ruskog rata u Ukrajini.
U pismu se navodi da EU mora da krene u “reforme kako bi pojednostavila i ubrzala procedure za izdavanje dozvola za postavljanje novih proizvodnih lokacija”, kao i potpunu reformu tržišta energije, što bi moglo da pomogne kompanijama u donošenju odluka o proizvodnji i investicijama.
Pomoć države
Evropska komisija je takođe trenutno u procesu revizije pravila o hitnoj državnoj pomoći, koja su prošla niz ponavljanja od početka pandemije i rata u Ukrajini.
”Politiko” piše da EU tradicionalno nije voljna da ponudi državnu pomoć osim u najekstremnijim okolnostima. Međutim, Francuska u pismu navodi da bi EU trebalo da se upusti u “ciljanu podršku - putem subvencija ili poreskih kredita - u ograničenom broju sektora”.
”Ovi mehanizmi mogu imati oblik poreskih olakšica (poreskih kredita) ili direktnih subvencija usmjerenih na strateške sektore”, navodi se u pismu.
Evropska komisija je od država članica zatražila da iznesu predloge o ublažavanju pravila o državnoj pomoći
Ti sektori bi, kažu Francuzi, mogli uključivati fotonaponsku opremu, baterije, vodonik i kritične materijale. U pismu se takođe predlaže da se ublažavanje ovih pravila o državnoj pomoći okonča tek 2030. godine. Dodaje se da bi određena mala i srednja preduzeća trebalo da budu izuzeta od ograničenja državne pomoći, posebno ako su uključena kao partneri u program EU Važni projekti od zajedničkog evropskog interesa (IPCEI).
Evropska komisija je u petak zatražila od država članica da do 25. januara iznesu predloge za ublažavanje pravila o državnoj pomoći. Komesarka EU za zaštitu konkurencije Margret Vestager predložila je novi okvir državne pomoći koji bi pomogao u suprotstavljanju “hitnim” izazovima koje je stvorio nalet zelenih subvencija SAD.
Potreban nam je snažan evropski odgovor”, rekla je Vestager u pismu državama članicama u koje je Rojters imao uvid.
Šefica EK Fon der Lajen želi da sakupi predloge do februarskog samita.
Investicioni fond
Francuska takođe predlaže osnivanje fonda za hitne slučajeve, podržan novcem iz paketa EU za oporavak nakon pandemije, kao i iz REPowerEU - finansijskog okvira bloka za širenje investicija dalje od ruskih fosilnih goriva.
U pismu se preporučuje preraspodjela 365 milijardi eura “koji još nisu isplaćeni kao prioritet u sektore od strateškog značaja za evropsku industriju” i dodaje da bi od 221 milijarde eura kredita koji su ostali za dodjeljivanje, zemlje EU “trebalo da budu u mogućnosti da daju prioritet strateškim evropskim industrijskim sektorima”.
Fond za vanredne situacije trebalo bi da bude operativan prije kraja 2023. godine, navodi se u pismu.
Francuzi su, međutim, oprezni kako bi osigurali da novi priliv državne pomoći ne razbije jedinstveno tržište EU. Strahuje se da bi popuštanje pravila o državnoj pomoći moglo ponuditi prednost bogatijim članicama EU. Da bi se to spriječilo, u pismu se predlaže ponavljanje panevropskog instrumenta SURE, koji je na početku pandemije nudio državama povoljne kredite.
Odbrana trgovine
Kako bi se očuvala ispavnost pravila konkurencije na međunarodnom planu, u pismu Francuske se zaključuje se da “trgovinska strategija EU treba da bude više artikulisana oko odbrane evropskog jedinstvenog tržišta”. U tom cilju Komisija bi trebalo da koristi instrumente trgovinske odbrane kako je navedeno u pravilima Svjetske trgovinske organizacije, navodi se u pismu.
Očekuje se da Ursula fon der Lajen 1. februara predoči državama EU svoja razmišljanja o odgovoru na napore SAD. To pitanje bi trebalo da ima centralno mjesto na samitu lidera EU zakazanog za 9. i 10. februar.
Ključna uloga “šerifa” EU
”Politiko” je ove sedmice objavio da komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton obilazi prijestonice EU kako bi pridobio podršku za planove zaštite evropske industrije od preskupih energenata, američkih subvencija i “naivnih” pobornika slobodne trgovine u EU.
Breton igra ključnu ulogu u prikupljanju industrijske i političke podrške za sveobuhvatne planove za unapređenje čiste tehnologije, obezbjeđivanje ključnih sirovina i reviziju pravila EU o podršci vlade za koja smatra da su prespora da bi pomogla kompanijama.
”Naravno da postoji otpor. Moj posao je upravo da ih sve uskladim”, rekao je za francusku televiziju ove nedjelje o svojim januarskim sastancima sa španskim, poljskim i belgijskim liderima povodom inicijative industrijske politike koja bi mogla biti prekretnica u tome do koje mjere će evropske vlade finansirati kompanije.
”Tijeri Breton ne voli da ga nazivaju protekcionistom, ali je njegova najnovija misija da zaštiti Evropu od svog transatlantskog saveznika”, piše briselski portal.
Francuz se čak nametnuo kao “šerif” bloka protiv džinova iz Silikonske doline, upozorivši milijardera Ilona Maska da će regulatori zauzeti oštar stav protiv bilo kakvog popuštanja politike Tvitera.
“U Evropi će ptica letjeti po našim EU pravilima”, poručio je Breton kada je Mask preuzeo Tviter.
Bonus video:
