Britanija Francuska i Njemačka su juče, aktiviranjem mehanizma za rješavanje spora, pokrenule proces koji bi mogao dovesti do kraha istorijskog sporazuma između svjetskih sila i Irana iz 2015. godine, čiji je cilj suzbijanje nuklearnih ambicija Teherana.
Ovo je najsnažniji korak koji su Evropljani do sada preduzeli prema Teheranu, a zvaničnici tri države su ga obrazložili tvrdeći da žele da izbjegnu nuklearnu krizu koja bi pogoršala ionako napetu situaciju na Bliskom istoku.
U zajedničkom saopštenju Britanije, Francuske i Njemačke navodi se da su i dalje posvećeni očuvanju nuklearnog sporazuma i da se na ovaj način ne pridružuju kampanji „maksimalnog pritiska” koju protiv Irana vode Sjedinjene Države. Međutim, jučerašnji potez Evropljana obradovaće predsjednika Donalda Trampa koji je 2018. povukao SAD iz nuklearnog sporazuma i nametnuo razarajuće sankcije Iranu.
Aktiviranje mehanizma za rješavanje spora predstavlja zvaničnu optužbu da Iran krši uslove sporazuma i može dovesti do ponovnog uvođenja sankcija UN koje su sporazumom ukinute, navodi Rojters.
Iran je postepeno odstupao od svojih obaveza iz sporazuma od kako su se povukle SAD, a Teheran je tvrdio da na to ima pravo zbog postupaka Vašingtona. „Ne prihvatamo argument da Iran ima pravo da smanji povinovanje sporazumu”, navodi se u saopštenju evropskih država. „Stoga, imajući u vidu postupke Irana, nemamo izbora nego da danas zvanično iznesemo bojazni da Iran ne ispunjava obaveze”, dodaje se.
Evropski šef diplomatije Žozep Borel, koji koordinira sporazumom u ime svjetskih sila, kazao je da postupak Evrope ne znači da će sankcije automatski biti nametnute, već da evropska trojka želi da „nađe rješenje i utiče na Iran da se povinuje okvirima sporazuma”.
Nekoliko sati kasnije, iransko ministarstvo inostranih poslova upozorilo je na „ozbiljan i snažan odgovor”, ali je portparol naknadno izjavio da je Iran „u potpunosti spreman da odgovori na sve konstruktivne i napore dobre volje” koji će očuvati sporazum.
Evropljani su naglasili da žele da „riješe zastoj kroz konstruktivni diplomatski dijalog” i u saopštenju nema prijetnje sankcijama.
U okviru mehanizma za rješavanje spora, države imaju 15 dana da riješe problem, mada taj period može biti produžen. Ukoliko ne može biti riješen, spor će biti izložen pred Savjetom bezbjednosti UN.
Kina i Rusija, koje su takođe potpisnice sprazuma, protivile su se aktiviranju mehanizma, a ruski ambasador u Beču Mihail Uljanov kazao je da se nada da ova odluka neće „dodatno zakomplikovati situaciju.
Tramp traži od Evrope da odustane od nuklearnog sporazuma još od kako je on jednostrano povukao SAD iz njega u maju 2018. Bijela kuća će, prema pisanju „Gardijana” biti oduševljena zbog odluke evropske trojke, a male su šanse da će Iran na potez EU odgovoriti povlačenjem koraka koje je već preduzeo naročito u oblasti nuklearnog istraživanja i razvoja.
U do sada najsnažnijem pozivu iz Evrope da novi dogovor zamijeni sporazum iz 2015, britanski premijer Boris Džonson je kazao da je usvajanje „Trampovog sporazuma” jedan od načina prevazilaženja zastoja.
„Ukoliko ćemo da ga se oslobodimo, hajde da ga zamijenimo i to Trampovim sporazumom... predsjednik Tramp je, kako sam kaže, sjajan u postizanju dogovora”, kazao je Džonson.
Britanski šef diplomatije, Dominik Rab, pokušao je da ublaži Džonsonovu izjavu rekavši da je postojeći dogovor najbolji način da se obuzdaju nuklearne ambicije Irana, ali da to ne isključuje potrebu za opsežnijim dogovorom koji bi se pozabavio balističkim raketama Irana i ponašanjem u regionu.
Britanski zvaničnici tvrde da bi takav dogovor zahtijevao da SAD suspenduju sankcije kako bi počeli pregovori, što Tramp odbija.
Evropske diplomate ostaju skeptične da će zbog Trampove politike maksimalnog pritiska Iran ponovo pregovarati, i strahuju da će to zapravo ojačati poziciju tvrdolinijaša u Teheranu.
Uhapšena osoba koja je objavila snimak udara rakete u avion
Iran je juče saopštio da je uhapsio osumnjičene da su umiješani u obaranje ukrajinskog putničkog aviona i da je priveo 30 učesnika protesta koji su zahvatili državu nakon što je vojska priznala daje greškom oborila putnički avion i ubila 176 osoba. Među uhapšenima je i osoba koja je na internetu objavila snimak na kojem se vidi kako raketa udara u ukrajinski avion, prenijela je agencija Fars
Predsjednik Hasan Rohani obećao je temeljnu istragu „neoprostive greške”, u najnovijem u nizu izvinjenja vlasti koja je nakon tragedije pokušavala da sakrije istinu što je naljutilo građane.
Nakon što je vojska priznala da je oborila avion, demonstranti, uglavnom studenti, svakog dana organizuju proteste skandirajući „sveštenici gubite se” i pozivajući na smjenu vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hamneija, koji je na vlasti 30 godina.
Bonus video:
