Prema informacijama Ministarstva zdravlja u Pojasu Gaze koje kontroliše Hamas, gotovo 32.000 ljudi izgubilo je život otkako je izraelska vojska započela svoju veliku vojnu operaciju. Takođe, prema istom izvoru, više od 74.000 je povrijeđeno. Iako ti podaci ne mogu nezavisno da se provjere, rat u Pojasu Gaze koji je pokrenut nakon terorističkih napada Hamasa na civile u Izraelu 7. oktobra, u kojem je, prema izraelskim informacijama, ubijeno oko 1.160 ljudi, a oko 250 ih je oteto – ipak, s obzirom na veliki broj žrtava i patnje civila u Pojasu Gaze, sumnje u proporcionalnost izraelskog vojnog angažmana rastu. Čak i među bliskim saveznicima.
Zabrinutost među partnerima vlada prije svega zbog planova izraelske vlade da nastavi kopnenu ofanzivu u prenaseljenoj Rafi, kako bi potpuno uništila Hamas. Velika je zabrinutost i zbog humanitarne katastrofe. Zato pozivi na prekid vatre u Pojasu Gaze postaju sve glasniji i hitniji. Da li Benjamin Netanjahu gubi podršku svojih najbližih saveznika?
Spor SAD s Netanjahuom
Sjedinjene Američke Države su dugogodišnji saveznik Izraela. Do sada je Vašington uvek držao zaštitničku ruku nad Izraelom u Savetu bezbjednosti UN. SAD su takođe koristile svoje pravo veta u prošlosti na nekoliko rezolucija koje su pozivale na trenutni prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa.
Ali, u prisnim i harmoničnim odnosima SAD i Izraela sada su se pojavile pukotine. Prošle nedelje je, tokom jednog telefonskog razgovora, navodno došlo do oštre svađe između američkog predsjednika Džoa Bajdena i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Bajden je moguću kopnenu ofenzivu na Rafu opisao kao „grešku“, ali Netanjahu i dalje istrajava u toj svojoj namjeri.
Pritom ta ofanziva nije neizbježna. Sam Netanjahu nedavno je jasno rekao da će pripreme za nju potrajati nekoliko nedelja. Ipak, beskompromisan stav izraelskog premijera, u kombinaciji sa sve katastrofalnijom humanitarnom situacijom u Pojasu Gaze, izazvao je preispitivanje američkog stava u Savjetu bezbjednosti UN. Tamo je Vašington predstavio nacrt rezolucije koji je trebalo da utvrdi „potrebu za trenutnim prekidom vatre“ u Pojasu Gaze. Taj nacrt nije uspio da prođe u petak popodne zbog veta Rusije i Kine. Ipak, to se smatra jasnim signalom SAD da pojača pritisak na vladu u Jerusalimu.
Taj potez propraćen je intenzivnim pregovorima o dogovoru o prekidu vatre i oslobađanju izraelskih talaca u zamjenu za palestinske zarobljenike. Američki državni sekretar Entoni Blinken trenutno putuje Bliskim istokom kako bi razgovarao sa svim uključenim stranama. „Dogovor je sve bliže i vrlo je moguć“, rekao je nedavno prilično samouvjereno Blinken.
Kanada obustavila isporuku oružja
Kanada je takođe poslala jasne signale Izraelu. U Otavi je kanadski parlament uz pomoć glasova zelenih i liberala progurao odluku o privremenoj obustavi svih isporuka oružja Izraelu. Osim toga, Kanada bi trebalo da nastavi da radi na postizanju cilja o dve države, što se povezuje s priznavanjem samostalne palestinske države. Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli objasnila je da je aktuelni rat između Izraela i Hamasa motivisao tu odluku: situacija na terenu, kako je rečeno, više ne dozvoljava Kanadi izvoz oružja u region.
Kanada se zapravo smatra bliskim saveznikom Izraela, slično kao i SAD. Međutim, premijer Džastin Trudo nedavno se našao na meti kritika zbog toga što je u više navrata zauzimao dvosmislene pozicije oko sukoba na Bliskom istoku. Kanada je u decembru odobrila rezoluciju Generalne skupštine UN koja poziva na humanitarni prekid vatre, s tim da u toj rezoluciji nije bilo poziva Hamasu da položi oružje. Nakon što su savezničke države i opozicioni političari reagovali s nerazumijevanjem, Vlada je bila prisiljena da obrazloži svoj stav u iscrpnom saopštenju. Čak i kada je Južnoafrička Republika podnijela tužbu za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, Trudo nije uspio da formuliše jasan stav o tom slučaju. On je rekao novinarima da Kanada podržava Međunarodni sud pravde i da će se „povinovati svakoj odluci“ koju on donese. Istovremeno je, međutim, odbio da kaže da li Kanada deli optužbe za genocid.
Opozicija, ali i brojni akteri civilnog društva, nedavno su pojačali pritisak na Trudoovu vladu da zauzme jasnije stavove o bliskoistočnom sukobu. To je takođe vherovatno dovelo do embarga na oružje, o čemu je odlučio parlament, a vlada to namherava da sprovede, iako odluka parlamenta nije pravno obavezujuća. To Kanadu svrstava među zemlje koje su zaustavile izvoz oružja u Izrael, a u koje spadaju Japan, Belgija, Holandija i Španija.
Samit EU: Raste pritisak na Izrael
Unutar Evropske unije posebno je Španija postala jedan od najoštrijih kritičara izraelske vojne operacije. Zajedno sa svojim irskim kolegom Leom Varadkarom (koji je u međuvremenu najavio ostavku), španski premijer Pedro Sančez pozvao je Evropsku komisiju da preispita sporazum o pridruživanju EU s Izraelom. Madrid i Dablin izrazili su sumnju da će Izrael ispuniti svoje obaveze prema tom sporazumu, posebno kada je riječ o „poštovanju ljudskih prava i demokratskih načela“ koji su „bitni elementi odnosa“. Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok odbacila je taj predlog, tako da on zapravo nije ni stavljen na raspravu na samitu EU održanom krajem prošle nedelje. Uprkos tome, i njemačka ministarka je, uoči svoje nove bliskoistočne turneje, upozorila Izrael na humanitarnu katastrofu u Pojasu Gaze.
Na kraju, 27 šefova država i vlada EU dogovorilo je u četvrtak (21. mart) zajedničku izjavu o bliskoistočnom sukobu koja ima za cilj da pojačano ukaže na odgovornost Izraela. U izjavi se poziva na trenutni prekid vatre koji bi trebalo da „dovede do održivog prekida vatre, bezuslovnog oslobađanja svih talaca koji se drže u Pojasu Gaze i pružanja humanitarne pomoći“. Takođe, izraelska vlada se poziva da ne pokreće kopnenu ofanzivu u Rafi. Bila je to prva zajednička izjava svih 27 država-članica EU o ratu Izraela i Hamasa u poslednjih pet mjeseci.
Bonus video:
