Mada bi lideri 27 članica Evropske unije danas u Briselu trebalo da odluče o imenovanjima za najviše pozicije u bloku, predstavnici glavnih partija centra u Evropskom parlamentu juče su postigli dogovor, za koji pravni eksperti, italijanska premijerka i mađarski lider tvrde da je “nedemokratski” i da “ignoriše želje evropskih birača”.
Njemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je juče da će tri centrističke grupe u Evropskom parlamentu podržati Ursulu fon der Lajen za drugi mandat predsednice Evropske komisije i da su se takođe složili da bivši premijer Portugala Antonio Košta bude predsjednik Evropskog savjeta, a estonska premijerka Kaja Kalas nova šefica diplomatije bloka. Tri grupe zajedno imaju većinu u Evropskom parlamentu (EP), istakao je Šolc, dodajući da se nada da će lideri EU brzo odobriti dogovor.
“Ne možemo sebi priuštiti da odugovlačimo u ovim teškim vremenima”, kazao je njemački kancelar dodajući da je glasanje za EP pokazalo da su višestruke krize, počev od pandemije koronavirusa do ruske invazije na Ukrajini i rata na Bliskom istoku, uzdrmale povjerenje u Evropsku uniju i nacionalne vlade.
Populističke partije, koje su ostvarile značajan uspjeh na izborima, iskorištavaju bojazni građana, kazao je.
Rojters ističe da bi očekivano odobrenje dogovora danas u Briselu predstavljalo kontinuitet ranije politike u kojoj pro-EU frakcije zadržavaju vlast uprkos porastu podrške krajnje desnim i evroskeptičnim partijama na izborima za Evropski parlament.
“Ovo je nedemokratski na više nivoa”, kazao je za portal “Politiko” Alberto Alemano, profesor evropskog prava na HEC-u u Parizu.
Očekuje se da lideri država članica danas u Briselu odobre dogovor, što znači da će pro-EU frakcije zadržati vlast uprkos tome što je na izborima za EP značajno porasla podrška krajnje desnim i euvroskeptičnim partijama
Dok lideri EU rade na rješavanju slagalice o najvišim položajima, oni moraju samo da “uzmu u obzir” rezultate evropskih izbora, iako je 373 miliona građana imalo pravo da glasa u jednoj od najvećih demokratskih vježbi na svijetu - a glasači u Francuskoj, Njemačkoj i drugim zemljama podržali su liste poslanika koje su znatno konzervativnija i više evroskeptične od prethodnih.
Mada će danas u prostoriji biti svih 27 nacionalnih lidera, grupa koja donosi odluke je mnogo manja i predstavlja ravnotežu snaga prije izbora, ističe briselski portal. Šest pregovarača iz tri političke grupe, desni centar, socijalisti i liberali, već su se dogovorili oko troje lidera, očekujući da ostali kasnije samo odobre dogovor.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni kritikovala je juče planove za raspodjelu najviših položaja u institucijama EU, rekavši da oni ignorišu uspjehe desničarskih partija na izborima za EP.
“Djeluje mi da do sada nije iskazana volja da se uzme u obzir ono što su građani rekli na glasačkim listićima”, rekla je Melonijeva poslanicima, naglasivši da partije koje su zabilježile porast političke podrške na posljednjim izborima moraju biti uzete u obzir u pregovorima.
Desničarska stranka Braća Italije, na čijem je čelu Melonijeva, i koja je vodeća snaga u partiji Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) u Evropskom parlamentu, osvojila je najviše glasova u Italiji. Melonijeva je rekla da njena ECR grupa, koja je sada pretekla liberale u Evropskom parlamentu, zaslužuje ključnu reč u imenovanjima.
“Treća (najveća) grupa danas je grupa koja nije po volji onih koji donose odluke”, kazala je ona, nazvavši EU “birokratskim gigantom” čije odluke “diktitra ideologija”.
Prema pisanju “Politika” socijalisti, a posebno Šolc, nijesu željeli da uključe ECR u pregovore, uprkos tome što je ECR zabilježio značajan rast podrške i na izborima.
Mađarski premijer Viktor Orban takođe je kritikovao dogovor šestoro pregovarača, rekavši da “najviši zvaničnici EU treba da predstavljaju svaku državu članicu, ne samo ljevičare i liberale”.
Profesor Alemano je za “Politiko” istakao da je “uskraćivanje mjesta za pregovaračkim stolom Orbanu i drugim kritičarima autoriteta Brisela, uprkos rezultatima junskih izbora, zasnovano na pretpostavci pro-EU frakcija da je cjelokupni evropski projekat isključivo njihovo vlasništvo”. “Ovaj nedemokratski način postupanja mogao bi spektakularno da se obije o glavu”, dodao je on, ističući da “bi mogao da dodatno otuđi krajnje desničarske partije i čak da ih ujedini”.
Izbor najviših evropskih zvaničnika dodatno komplikuje činjenica da postoji mnogo nepisanih pravila, rekao je profesor evropske politike Steven van Heke. Lideri uzimaju u obzir političku, geografsku i rodnu raznovrsnost kandidata. Pravila “nisu napisana ni u jednom od ugovora, ali značajno komplikuju slagalicu” dodao je Heke.
Za 27 lidera, prvi nezvanični cilj jeste politička ravnoteža. Najveća politička partija - Evropska narodna partija kojoj pripada Fon der Lajenova daje kandidata za predsjednika Evropske komisije. Ideja “spitzenkandidata”, ili glavnog kandidata ima za cilj da pomogne evriopskim biračima da direktnije utiču na to ko će upravljati Komisijom. Socijalisti, druga najveća grupa, zatim su predložili Koštu za predsjednika Evropskog savjeta, dok liberali traže resor diplomatije za Kalasovu.
Drugi nezvanični faktor koji treba uzeti u razmatranje je geografija. Četiri vodeće pozicije, uključujući šefa EP-a, treba da budu jednako podijeljene između različitih regiona. Prema sadašnjem planu Košta (iz Portugalije) i predsjednica EP-a Roberta Metsola (koja potiče iz Malte) predstavljaju jug. Fon der Lajenova je iz Njemačke, dok Kalasova predstavlja Istok. Ovaj paket takođe pruža ravnotežu između manjih i većih članica EU, i između starijih i novijih članica.
Treće nepisano pravilo je rodna ravnoteža. U prošlosti, to se uglavnom svodilo na to da makar jedna žena bude na najvišoj poziciji. Prema sadašnjem planu, ne čelu EU će biti tri žene i jedan muškarac.
Bonus video:
