U Tbilisiju se na svakom koraku može vidjeti da građani Gruzije nisu ni zaboravili, niti oprostili Rusiji to što i 15 godina nakon rata drži dobru petinu teritorije njihove zemlje pod okupacijom. „Rusija je teroristička država“, stoji kao veliki grafit na jednom zidu, a svuda su okačene i zastave Ukrajine. Gruzijci izražavaju solidarnost s Ukrajinom, jer su i sami doživjeli rat s Rusijom.
Ali, u politici te države na južnom Kavkazu više nema tako jasnog stava prema Putinovoj agresiji. Upravo je u Gruziju pobjeglo mnogo Rusa od poziva u vojsku, a granični prelaz prema Rusiji prepun je kamiona koji preko Gruzije zaobilaze međunarodne sankcije.
"Društvo je potpuno podijeljeno“, kaže sociolog Iago Kačkašvišvil. „Većina građana želi u EU, ali mnogi teško mogu da razumiju da je do članstva veoma dugačak put.“ Gruzija već godinama čeka na status kandidata.
Gostoljubivost – i Rusima?
Podjela se vidi i u političkom vrhu zemlje: predsjednica Salome Zurabišvili stalno ponavlja da je ponovno približavanje Gruzije i Rusije „neprihvatljivo sve dok ona nastavlja agresiju protiv Ukrajine i drži pod okupacijom naša područja“. Taj stav su podržali američko ambasada u Tbilisiju i Evropska unija.
Ali, premijer i lider vladajuće stranke „Gruzijski san“ Irakli Garibašvili je pragmatičan. S jedne strane, on je u utorak povodom 15. godišnjice izbijanja gruzijsko-ruskog rata (8. avgust) ponovo zatražio povlačenje ruske vojske iz gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije.
A s druge, on se zalaže za ekonomske veze s moćnim susjedom. U maju ove godine su, prvi put nakon 2019, ponovo uvedene direktne avio-linije između te dvije zemlje, a Moskva je ukinula vize za gruzijske državljane.
Nedavno je u gruzijsku luku Batumi pristao ruski kruzer s turistima koji je stigao iz Sočija. Opozicija je tamo zbog toga organizovala proteste, na što je Garibašvili optužio opozicione stranke za „podizanje napetosti“, te izjavio da „kod par turista ne može biti riječ o novoj invaziji Rusije“.
„Ako u Gruziju prestanu da dolaze ruski turisti, zemlja gubi milijardu dolara godišnje“, upozorio je premijer. Konačno, Gruzija i jeste poznata po svom gostoprimstvu, prirodnim ljepotama i odličnoj kuhinji, a gosti iz susjedne zemlje bitno doprinose prihodu Gruzije.
Marioneta bivšeg premijera i tajkuna
No, za lidera opozicionog „Udruženog nacionalnog pokreta“ Levana Habeišvilija, stvari su jasne: ova vladajuća garnitura je samo marioneta bivšeg gruzijskog premijera i tajkuna Bidzine Ivanišvilija koji je u Gruziji stvorio „ruski režim“. A sva obećanja o blagostanju u zemlji brzo se izjalove: prosječna plata je oko 1.200 larija – nekih 400 eura. Zvanično je nezaposlenih 13 odsto, ali sociolog Kačkašvišvil procjenjuje da je taj broj u stvari bar dvostruko veći.
Rusija za Gruziju nije važna samo zbog turista: komšije dobro znaju i za gruzijsko vino, a nađe se način i da preko Gruzije u Rusiju dospije roba koja zbog sankcija ne smije da se izvozi u tu zemlju. Kačkašvišvil kaže da je gruzijska vlada teoretski još uvijek na putu evropskih integracija, „ali ne čini ništa za nekakav evropski kurs, već sve više postaje proruska“. Ova vlada tvrdi da Gruzija „od Evrope nema šta da nauči“.
„Stalno se ističu nacionalistički trendovi, a rukovodstvo se stalno poziva na našu tradiciju i istoriju, i našu prastaru civilizaciju“, kaže Kačkašvišvil.
Hoće, ali ne čini ništa za EU
Konkretno, to znači da Tbilisi gotovo ništa ne čini kako bi ispunio katalog reformi koje su uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU: od oblasti ljudskih prava, pa sve do pravosuđa gdje je situacija najgora. „Naše pravosuđe je potpuno korumpirano i služi samo interesima politike“, kaže Kačkašvišvil.
Istog je mišljenja i opozicioni političar Giga Bokerija, bivši čelnik nacionalnog Savjeta bezbjednosti u međuvremenu uhapšenog bivšeg predsjednika Sakašvilija. „Kod nas se danas Zapad demonizuje. Vladajuća stranka se ponaša kao da postoji samo jedan izlaz: biti dobar s Rusijom ili rizikovati novi rat.“ Bokerija s druge strane misli ovako: „Ne može biti nikakvog dogovora s Putinom ako želimo da kao zemlja zadržimo svoje dostojanstvo.“
Naime, uz vojnu podršku Rusije, gruzijske pokrajine Abhazija i Južna Osetija ostvarile su de facto nezavisnost od Gruzije, a Gruzija je zadržala kontrolu samo na malim područjima spornih teritorija. U kratkotrajnom ratu od 8. do 12. avgusta 2008. aktivno je učestvovala ruska vojska, pa je Tbilisi prekinuo diplomatske odnose s Moskvom.
U Gruziji se sljedeće godine održavaju parlamentarni izbori i Bokerija je uvjeren: „To je istorijska prilika da se okrenemo Evropi, što je za nas jedina prava civilizacija. Ako se to ne promijeni na sljedećim izborima, biće katastrofa.“
Bonus video:
