"Gugl", "Fejsbuk" i "Tviter" suočavaju se sa velikim izazovom jer će morati da sarađuju sa Kongresom SAD koji priprema novi zakon u vezi izbora i oglašavanja.
Naime, Kongres je analizom utvrdio da je američki zakon zaostao za brzim rastom društvenih mreža pa su, bez propisa koji uređuju plaćanje političkog reklamiranja na društvenim mrežama, strani agenti mogli da objavljuju lažni ili zapaljivi materijal u pokušaju da manipulišu javnim mnjenjem.
Ipak, zakonodavci ostaju optimisti kad je reč o mogućnosti da se izvuku pouke iz prošlosti.
"Kada građani znaju ko je platio za nešto, to utiče na njihovo mišljenje. To ne znači da i dalje neće biti Amerkanaca koji će želeti takve reklame koje stvarajuu podjele, ali će barem znati odakle one dolaze i možete imati mnogo jasniju debatu o tome ko šta kaže i šta pokušava da uradi", kaže republikanska članica Kongresa Ana Ešu.
Ona ističe da "ako postoji mjesto koje uvjek razumije promjene, to je Silicijumska dolina. Ona je zasnovana na unošenju razdora, na preduzimanju rizika".
Ukoliko bude usvojen, nacrt novog zakona o poštenom oglašavanju regulisaće onlajn političke rekalme po istim propisima koji važe za reklame na televiziji, što od kompanija iziskuje da vode javnu bazu podataka u kojima se čuvaju te reklame i u kojima će pružati informacije o njihovom finansiranju.
"Amerikanci zaslužuju da znaju ko plaća za onlajn reklame. Čak i ako se Rusi nisu miješali, ipak bi trebalo da obnovimo zakone, koji moraju biti moderni koliko i oni koji pokušavaju da nama manipulišu", rekla je demokratska senatorka Ejmi Klobučar iz Minesote.
Međutim, profesor političke komunikacije na Univerzitetu Džordž Vašington, Dejv Karpf rekao je za "Gas Amerike" da će formiranje takve baze podataka bii teško i komplikovano.
Pri tom, nijedan od šefova glavnih tehnoloških kompanija u oblasti društvenih mreža nije se u potpunosti obavezao da će podržati nacrt zakona, već naprotiv, izgleda da su naklonjeniji pristupu samostalne politike.
Predloženi zakon o poštenom oglašavanju, uz to, rešava samo dio problema na društvenim mrežama.
"Još veći problem je to što Rusi i drugi otvaraju sajtove da bi namjerno širili dezinformacije, lažne ili netačne vesti, pri čemu se ne identifikuju kao sajtovi pod ruskim pokroviteljstvom", rekao je Mark Džejkobson, profesor na Univerzitetu Džordžtaun.
Republikanska članica Kongresa Ešu upozorava da mešanje u izbore neće prestati, ukazujući da je vrijeme da zakonodavci, kompanije i građani preuzmu zajedničku odgovornost.
"Moramo da uradimo mnogo bolji posao od ovoga sada. Biće nam potrebna saradnja sa njima", rekla je ona, zaključivši da kompanije koje upravljaju društvenim mrežama moraju da kažu Kongresu kako mogu najbolje da primjene ono što su zakonodavci propisali.
Bonus video: