Austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se priprema da tokom ove nedjelje ograniči broj tražilaca azila koji mogu da uđu u tu zemlju.
Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Miki-Lajtner nije navela broj maksimalnih dnevnih ulazaka preko balkanske rute koja počinje u Grčkoj, a sada se završava na austrijsko-slovenačkoj granici, rekavši samo da će "postaviti kvote".
Kako je najavljeno biće uvedene kontrole na dvanaest prelaza na granicama sa Italijom, Slovenijom i Mađarskom da bi se "usporio" ulazak tražilaca azila.
Ministarka Miki-Lajtner rekla je novinarima da će vrste kontrola biti različite i da bi mogle da uključe ograde slične onoj ogradi dugoj četiri kilometara na južnom prelazu Špilfeld/Šentilj sa Slovenijom, i dodala da će kasnije objaviti kako će izgledati te promjene.
Austrijska vlada će sjutra objaviti stupanje na snagu dnevnih kvota ulaska tražilaca azila na svojoj teritoriji, a njihov broj će biti određen u razgovorima sa slovenačkim vlastima, dodala je ministarka.
Austrijska vladajuća koalicija odlučila je u januaru da uvede kvotu od 37.50 tražilaca azila za 2016. godinu, u odnosu na 90.000 prihvaćenih 2015. godine, čime pooštrava svoju politiku prema migrantima koja je do sada bila vrlo otvorena.
Od dvanaest prelaza koji će biti obezbjeđeni tri su na granici s Italijom u alpskim oblastima Tirol i Koruška, sedam sa Slovenijom i dva sa Mađarskom.
Slovenački mediji navode da su austrijski zvaniničnici rekli svojim kolegama iz Slovenij da će 2.500 ljudi dnevno moći da pređe granicu, što je približan broj sadašnjih ulazaka u Austriju, uključujući one koji idu ka Njemačkoj.
Broj, međutim, može da varira prema broju prijava za azil u Austriji. Zvaničnici ukaziju da bi to moglo da bude odlučujući faktor za postavljanje svakodnevnih kvota prelazaka.
"Masivno jačanje" kontrole na granicama nije jednostavan zadatak ali je neophodan, rekao je ranije danas austrijski kancelar Verner Fajman.
Tokom četiri naredne godine između 2016. i 2019. Austrija želi ukupno da ograniči broj dodatnih tražilaca azila na 1,5 odsto svog stanovništva od 8,5 miliona, pošto je tokom migrantske krize 2015. bila među zemljama koje ju prihvatile najveći broj ljudi.
Bonus video:
