Mnogim saveznicima Francuske je laknulo zbog toga što ultradesničarska stranka Marin le Pen nije pobijedila na vanrednim izborima, ali su ukazali na to da bi haotična koalicija iz parlamenta bez jasne većine takođe mogla zadavati glavobolju Evropi.
Ankete su predviđale pobjedu Le Peninog Nacionalnog okupljanja i prvu ultradesničarsku vladu Francuske od Drugog svjetskog rata, što je prijetilo da preokrene ekonomiju i spoljnu politiku jedne od pokretačkih snaga Evropske unije i drugu po veličini ekonomiju bloka.
Naročito su se saveznici Ukrajine bojali da bi vlada na čelu s Le Pen mogla biti meka prema Moskvi i znatno smanjiti vojnu pomoć od koje Kijev zavisi, iako je njena stranka nedavno saopštila da je Rusija prijetnja, piše Rojters.
Ishod izbora u Francuskoj bi mogao donijeti period nestabilnosti s novom vladom u nemirnoj "kohabitaciji" s predsjednikom Emanuelom Makronom.
Njemački kancelar Olaf Šolc je rekao da je njegovoj vladi "laknulo" što Makron ne mora da udovoljava Le Penovoj. Vicekancelar Robert Habek je takođe pohvalio napore da se spriječi "klizanje u nacionalizam, a time i uranjanje Evrope u još nemirnije vode".
"Međutim, izborni rezultat će predstavljati ogromni izazov, posebno za samu Francusku, ali naravno i za Evropu, koja je trenutno u fazi reorganizacije nakon evropskih izbora, i takođe za njemačko-francuske odnose", rekao je Habek.
Reakcija poljskog premijera Donalda Tuska bila je pozitivna.
"U Parizu entuzijazam, u Moskvi razočarenje, u Kijevu olakšanje. Dovoljno da se bude srećan u Varšavi", napisao je Tusk na mreži Iks.
Očekuje se da podijeljeni parlament oslabi ulogu Francuske u EU i na globalnoj sceni, a takođe će bilo kojoj vladi otežati sprovođenje domaće agende
Stranka Marin le Pen se u međuvremenu pridružila novoformiranom savezu u Evropskom parlamentu na čelu s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, s deklarisanim ciljem borbe protiv ilegalne imigracije i preuzimanja ovlašćenja od Brisela.
Makron je raspisao vanredne izbore u pokušaju da preuzme inicijativu od Le Pen, ali je njegova stranka završila iza saveza ljevičarskih stranaka koji je ostvario daleko bolji učinak od očekivanog i osvojio prvo mjesto.
Očekuje se da podijeljeni parlament oslabi ulogu Francuske u EU i na globalnoj sceni, a takođe će bilo kojoj vladi otežati sprovođenje domaće agende.
"Najveći trenutni rizik je finansijska kriza i ekonomski pad Francuske", rekao je aktuelni ministar finansija Bruno Le Mer.
Neke od prvih reakcija iz inostranstva bilo je zadovoljstvo time što je spriječena neposredna prijetnja od ultradesničarske vlade.
Nikos Androulakis, vođa grčke socijalističke stranke PASOK, rekao je da je francuski narod "podigao zid protiv ultradesnice, rasizma i netolerancije i sačuvao vanvremenske principe Francuske Republike: slobodu, jednakost i bratstvo".
Jedan zvaničnik EU je rekao za Rojters da je to "veliko olakšanje", ali je dodao: "Ostaje, pak, da se vidi šta to znači za Evropu na dnevnoj bazi." Jedan visoki diplomata EU je takođe rekao da mu je laknulo što skretanje ka onome što je nazvao ekstremnom desnicom nije prisutno svuda.
Le Pen se u prošlosti divila Putinu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Rusija s velikim interesovanjem prati formiranje nove francuske vlade, ali je dodao:
"Pobjeda političkih snaga koje bi bile pristalice napora za obnavljanje naših bilateralnih odnosa je svakako bolja za Rusiju, ali za sada ne vidimo tako svijetlu političku volju ni kod koga, tako da ne gajimo posebne nade ili iluzije u vezi s tim."
Portparol novog britanskog premijera Kira Starmera je rekao da je Francuska jedan od najbližih partnera Ujedinjenog Kraljevstva, ali je dodao da će sarađivati s bilo kojoj vladom.
Francuski parlament je nakon izbora podijeljen između tri velike grupe - ljevica, centar i ultradesnica - s različitim programima i bez tradicije zajedničkog rada. Ljevica želi da ograniči cijene osnovnih roba i poveća minimalnu i zarade u javnom sektoru, u vrijeme kada deficit francuskog budžeta već iznosi 5,5 odsto BDP-a, što je više nego što pravila EU dozvoljavaju.
"Zbogom evropskim ograničenjima za deficit! (Vlada) će se vrlo brzo srušiti. Jadna Francuska. Neka se tješi (Kilijanom) Mbapeom," izjavio je Klaudio Borhi, senator iz italijanske desničarske stranke Liga.
Kapiten francuske reprezentacije je rekao da je pobjeda Nacionalnog okupljanja u prvom krugu izbora 30. juna katastrofa i pred drugi krug pozvao francuske birače da glasaju protiv njih.
Ostali ultradesničarski političari su frustrirani ishodom izbora. Andre Ventura, lider portugalske stranke Šega, rekao je da je rezultat "katastrofa za ekonomiju, tragedija za imigraciju i loš za borbu protiv korupcije".
Prema analizi firme Capital Economics, Francuska je možda izbjegla "najgore moguće posljedice" za investitore koje bi nastale da su ili Le Pen ili ljevičari osvojili apsolutnu većinu.
Međutim, podijeljeni parlament znači da će bilo kojoj vladi biti teško da usvaja budžetne rezove koji su neophodni da bi se Francuska uskladila s budžetnim pravilima EU, dodali su.
"U međuvremenu, šansa da se francuska vlada (i vlada drugih država) sukobljavaju s EU oko fiskalne politike sada je povećana pošto su budžetna pravila bloka ponovo uvedena", naveo je Capital Economics.
Ljevica priznala da će biti teško
Francuska ljevica je poručila da želi da predvodi vladu, ali je juče priznala da će pregovori biti teški i da će trajati.
"Neće biti jednostavno, ne, neće biti lako i ne, neće biti ugodno", rekla je liderka Zelene stranke Marin Tondelije. "To će potrajati neko vrijeme."
Jedna od opcija je da ljevica formira manjinsku vladu ili da se sastavi glomazna koalicija od stranaka koje nemaju gotovo ništa zajedničko.
"Biće nam potrebno neko vrijeme", rekao je Rojtersu poslanik Novog nacionalnog fronta (NFP) Purija Amiršahi. On je dodao da je svaka opcija složena.
Prvoplasirani NFP, koji je sastavljen na brzinu prije izbora, nema jedinstvenog lidera i, sa procijenjenih 182 poslanika, znatno je ispod praga od 289 koji je potreban za apsolutnu većinu. Nijedna druga grupa takođe nema većinu.
Rezultat je razočarenje za Le Peninu stranku, rekao je poslanik RN-a Loran Žakobeli, iako su povećali broj poslanika za više od 50, na 143.
Lider RN-a Žordan Bardela je priznao da je stranka pravila greške, uključujući izbor nekih kandidata, ali je siguran da su izbori održani u nedjelju posijali sjeme za pobjedu ultradesnice u budućosti.
U međuvremenu, premijer Gabrijel Atal, centrista i Makronov saveznik, ponudio je ostavku, ali je Makron tražio od njega da ostane za sada "kako bi osigurao stabilnost zemlje".
Bonus video:
