Kineska tinejdž aplikacija TikTok u raljama geopolitike

Sukob Sjedinjenih Američkih Država i Kine dospio je na novi teren – kinesku aplikaciju TikTok za dijeljenje kratkih video snimaka koju masovno koriste tinejdžeri da pokažu svijetu kako pjevaju, igraju ili se prosto glupiraju, pišu svjetski mediji
1131 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Kineska aplikacija TikTok za dijeljenje video snimaka napravila je neočekivan proboj na američko tržište gdje je najviše koriste mladi. Vlasti SAD su, međutim, zabrinute zbog potencijalnih prijetnji po nacionalnu bezbjednost i privatnost koje predstavlja aplikacija s razigranim i raspjevanim tinejdžerima.

Sukob Sjedinjenih Američkih Država i Kine dospio je na novi teren – kinesku aplikaciju TikTok za dijeljenje kratkih video snimaka koju masovno koriste tinejdžeri da pokažu svijetu kako pjevaju, igraju ili se prosto glupiraju, pišu svjetski mediji.

Hit među tinejdžerima

TikTok je posljednja kineska firma koja se našla na meti američkih regulatora, pošto je Vašington pokrenuo procjenu prijetnji po nacionalnu bezbjednost njene kupovine američke aplikacije Musical.ly za milijardu dolara, ističe Rojters (Reuters).

Preispitivanje TikToka, koji je u vlasništvu Bajtdens tehnolodži (ByteDance Technology Co) iz Pekinga uslijedilo je pošto su američki kongresmeni izrazili zabrinutost zbog podataka korisnika i bojazan da Kina cenzuriše sadržaje koje vide korisnici u SAD.

TikTok, koji se nadmeće s aplikacijama kao što su Snepčet (Snapchat) i Instragram, omogućava korisnicima da postave na mrežu kratke video snimke sa specijalnim efektima, često kako igraju, skaču ili pjevaju na plejbek.

To je jedna od najpopularnijih aplikacija u svijetu s više od milijardu preuzimanja globalno, čime je postala prva aplikacija razvijena u Kini koja je to uspjela na međunarodnom nivou. Trenutno je četvrta iza Fejsbuka (Facebook), Instagrama i Snepčeta kao najkorišćenija društvena aplikacija u Guglovom Plej storu (Google Play Store).

Aplikacija je izazvala ushićenje među američkim tinejdžerima, ukazuje Rojters. Oko 60 odsto od 26,5 miliona aktivnih korisnika ove aplikacije u SAD su starosti između 16 i 24 godine, navela je kompanija ranije ove godine.

Uspjeh TikToka na američkim tržištu se umnogome može pripisati akviziciji aplikacije za pjevanje na plejbek Musical.ly 2017. godine.

Geopolitička pozadina

TikTok se, međutim, našao u središtu tenzija između SAD i Kine, ističe CNN, pošto su tri američka senatora tražila da se ispitaju potencijalne pretnje po nacionalnu bezbednosti i privatnost koje predstavlja ta aplikacija, s upozorenjem da kineski vlasnik može cenzurisati sadržaj kao što su snimci prodemokratskih protesta u Hongkongu.

Aplikacija za razmenu video sadržaja je, ukazuje CNN, tako u sličnoj poziciji kao Huavej (Huawei), usled zabrinutosti da bi osetljivi podaci Amerikanaca mogli dospeti u ruke kineske vlade.

TikTok ipak ne postoji u Kini gde njen vlasnik Bajtedens nudi sličnu aplikaciju Doujin, pa zato, tvrdi kompanija, podaci koje sakuplja o korisnicima u SAD, ne podležu kineskom zakonu.

Odbor za strane investicije u SAD (CFIUS) kontaktirao je vlasnika TikToka, Bajtdens zbog zabrinutosti da akvizicija Musical.ly predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost, navodi američka televizija CNBC, pozivajući se na izvore.

CFIUS još nije otvorio punu istragu, ali, ističe CNBC, ispitivanje Bajtdensa predstavlja znak da je to telo sve više fokusirano na ranjivost koju donosi prikupljanje privatnih podataka, usred porasta geopolitičkih tenzija i sve većeg fokusa na velike tehnološke kompanije.

U pozadini slučaja aplikacije omiljene među mladima su globalne ekonomske i političke borbe, što daje drugu dimenziju priči o TikToku, ocenjuje CNBC. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je više puta optuživao Kinu da vara u trgovini, dok kongresmeni iz obe stanke ukazuju na kinesku krađu intelektualne svojine američkih kompanija, kao i na užasno stanje ljudskih prava pod predsednikom Si Đipingom.

S druge strane, ukazuje CNBC, pojedini čelnici američkih tehnoloških firmi, pod intenzivnim fokusom regulatora, usmerili su se na Kinu, tvrdeći da je bolje da podatke poseduju samo američke kompanije.

Fejsbuk koji je neuspešno pokušao da se proširi u Kini, sada se suočava s direktnom konkurencijom TikToka koji je otvorio i kancelariju blizu Fejbukovih kako bi mogao mamiti njegove zaposlene. Direktor Fejsbuka Mark Zakerberg (Zuckerberg) je nedavno kritikovao TikTok zbog cenzurisanja sadržaja, dok je sam suočen s kritikama što njegova društvena mreža odbija da ukine političke oglase s lažnim tvrdnjama.

Kineska posla

Uspon naizgled bezazlene aplikacije primorala je Amerikance da razmisle o svetu koji je pod uticajem društvenih medija iz Kine, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

TikTok negira da cenzuriše politički sadržaj i na aplikaciji se mogu naći snimci podrške protestima u Hongkongu, ukazuje list, dodajući da iako Bajtdens nije produžena ruka Komunističke patrije, ta kompanija svoj uspeh umnogome duguje sposobnosti da plovi političkim vodama u Pekingu i veštini da isporuči trivijalan sadržaj koji može proći cenzore.

Predstavnici TikToka brane se tvrdnjom da aplikacija podatke američkih korisnika skladišti lokalno, kao i da kineska vlada nikada nije tražila da ukloni politički osetljiv sadržaj, niti da bi TikTok to uradio ako bi Peking tražio. Ali ta tvrdnja, ističe Njujork tajms, ne pokriva širinu pritiska pod koji Peking stavlja medijske kompanije u Kini – umesto direktnog cenzurisanja sadržaja, kineski zvaničnici postavljaju smernice medijskim kompanijama koje onda same sprovode cenzuru.

Da bi poslovale na kineskom internetu, kompanije se moraju povinovati željama vlade, i Bajtdens u tom pogledu nije izuzetak, podvlači Njujork tajms. Pre nekoliko godina ta kompanija je uvela aplikaciju Toutiao za prikupljanje vesti koje mašinskim algoritmima isporučuju korisnicima na osnovu onoga što su prethodno gledali.

Bajtdens je prošle godine kažnjen zbog "nezdravog" sadržaja na jednoj od svojih aplikacija koju je morao da ugasi jer su na njoj razmenjivane vulgarne šale i snimci. Vlasnik kompanije Žang Jiming se izvinio zbog sadržaja koji nije saglasan s "osnovnim socijalističkim vrednostima". Izvinjenje je, ocenjuje Njujork tajms, prihvaćeno, a Žang je bio jedan od glavnih govornika na tehnološkoj konferenciji koju su organizovali kineski regulatori interneta. Njegova tema je bila strategija Bajtdensa za globalno širenje.

Može li TikTok omogućiti izvoz represije?

TikTok pretvara tinejdžere u zvezde i od luckastih snimaka pravi viralne senzacije, ali strepnje u vezi s tom aplikacijom zahvataju širu brigu o mogućnostima Kine da izvozi svoje antidemokratske norme, ocenjuje Vašington post (The Washington Post) u uredničkom komentaru.

Iako šefovi TikToka tvrde da podatke skladište lokalno, čime podaci o obrascima ponašanja ili ličnim karakteristikama korisnika nisu "predmet kineskog zakona", razumno je pitati, ističe list, da li njena krovna kompanija u Kini može da ne prihvati zahteve represivnog režima za ciljano špijuniranje.

Kina nastoji da proširi svoj domašaj koliko god je moguće, ocenjuje Vašington post. Doujin, kineska verzija TikToka, uveliko je cenzurisan i pretnja je, dodaje list, da cenzura neće završiti na granicama Kine.

Mnogi od 25 miliona američkih korisnika TikToka su maloletnici koji će u narednim godinama moći da glasaju, a neki će biti na pozicijama moći, ukazuje Vašington post, dodajući da su podaci o takvim korisnicima dragoceni resurs. Kineski studenti na američkim univerzitetima već pokazuju kako predsednik Kine Si Điping nameće svoj režim u svetu – oni fizički žive u SAD ali obitavaju u kineskom sajber prostoru gde su pod nadzorom s ograničenim konzumiranjem medija i teško mogu da se oslobode nametnutog pogleda na svet.

TikTok je omogućio eksploziju kreativnosti u SAD, omogućivši da nova generacija uživa u nekim od obećanja koje je nudio rani internet, ali je upravo to ono što Kina preti da uništi, ocenjuje liberalni američki list i ističe da vlada SAD treba da uradi sve što može da osigura da zemlja koja ne dozvoljava demokratiju, ne može da izvozi autoritarizam.

Bonus video: