Više od deset godina, prihvatilište za životinje Sare Kemecsei brinulo je o psima lutalicama u gruzijskoj prijestonici. Zahvaljujući malim donacijama od 5 do 10 dolara, uglavnom iz inostranstva, ona nudi sklonište i traži nove domove za oko 500 000 zanemarenih životinja.
Međutim prema spornom zakonu koji je juče usvojen u gruzijskom parlamentu, njeno malo sklonište u u predgrađu Tbilisija, koje zbrinjava oko 50 pasa istovremeno, može biti označeno kao “agent stranog uticaja”, prenosi Rojters.
“Jedini interes koji mi sprovodimo je interes ovih pasa, i ja izazivam svakog da mi kaže koji od njih je zapravo strana sila”, kazala je Kemecsei za Rojters.
Zakon o “stranim agentima” izazvao je veliku političku krizu u Gruziji otkad je je vladajuća partija u aprilu saopštila da će ponovo predstaviti nacrt zakona, koji je prošle godine odložila nakon protesta.
U utorak, gruzijski parlament glasao je kako bi preinačio predsjednički veto na nacrt zakon, čime je otvoren put da ga u narednim danima potpiše predsjednik parlamenta.
Hiljade ljudi su izašle na ulice u nekim od najvećih protesta otkad je Gruzija proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991.
Opozicione grupe su zakon nazvale “ruski zakon”, uporedivši ga sa sličnim pravnim aktom koji Rusija koristi protiv kritičara Vladimira Putina.
Zapadne zemlje su kritikovale zakon, a SAD su zaprijetile da će uvesti sankcije gruzijskim zvaničnicima ukoliko ga ne povuku. Evropska unija, koja je u decembru Gruziji dala status kandidata, saopštila je da će to biti prepreka za pregovore Tbilisija da uđe u blok.
Gruzijska vlada, koja tvrdi da želi da uđe u EU, saopštila je da je zakon neophodan za zaštitu gruzijskog suvereniteta i za promovisanje transparentnosti. Tvrdi da zapadne vlade koriste nevladine organizacije u zemlji kako bi uvukle Gruziju u sukob sa Rusijom.
Kemecsei je rekla da će nacrt zakona primorati njeno prihvatilište da snosi velike nove administrativne troškove, dok će ih takođe izložiti kaznama od 10.000 lari (3.690 dolara) zbog grešaka u papirologiji, što bi, kako je rekla, vjerovatno primoralo prihvatilište da se potpuno zatvori.
"Dodaće ogromne dodatne administrativne troškove. Dakle, s jedne strane, imaćemo više troškova. S druge strane, imaćemo mnogo manje prihoda," rekla je ona za Rojters. "Smatram da je nemoralno i neetički što već više od decenije radimo posao vlade i što nas nazivaju stranim agentima."
Važa Kasaraišvili, program menadžer u Tanadgopmu, NVO koja pruža podršku zavisnicima od droge i pacijentima zaraženim HIV-om, kazao je da ovaj zakon ugrožava rad njegove grupe.
Tanadgoma, što na gruzijskom jeziku znači podrška, upravlja centrom za rehabilitaciju u selu nadomak Tbilisija koji nudi pomoć i rehabilitaciju zavisnicima od droge.
On procjenjuje da u Gruziji ima više od 5000 intravenoznih narkomana, a da je državna pomoć ograničena.
Kasaraišvili strahuje da će oznaka „strani agent” za koju mnogi kažu da podsjeća na špijunske kategorizacije iz sovjetskog doba, odbiti strane donatore koji su značajni finansijeri centra.
„Ne znamo šta će se dogoditi nakon što ovaj zakon bude usvojen. Ne znamo šta će biti sa našim međunarodnim donatorima. Možda će u potpunosti prestati da podržavaju Gruziju”, kazao je Kasaraišvili.
Pojedini zaposleni u NVO sektoru su otvoreni u svom protivljenju zakonu i pridružili su se uličnim protestima koji se održavaju skoro svakodnevno.
Nino Evgenidze, šefica Istraživačkog centra za ekonomsku politiku, redovno prisustvuje protestima protiv zakona za koji strahuje da bi mogao zatvoriti njenu organizaciju.
Evgenidze kazala je za Rojters da zakon miriše na sovjetske repersije, a da je otpor prema njemu „generacijska borba” „Svi naši roditelji, djedovi i babe, ubijeni su, protjerani ili zatvaranja pod tim optužbama da su bili agenti stranog uticaja”, kazala je ona.
Bonus video:
