Ubrzo nakon što je objavljeno da je vladajuća njemačka, tzv. „semaforska koalicija“ propala, čuli su se glasni zahtjevi da se prijevremeni izbori održe što prije. Brže nego što je to zamislio kancelar Olaf Šolc.
Taj socijaldemokrata je u srijedu uveče najavio da namjerava da 15. januara u Bundestagu postavi pitanje o povjerenju vladi, a to znači da bi prijevremeni izbori mogli da se održe krajem marta.
Opozicija, međutim, traži da se pitanje o povjerenju vladi i kancelaru postavi odmah, kako bi već u januaru mogli da budu održani vanredni izbori. To podržava čak dvije trećine Njemaca (64 odsto).
NE PROPUSTITE
S druge strane, 33 odsto njih podržava plan kancelara da se pitanje o povjerenju postavi tek sredinom januara, pokazala je reprezentativna anketa agencije Infratest dimap sprovedena za javni servis ARD među 1.065 građana s pravom glasa.
Veliko nezadovoljstvo vladom
Šolc je svoj plan obrazložio time da do kraja godine želi da progura važne zakone i u tu svrhu zamolio je za saradnju opozicione demohrišćane CDU i CSU.
Predsjednik CDU Fridrih Merc je sa svoje strane objasnio da njemački predsjednik, nakon postavljanja pitanja o povjerenju, ima još 21 dan vremena za razrješenje aktuelnog saziva Bundestaga.
U tom periodu će, obećava Merc, poslanička grupa njegovih demohrišćana provjeriti koji zakonski projekti se još mogu usvojiti – ali uz uslov da kancelar glasanjem o povjerenju utre put za brze prijevremene izbore.
Odgovornost za kraj njemačke vlade građani većim dijelom pripisuju liberalima (FDP), čiji je šef ujedno i sada već bivši ministar finansija Kristijan Lindner.
Četrdeset odsto ispitanih smatra da je ta stranka najodgovornija za kraj koalicije, svaki četvrti (26 odsto) smatra da su to Zeleni, a tek svaki peti (19 odsto) odgovornim smatra stranku kancelara Šolca, Socijaldemokratsku partiju Njemačke (SPD).
Većina Njemaca, prema toj anketi, pozdravlja kraj „semaforske koalicije“: 59 odsto smatra da je to „veoma dobro“, odnosno „dobro“, više od svakog trećeg (36 odsto) smatra da je to „manje dobro“, odnosno da je „loše“.
Očigledno je da su građani i dalje veoma nezadovoljni radom vlade, koja je krajem oktobra pala na najniže grane što se tiče podrške: samo još 14 odsto građana je tada bilo zadovoljno vladom Olafa Šolca.
Samo četiri puta u 27-godišnjoj istoriji sprovođenja ankete ARD-a taj procenat je bio niži. Pritom se to čak tri puta dogodilo za vreme drugog mandata socijaldemokrata i Zelenih koji je okončan 2005. takođe prijevremenim izborima.
Demohrišćani vode u anketama
Kad bi već ove nedjelje bili održani izbori, SPD bi osvojila 16 odsto glasova, isto kao i prilikom posljednjeg istraživanja prije par nedelja. Demohrišćani, CDU i CSU, bi sa 34 odsto bili najjača politička snaga u Nemačkoj, dok bi se Zeleni minimalno poboljšali i imali bi 12 procenata (+1). I rejting FDP-a minimalno se poboljšao, ali s tih pet odsto koliko bi osvojili bili bi na granici izbornog cenzusa.
Alternativa za Njemačku (AfD) blago je poboljšala rejting – 18 odsto (+1) i tako je ostala druga najjača snaga. Savez Sara Vagenkneht (BSW) bi (nepromijenjeno) osvojio šest odsto glasova. Sve druge stranke bi zajedno osvojile devet procenata, među njima i Ljevica i Slobodni birači, što znači da te stranke ne bi ušle u Bundestag.
Kad god da budu održali prijevremeni parlamentarni izbori – a redovan termin je trebalo da bude 28. septembar 2025. – svaki drugi Njemac (46 odsto) smatra da će budućom vladom da rukovode demohrišćani, CDU i CSU.
Trinaest procenata smatra da bi na čelu i naredne vlade mogao da bude SPD, devet odsto tu vidi AfD, a osam procenata smatra da bi to mogli da budu Zeleni.
Šolc sporan kao kancelarski kandidat
Aktuelni njemački kancelar Olaf Šolc je prije nekog vremena najavio da želi da on bude kandidat SPD-a za kancelara i na narednim izborima. To je međutim sporno i među simpatizerima njegove stranke: 45 odsto pristalica SPD-a smatra da bi Šolc bio dobar kandidat, ali je 47 procenata mišljenja da to ne bi bilo dobro rješenje.
I generalna ocjena građana s pravom glasa o radu i učinku kancelara ostaje negativna: trenutno je samo 21 odsto njih „veoma zadovoljno“ ili „zadovoljno“ njegovim radom, a 76 odsto je „manje zadovoljno“, odnosno „nezadovoljno“.
Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) poboljšao je svoj rejting u odnosu na prošlu anketu krajem oktobra na 26 odsto (+6), ali je i predsjednik FDP-a Kristijan Lindner zabilježio bolji rezultat (25 odsto).
Bonus video:
