Treća najrazvijenija svjetska ekonomija doživela je kolaps.
Razorni zemljotres oduzeo je Japanu i poslednju nadu da će se izvući iz krize
“Ovo je najteži udarac koji je Japan mogao da doživi, a on stiže u najgorem mogućem trenutku”, kaže ugledni američki ekonomista Nurijel Rubini. Još u posljednjem kvartalu prošle godine moglo se naslutiti da će Japan zahvatiti recesija.
Već sada su dugovi zemlje dvostruko veći od godišnjeg ekonomskog učinka.
Deficit iznosi oko 7,7 odsto, dok se u Evropskoj uniji nalazi na nivou od tri odsto.
Koecu Aizava, profesor ekonomije na univerzitetu Saitama, očekuje da će za obnovu zemlje nakon zemljotresa i cunamija biti potrebno više desetine milijardi evra, što će Japan odvesti u još veću zaduženost.
Da bi spriječila bankrot države, japanska Centralna banka je upumpala na tržište 157 milijardi evra, kako bi privreda mogla i dalje da funkcioniše.
Na sjeveru zemlje, gde je prije svega razvijena automobilska industrija, proizvodnja je privremeno obustavljena. Gusta mreža puteva i luka, koja je obezbjeđivala efikasan lanac isporuka, sada je potpuno uništena, a snabdijevanje strujom je prekinuto.
“Čak i kada bismo nešto mogli da proizvedemo, to ne bismo mogli da isporučimo”, kaže portparol kompanije “Honda”. I drugi veliki koncerni, kao što su “Tojota” (12 fabrika), Nisan (četiri fabrike) i Suzuki, obustavili su rad i neizvjesno je kada će proizvodnja biti nastavljena.
Posebnu opasnost za japansku privredu predstavlja mogućnost da radioaktivni oblak iz nuklearne elektrane Fukušima stigne do Tokija, budući da se u okolini prijestonice nalazi jezgro japanske industrije.
Evropsko tržište akcija, isto kao i berzu u Tokiju, nakon zemljotresa obillježavaju gubici. Šef komisije nemačkih ekonomista Volfgang Franc, međutim, ne predviđa globalnu recesiju, ali dodaje da bi katastrofa privremeno mogla teško da pogodi pojedina njemačka preduzeća koja su veoma angažovana u Japanu.
Bonus video:
