Ovih dana se održava veliki samit G20 u Meksiku. Uoči samita pojavile su se neke prognoze ekonomskog razvoja za naredne godine i decenije. Zemlje u razvoju postaće najrazvijenije, a zapad će izgubiti primat.
Ekonomski stručnjak Bert Rirup i glavni urednik ekonomije u listu „Handelsblat“ Dirk Hajlman su u zajedničkoj knjizi „Zlatne godine – zašto Njemačka ima svijetlu budućnost“ predvideli stanje u „svjetskoj ekonomiji 2030“.
Po njima, SAD će sa 21,2 biliona dolara i dalje imati najveći bruto domaći proizvod, ali će im Kina, sa 19,4 biliona dolara, biti za petama.
I na trećem i četvrtom mjestu nalaziće se azijske zemlje, a Japan će biti u maloj prednosti pred Indijom. Njemačka – trenutno četvrta najveća ekonomija – skliznuće na šesto mjesto, odmah iza Brazila.
„Ako se bude formirala nova G-7 u njoj bi bile sve četiri zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina), ali samo tri od starog G-7“, očekuju autori knjige. Njemačka bi bila jedina evropska zemlja u najvećim klubu ekonomskih sila.
Sustigli Zapad
Dirk Mesner, direktor njemačkog Instituta za razvoj, smatra da u cijelom 21. vijeku neće biti zapadne dominacije: „Između 1840, odnosno početka industrijske revolucije, i 1960, samo su se dvije svjetske privrede razvijale brže nego zapadne industrijske zemlje.
To znači da je industrijska revolucija proces koji je doveo do uspona Zapada i zaostajanja ostatka sijveta. Od 1960. do 1990, oko 25 zemalja razvijalo se brže nego zapadne zemlje.
Grupa zemalja u razvoju je sustigla ostale. U posljednjih 20 godina, 75 zemalja u razvoju razvijalo se duplo brže od starih industrijskih zemalja“, kaže Mesner.
To znači da je globalizacija dovela do približavanja između zemalja OECD-a i bivših zemalja u razvoju. Mesner kaže da će Kina 2030. biti najveća ekonomija na svijetu, ali se istovremeno pita „da li će u Kini uspjeti sukcesivna politička liberalizacija“.
Srednji istok polako ulazi u fazu u kojoj stanovništvo postaje bogatije i zahtjeva pravo glasa. „Istorijski gledano, može se primjetiti da, osim nekih izuzetaka, među ekonomijama čije se bogatstvo bazira na nafti, nema onih koje su realizovale bruto društveni proizvod od 7.000 dolara po glavi stanovnika, a da su još uvek autokratske“, kaže Mesner.
Evropa će pobijediti krizu?
U Evropi takođe postoji jedna nepoznanica koja je povezana sa izlaskom iz dužničke krize.
Rirup i Hajlman smatraju da će evropske zemlje uspeti da finansije i banke stave pod kontrolu. Šta će se dogoditi ako im to ne uspije?
„Onda bi to za Evropu značilo vrlo težak pad privredne proizvodnje. To bi bio korak unazad, i bilo bi nam potrebno najmanje deset godina za oporavak.
To bi takođe negativno uticalo na ostatak svjetske privrede“, kaže Hajlman.
Bonus video:
