Pojava omikron soja sa velikim brojem mutacija je upozorenje da su potrebne vakcine koje su manje podložne brzim promjenama koronavirusa, izjavili su za Rojters vodeći virusolozi i imunolozi.
Većina vakcina prve generacije za kovid-19 cilja šiljasti protein na spoljnoj površini virusa SARS-CoV-2 preko kojeg se inficiraju ljudske ćelije. Omikron je alarmirao naučnike jer ima daleko više mutacija nego prethodni sojevi, uključujući više od 30 na svom šiljku. Trenutno se istražuje da li će omikron izbjeći zaštitu od postojećih vakcina ili preležane bolesti.
Čak i ako postojeće vakcine ostanu djelotvorne za sada, dramatična evolucija virusa naglašava potrebu za vakcinama koje ciljaju djelove virusa koji su manje skloni mutaciji.
”Jedna stvar koja su je omikron soj jasno pokazao je da virus ... neće nestati,” izjavio je za Rojters doktor Lorens Kori, virusolog iz Centra za istraživanje raka Fred Hačinson u Sijetlu, koji nadzire ispitivanja vakcina za kovid-19 pod pokroviteljstvom vlade SAD. “Potrebne su bolje vakcine.”
Od početka pandemije, virus se nekoliko puta transformisao, između ostalog u prenosiviji delta soj, koji je dominantan u svijetu. Ipak, vakcine protiv kovida-19 su uglavnom zadržale sposobnost da zaštite ljude od teškog obolijevanja i smrti.
Kao sredstvo za brzu reakciju, postojeće vakcine protiv kovida-19 su “izvanredne”, rekao je Ričard Hačet, izvršni direktor međunarodne Koalicije za epidemiološku pripravnost za inovacije (CEPI), formirane da se pripremi za prijetnje od zaraznih bolesti, i investirala je u mnoge vakcine protiv kovida-19.
Međutim, potrebno je više rada i novca da bi se upravljalo dugoročnim rizikom, ističe se u Rojtersovoj analizi. CEPI je u martu pozvao na izdvajanje 200 miliona dolara za proizvodnju vakcina koje nude širu zaštitu od sojeva SARS-CoV-2 i drugih virusa iz iste porodice poput MERS i SARS.
”Moramo nastaviti da investiramo kako bismo se zaštitili od nepredvidivosti u budućnosti,” rekao je Hačet.
Glavna naučnica Svjetske zdravstvene organizacije, Sumija Svaminatan, izjavila je u petak na konferenciji Rojters nekst da je potrebna nova generacija vakcina.
”Naporno radimo na podršci tom istraživanju i razvoju”, rekla je Svaminatan.
Većina vodećih vakcina protiv kovida-19 isključivo cilja djelove šiljastog proteina koji izazivaju jake imune odgovore, računajući da će na taj način blokirati infekciju u ranoj fazi. Najznačanije među njima su iRNK vakcine, koje su u početku imale 95 odsto efikasnosti protiv simptomatskog kovida-19 i uveliko premašile očekivanja. Njihov uspjeh donio je milijarde prihoda proizvođačima Fajzer/Bajontek i Moderna.
Rojters piše da su izuzetak vakcine koje u Kini proizvodi Sinovak Bajotek i državni Sinofarm, koje koriste umrtvljenu verziju čitavog virusa SARS-CoV-2, umjesto izdvajanja specifičnih gena. Rane studije su pokazale da zaštita u vidu antitijela od tih vakcina brzo slabi i da kod starijih osoba zaštita može biti ograničena.
Francuska biotehnološka firma Valneva, čija vakcina koristi umrtvljenu verziju čitavog virusa SARS-CoV-2, u oktobru je saopštila da je njen proizvod efikasniji od AstraZenekinog, koji cilja protein šiljka. Jedna britanska studija je nedavno pokazala da je Valnevina vakcina jedina od sedam koji ne pojačavaju imunitet kada se daju nakon dvije doze Fajzer/Bajontek vakcine. Valnevin proizvod je u fazi revizije kod medicinskog regulatora Evropske unije.
Za neposrednu prijetnju od omikrona, većina kompanija radi na novim verzijama postojećih vakcina usmjerenih na taj soj. AstraZeneka je saopštila da će uskoro imati početne podatke o vakcini fokusiranih na beta soj, koji ima sličnosti da omikronom.
Rojters piše da je nekoliko istraživačkih grupa i kompanija počelo da radi na vakcinama koje nude širu zaštitu, poput onih koje ciljaju djelove virusa koji se ne mijenjaju jer su previše bitni za njegov opstanak. Eksperti upozoravaju da će to vjerovatno trajati duže od godinu i da će biti potrebno izdašno finansiranje.
”Definitivno vrijedi truda”, kaže doktor Den Baruš sa Harvarda, koji je pomogao u dizajniranju vakcine Džonson&Džonson protiv kovida. “To definitivno nije odgovor za omikron ..., ali je potencijalno odgovor za sljedeći soj”.
Moderna istražuje kako da cilja djelove koronavirusa koji su manje skloni mutaciji. Za takvu vakcinu bila bi potrebna opsežna klinička testiranja koja bi trajala mjesecima, rekao je predsjednik te kompanije Stiven Houg.
Moderna radi na verziji vakcine koja je posebno namijenjena omikronu, a razmatra i onu koja bi mogla da djeluje na do četiri soja.
”Realno, ne mislim da će ti pristupi vakcinama druge generacije dati rezultate u narednih šest do 12 mjeseci.
CEPI obezbjeđuje 4,3 miliona dokaza za MigVaks korporaciju, podružnicu izraelskog Istraživačpg instituta Migal Galileja, koji radi na oralnoj vakcini, i do pet miliona dolara Organizaciji za vakcine i zarazne bolesti Univerziteta Saskačevan, navodi Rojters i dodaje da su obje u ranoj fazi razvoja vakcine koja je potencijalno otporna na sojeve.
Bonus video:
