Spori proces vakcinacije u Evropi znači da bi ona u ekonomskom oporavku mogla zaostajati za Sjedinjenim Državama i Azijom ukoliko ne vrati taj program u kolosijek narednih nedjelja.
Međunarodni monetarni fond je prošlog mjeseca pozdravio snažan oporavak Kine i predvidio da će se ekonomije SAD i Japana vratiti na nivo prije pandemije do kraja godine, a eurozone tek sljedeće.
Dok administracija predsjednika Džoa Bajdena planira da pruži još veći stimulans paketom od 1,9 biliona dolara, prijestonice Evropske unije još pregovaraju o tome koji projekti će se finansirati od zajedničkog fonda za oporavak u vrijednosti od 750 milijardi dolara.
Odgađanje vakcinacije u EU i zabrinutost povodom novih sojeva koronavirusa, u međuvremenu, otežavaju evropskim vladama da ublaže trenutne restriktivne mjere.
“I dalje se vodi trka između mutacija virusa i vakcinacije, a članice eurozone zaostaju u procesu vakcinacije, to je sigurno”, kaže za Rojters ekonomista Silvijan Brojer iz firme S&P Global Ratings.
Podaci od ove nedjelje pokazuju da se pad eurozone produbio u januaru pošto su nove restrikcije snažno pogodile dominantnu uslužnu industriju te oblasti. Postojeće zaključavanje ostaće na snazi do marta i duže u mnogim zemljama. Jedno njemačko ispitivanje u četvrtak je pokazalo da kompanije u najvećoj ekonomiji eurozone očekuju da neki oblik ograničenja traje do sredine septembra.
Glavni razlog za zabrinutost je program vakcinacije, koji je pompezno najavljen 27. decembra, ali je pogođen sporošću imunizacije i oskudicom vakcina.
Prema proračunu francuske grupe za osiguranje zajmova “Euler Hermes”, prosječna dnevna stopa vakcinacije u velikim ekonomijama EU iznosi samo 0,12 odsto stanovništva, četiri puta manje nego u Britaniji i SAD.
Šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, brani učinak EU, rekavši da ona zaostaje za rivalima tri do četiri nedjelje zbog rigoroznijeg procesa odobravanja. Ona je dodala da bi problemi sa snabdijevanjem trebalo da počnu da se rješavaju, ali je priznala da je povećanje proizvodnje i dalje izazov.
Ona je u članku za današnje izdanje “Frankfurter algemajne cajtunga” rekla da je obmanjujuće reći da bi ranije sklapanje ugovora ubrzalo isporuku vakcina. “Svuda je došlo do zagušenja. Proizvodnja novih vakcina je nevjerovatno komplikovan posao”, napisala je bivša ministarka odbrane Njemačke.
“Među stotinama potrebnih komponenata, širom svijeta vlada deficit važnih sastojaka”.
Opisujući borbu protiv virusa kao maraton, a ne sprint, Fon der Lajenova je istakla da njegove mutacije izazivaju zabrinutost.
“Danas moramo da se pripremimo za scenario u kojem se virus ne može suzbiti u dovoljnoj mjeri vakcinama koje imamo trenutno”, rekla je šefica EK. Ona je istakla da kolektivno donošenje odluka može biti glomazno, ali da osigurava da siromašnije članice EU ne budu zapostavljene. Pomenula je i to da se Izrael često navodi kao uspješan model.
“Ta država je uveliko digitalizovana - i to je dobro - ali se tamo lični zdravstveni podaci daju kompanijama. To nije nešto što bismo željeli u EU”.
Ona je priznala da je trebalo više uložiti u jačanje proizvodnih kapaciteta i da je EK “potcijenila teškoće” sa kojima će se suočiti, te da je trebalo da unaprijed upozori javnost na moguće uspone i padove.
Cifre koje je prikupila kompanija “Airfinity” za analizu podataka pokazuju da su SAD investirale devet puta više od EU u unapređivanje proizvodnje vakcina, mada je EK osporila te podatke.
U državama EU, prve doze je dobilo nešto manje od četiri odsto stanovništva, u poređenju sa 11 odsto u SAD i skoro 17 odsto u Britaniji, prema podacima “Our World in Data”.
Prema procjeni grupe “Euler Hermes”, u pitanju je kašnjenje od pet nedjelja na frontu vakcinacije. Ako se ne popravi učinak, to bi evropsku ekonomiju moglo koštati skoro 90 milijardi eura ove godine.
“Kovid-19 prijeti da poništi napredak iz prošle decenije”, rekao je Guntram Volf iz briselskog ekonomskog instituta Brugel.
On procjenjuje da se nezaposlenost u državama EU za radnike starosti između 15 i 24 godine u drugom kvartalu 2020. povećala na 16,4 sa 14,9 u istom periodu godinu ranije.
“Svaka nedjelja produžavanja lokdauna jer stanovništvo nije vakcinisano nosi značajne ekonomske troškove”, rekao je Volf. “Ti troškovi su mnogo veći od troškova vakcinacije”, dodao je.
U izvještaju finansijske kompanije “Alianc” navedeno je da će ekonomije koje prve završe vakcinaciju biti nagrađene snažnim pozitivnim efektima na potrošnju i investicije u drugoj polovini 2021.
Svaka nedjelja restrikcija predstavlja i opasnost da propadnu kompanije koje su u protekloj godini trošile finansijske rezerve. To bi povećalo nezaposlenost i potkopalo mogućnost za brz oporavak.
Šolc ljut što nije naručeno više vakcina
Njemački ministar finansija Olaf Šolc rekao je juče da je ljut što prošle godine nije naručeno više vakcina.
“Ljut sam zbog nekih odluka koje su donesene prošle godine”, rekao je Šolc za BBC. “Mislim da je bilo prilike da se naruči još vakcina”.
Na pitanje o odgovornosti Fon der Lajenove za sporu imunizaciju, Šolc je odgovorio na engleskom: “Mislim da je potrebno da svi nauče lekciju, a to važi i za Evropu. Mislim da je Evropska unija snažna”.
Socijaldemokrata Šolc i Fon der Lajenova, demohrišćanka, bili su zajedno u vladajućoj koaliciji Njemačke do 2019, kada je ona dala ostavku da bi preuzela funkciju šefice EK.
Bonus video:
